b4abf15442d598dcec04e4fe7833bdc6
KULTURA · muzika

U susret seriji „Hi Fidelity“, pravo je vreme za „Top 5“ liste. Ako se obrete u hornbijevskoj pop depresiji gde puštate istu stvar u beskonačnoj petlji, možete bar da kombinujete verzije i sebi malo pospešite patnju. Različite obrade izvuku brojne nijanse istog osećaja. Pet verzija pesme „I Put a Spell on You“ su savršen primer toga.

Tekst: Gavrilo Petrović

1. Screamin’ Jay Hawkins

Red je, budući da ju je napisao. Svi je znaju u izvedbi Nine Simon, dok im original, deceniju stariji, zvuči kao parodija. Te 1956. godine, Džej Hokins je samo hteo da snimi „prefinjenu ljubavnu bluz baladu“. Ali, onda je producent doneo rebarca i žestinu, i izašlo je ovo remek-delo grozničave žudnje i zaposednutosti vudu-demonom ljubavi. Otad, Hokins je sve pevao tako. Urek’o se čovek. Odatle i nadimak, „Vrištavi“. Iako je bila zabranjivana zbog „kanibalističkog stila”, pesma je prodata u milionskom tiražu. U međuvremenu je uvrštena u Dvoranu slavnih rokenrola među „500 pesama koje su oblikovale rokenrol“. Ali, tad je tek bila započela svoje putovanje do statusa himne nepatvorene, neizdržive, opsesivne posesivnosti.

Ključni stih: „Jer si moja“

2. Nina Simone

To je ta verzija. Ful orkestar, saksofonski solo Džeroma Ričardsona, i Nina koja uvodi neke predivne harmonske promene da bi iz petnih žila svoje napaćene duše bacila ljubavne čini, u bolnoj melizmatici. Snimljena 1965, njena verzija je odjeknula svetom, da bi se vratila kao eho u lavini svakojakih obrada, iz Evrope (Katerina Kaseli u Italiji, Nikoleta Grizoni u Italiji, Karin Kent u Holandiji…) i u ruhu tadašnjih, kako su ih zvali u SFRJ, vokalno-instrumentalnih sastava (VIS-ova) ritam i bluz provenijencije. Them u džezi-bluzi stilu, Animals – oni je baš pristojno oderu – i komercijalno uspešnija interpretacija benda klavijaturiste Animals-a, The Alan Price Set. Iz tog perioda najsrčanije je odelju Kridensi (Džon Fogerti mu ga baš da iz grla), kao masnu rokersku bluzčinu koja bi bez problema brujala u onoj zadimljenoj kafančugi koju posećuje Lora Palmer u Linčovom Fire, Walk with Me.

Ključni stih: „Znaš da ne mogu da podnesem kad švrljaš“

3. Bryan Ferry 

Pesma je postala klasik na standardnom bluz repertoaru. Trebalo je nekako izmestiti je iz ušančenog okruženja i povratiti čaroliju. To je, 1993. godine, prilično majstorski uradio Brajan Feri – na MTV-ju nije moglo da se živi od ovoga. Mladog mene, koji je čekao tvrđi zvuk, baš je nervirala. Utoliko je jači šok koliko nešto rafinisanijim nepcima danas prijaju njeni senzualni manerizmi zaostali iz osamdesetih – u Brajana Ferija i osamdesete su sa stilom – taj hipnotički takt preinačen iz šest osmina u četiri četvrtine, besramno plesni karakter nekog kluba u kojem ljudi igraju u svoja četiri zida, sporo, žmureći u ponoćnoj opijumskoj opijenosti.

Ključni stih: „Moraš da prestaneš to da radiš“

4. Marilyn Manson

Posađena nasred 1990-ih na istom EP-u košmara i izopačenjaštva sa poznatijom obradom Sweet Dreams i drugim satanski prenosivim bolestima, verzija Mensona i familije našla se par godina kasnije u filmu Dejvida Linča Izgubljeni autoput. Prikladno. Oba dela odlaze do kraja niz bezdan ljubomore, u ponor opscenosti, nežnosti prošaptanih kao gadosti i kriziranja za još jednim otrovnim fiksom voljenog objekta. Ispod perverznih sintisajzera, rifovi žežu, zlostavljaju i režu, dok Menson jauče, zapomaže, cvili, beči se, i uopšte skviči kao izranavljena životinjica koja šparta kavezom. Uprkos odrešitom i mahnitom karakteru, ništa ovde nije isfolirano, niti koncept pojede osećajnost – ponajmanje se radi o tek još jednoj „metalskoj verziji klasika“. Pesma je veoma razrađena i ima dramaturgiju. Drž’te se na 1:45 kad pretis-lonac nabujale zavisničke potrebe eksplodira.

Ključni stih: „Vo-lim-te-vo-lim-te“

5. Alice Smith

Mnogi su je, i mnoge, u ovom veku izvodili kao neku etidu na Iks-faktoru na kojoj se treba raspirlitati, pokazati umeće i priželjkivati Gremija za živo izvođenje: Džo Koker, Džos Stoun, Eni Lenoks… Nataša Atlas je bar opičila vrstan narodnjak. No, ne vrede tu zvona i praporci. U preostaloj pesmi, manje su bitne raspevane visoke note, koliko tišine između. Ono što ih remeti su ogoljeni vapaji, umilni pa prkosni, pa ranjeni krici, glas koji neprestano iščezava i ne može da se sabere u dužu frazu. Dok se ogoljena nudi na oltaru ljubavi, u grudima te boli koliko je boli. Tako zvuči kad ti je sopstveno srce ukleta kuća. Dejvid Linč treba da obrazuje ceo jedan film oko ove verzije. Kao da tek posle ovoga shvatiš Nininu istrajnost uprkos povređenosti, i koji su ono Hokinsovi krici očajanja, i dokle seže rupa nezajažljive čežnje. Hokins je hteo „prefinjenu ljubavnu bluz baladu“. Da je u stanju da je čuje šezdeset godina kasnije, ostao bi zamađijan.

Ključni stih: „Briga me ako me ne želiš, tvoja sam, evo, sad“

prince Muzička recenzija: Prince „Piano and Microphone 1983“ (WB/Mascom) BRM logo izgled (1) (2) Prijavite se na Bunt rok festival cover www.jugorockforever.blogspot.com 5 domaćih pesama o Novoj godini 48429636_10155782640412797_1153914303477186560_n Korni grupa u Sava centru uz podršku prijatelja · · · ·