Sherlock
KULTURA · film/TV

BBC-jev Sherlock je već nekoliko godina unazad jedna od najvoljenijih i, konsekventno, najhajpovanijih aktuelnih serija. Benedict Cumberbatch u naslovnoj ulozi je očarao milione, te se svaka nova epizoda očekuje sa velikim neizdržom. Ali… Upravo završena treća sezona je uplašila pasionirane poklonike. Da li je Sherlock u krizi? Da li hajp i dalje ima pokriće?

Slavni detektiv koga je stvorio ser Arthur Conan Doyle je tokom decenije imao brojne filmske i televizijske inkarnacije. Kada govorimo o Holmesu na malom ekranu, dileme nema. Pokojni Jeremy Brett decenijma je bio neprikosnoven. Dugovečna serija Avanture Sherlocka Holmesa (1984-1994) postigla je ogromnu gledanost i popularnost, a Brett je slavljen kao najbolji Sherlock svih vremena. Tako je bar bilo do 2010. godine kada je Benedict Cumberbatch „nastanio“ u Ulici Bejker 221b. Scanaristi Steven Moffat i Mark Gatiss su osavremenili lik i Doylove predloške, radnju premestili u savremeni London. Bio je to, naravno, veliki rizik, ali se isplatio. Sherlock je postao hit i popkulturni fenomen par excellence.

Tri i po godine kasnije, Cumberbatch je velika zvezda sa obe strane Atlantika. Trijimf u Sherlocku je skrenuo pažnju Holivuda, pa je ovaj britanski glumac ostvario zapažene uloge u filmovima kao što su Zvezdane staze: Prema tami i Tajne petog staleža. Ipak, Cumberbatch nije zaborvio Sherlocka i početkom 2014. godine mu se ponovo vratio.

Format serije je i dalje ostao isti – tri devedesetominutne epizode po sezoni. U Sherlocku je i ranije bilo oscilacija u kvalitetu – obično je jedna od tri epizode u okviru  sezone smatrana inferiornom u odnosu na druge dve. U trećoj sezoni ovaj odnos se promenio. Nažalost, na lošije.

Prva epizoda treće sezone (The Empty Hearse/Prazna kola) objašnjava kako je Sherlock preživeo obračun sa Moriartyjem dve godine ranije. Zapravo, „objašnjava“ je možda prejaka reč, posto scenaristi ne pružaju konačni odgovor na ovo pitanje, već gledaocima serviraju čitavi niz mogućnosti i pretpostavki. Ova svojevrsna rašomonijada je na početku zabavna, ali u drugom delu epizode postaje konfuzna i zamorna – baš kao i prepucavanja Holmesa i uvređenog Watsona (Martin Freeman, od pre nekih godinu dana poznat i kao Bilbo Baggins). Poret toga, u ovoj epizodi se Holmes, doduše na kratko, sukobljava sa zlim Srbima – ovaj segment je pun proizvoljnosti (saznajemo, na primer, da se srpski može naučiti za svega nekoliko sati) i stereotipa (srpski vojnici/plaćenici su zli i muče zatvorenike u nekakvom gulagu).

Druga epizoda (The Sign of Three/Znak trojke) je dinamična, odigrava se tokom Watstonove svadbe sa Mary Morstan (Amanda Abbington), ali u biti sadrži jednu banalnu i suštinski nezanimljivu misteriju. Takođe, primetan je pokušaj da se lik Sherlocka Holmsa humanizuje: on se opija, povraća, ispušta vetrove… Sve to može biti na trenutke zabavno, ali zapravo potkopava sve ono u čemu smo uživali tokom prve dve sezone.

Poslednja epizoda (His Last Vow/Poslednji zavet), pak, ubedljivo je najbolja u ovoj sezoni. Sherlock se sukobljava sa dostojnim takmacem – dijaboličnim medijskom magnatom Charlesom Augustusom Magnussenom, „Napoleonom ucena“ (nadahnuto ga glumi nešto stariji brat Madsa Mikelsena, Lars). Takođe, u ovoj epizodi Mary Morstan/Watson, novi važan lik u seriji, konačno dobija priliku da zasija. Kraj Poslednjeg zaveta predstavlja uvod u četvrtu sezonu u kojoj će se scenaristi, ako bude pameti, ispetljati iz problema i stranputica koje su sami sebi natovarili na vrat i kojima su se, neznano zašto, svojevoljno zaputili.

Zack Louis Zach Galifianakis i Louis C.K. udružuju snage na novom projektu American Hustle „Gravitacija“ i „Američka prevara“ imaju najviše nominacija za Oskara Prolećna sunca Film mladog autora Stefana Ivančića na festivalu u Roterdamu Dragulji „Dragulji“ Boljšoj teatra 19. januara u Cineplexxu · ·