Knjige kriminalističke
KULTURA · knjige

Dobar krimić je uvek rado čitan, bez obzira na krštenicu. U tom kontekstu treba sagledati i nova izdanja tri stara krimi klasika. „Krvava žetva“, „Ubistvo u Crvenoj kući“ i „Karte na sto“ koja čekaju nove čitaoce.

Da krenemo od najvažnijeg romana u ovoj trojci… Hemetova Krvava žetva (1929) je klasično delo svetske književnosti, ne samo u okviru krimi žanra, već i šire (na prednjoj korici friškog Laguninog izdanja je istaknuto da se Krvava žetva nalazi među sto najboljih romana XX veka po izboru magazina Times – već je to, samo po sebi, važna smernica i garancija kvaliteta). O Hemetovom Malteškom sokolu sam pisao sredinom prošle godine (tekst možete pročitati ovde i tom prilikom sam ga nahvalio, ali moram priznati da je Krvava žetva značajniji, pa i bolji roman. U svom nezaboravnom i beskompromisnom debiju, Hemet je pružio esenciju škole „tvrdog“ krimića. Mizantropija u Krvavoj žetvi je epskih razmera, sve pršti od cinizma i nasilja. Stil je svež, likovi živi, kao da je delo napisano ove godine, a ne pre osam i po decenija. Krvava žetva je veliki Hemetov trijumf i jedan od krunskih dokaza da krimi žanr može da izrodi vrhunske romane.

Studio Leo je nedavno objavio Ubistvo u Crvenoj kući (1922), jedini krimić Alana Aleksandera Milna, pisca koji se proslavio pričama za decu (čuveni Vini Pu je njegova kreacija). Za razliku od Hemeta, koji i ne mari toliko za zaplet i logiku, već težište stavlja na obračune i akciju, Milnov krimić je klasično postavljena misterija – sa ubistvom na početku i odogonetanjem u ostatku romana. Ubistvo u Crvenoj kući slovi za jedan od najvažnijih naslova iz „zlatnog doba“ britanskog kriminalističkog žanra, pa se i danas često štampa i rado čita. Kod nas je jednom već objavljivan (krajem pedesetih godina, pod naslovom Tajna Crvne kuće), a sveže izdanje donosi novi prevod Branislave Erak. Za razliku od mračne Krvave žetve, Crvena kuća je blago komična i predstavlja savršen izbor za sve one koji vole otmene romane-glavolomke. Miln je, očigledno, pratio aktuelnu krimi ponudu, pa je u svoj krimić upleo i brojne aluzije na Dojlovog Šerloka Holmsa – što je veoma simpatično i prikladno.

Poslednji roman u ovom pregledu je „najsvežiji“. U pitanju je krimić Agate Kristi Karte na sto (1936), delo koje se smatra jednim od najzanimljivijih eksperimenata u karijeri „kraljice zločina“. Broj osumnjičenih u krimićima je obično veliki, neretko dvocifren – u ovom romanu ih, kako spisateljica ističe u predgovoru, ima samo četvoro. To čitaocu omogućava da se usredsredi na potencijalne ubice i lakše reši misteriju. Tako je, barem, u teoriji. U praksi, Agata Kristi je svog arogantnog Poaroa stavila u središte jedne od njegovih najuzbudljivijih avantura. Jedan preokret sledi za drugim, a broj leševa se povećava iz poglavlja u poglavlje. Roman Karte na sto je značajan i zbog toga što se u njemu po prvi put pojavljuje krimi spisateljica Arijadna Oliver, alter ego same Kristijeve. Zahvaljujući njenom učešću u istrazi, čitaoci su u prilici da saznaju i dosta toga o postupku pisanja kriminalističkih romana, pa Karte na sto dobijaju i primamljivu meta dimenziju. O još tri nedavno objavljena romana Agate Kristi u izdanju Lagune, pročitajte ovde.

Alen Mešković "Ukulele Jam" Alen Mešković: Skandinavska književna senzacija sa naših prostora Amazon biblioteka Amazon Books – od interneta do prve prave knjižare Sajamska misterija Velika sajamska misterija Branko Ćopić audio knjiga Najlepše bajke Branka Ćopića kroz digitalno pripovedanje · · ·