Tvoje lice zvuči poznato
KULTURA · film/TV

Japanska spisateljica Banana Jošimoto u svom kratkom romanu N. P. primetiće da “onaj koji je odsutan, još više je prisutan”, a ta mudrost mogla bi da se iskoristi i da se dijagnostifikuje i srž problema zabavnog programa na srpskim televizijama.

Sunovratom iole produkcijski zahtevnijeg zabavnog programa na RTS –u, evo, već deceniju i kusur, šansu da zauzmu poziciju dobili su oni poslovični “formati” poput svih derivata Granda, a evo sad i radova kao što je ovosezonski pokušaj produkcijske kuće Emotion i TV Prva nazvan Tvoje lice zvuči poznato. Da nije na tom polju istrajno katatoničnog RTS-a, teško da bi se pomenute i srodne emisije izborile bilo za udarni termin, bilo za ovoliku gledanost i prisutnost u medijima koji ih pomno prate.

I zbilja, Tvoje lice zvuči poznato je privuklo poprilično pažnje baštineći dosta toga već viđenog – tu su: grupica prihvatljivo nerelevantnih i/ili još uvek ne potpuno zaboravljenih selebritija uz poneko sveže lice, imitacija kao disciplina, koju nas je još Muzički tobogan učio da obožavamo, žiri sastavljen od naoko raznolikih javnih persona i neizbežno numeričko ocenjivanje. Na papiru, a imajući u vidu pretpostavljeni opšti ukus većine odanih TV konzumenata, zicer, a po zapaženosti u javnosti, i značajan uredničko-programski pogodak TV Prva. Međutim, neko mora i packe da lupa i da kori i dok drugi hvalospeve kliču, neko mora i da pod znak pitanja stavi kvalitet onoga nad čim se čuveni piplmetri užare…, te hajde da vidimo, stavku po stavku, šta ova emisija na planu kvaliteta zaista nudi.

Tvoje lice zvuči poznato se lagano bliži završnici, iz subote u subotu očitavajući slabosti lako vidljive već u prvoj epizodi. Počev od epskog trajanja, pa nadalje. Nema potrebe za okolišanjem, najposle, taj program prave odrasli ljudi, stoga i evo ključnog suda – mimo produkcijskog glanca, što je, uopstalom, i za očekivati, imajući godinu nastanka i emitera u vidu, Tvoje lice mi zvuči poznato je zbilja tek bučniji i razmahaniji remiks onoga što pamtimo iz emisija i programa čuvenog imitatora Karamele. Naravno, u Tvom licu… upadljivo manjka karikaturalnosti (pa i odvažnosti da se krene tim putem), ali ciljani efekat se u značajnoj meri svodi na formulu zabave u kom muškarci imitiraju žene (i nešto manje) obratno. Sasvim očekivano, nema ovde lascivnih prepravaka tekstova izvođenih pesama, polja na kome je povremeno umeo da briljira pominjani Karamela, ali i TLZP se svodi na slično, jer suština je bit, a bit je suština.

Burno se na tom planu krenulo još od prve epizode – Aleksa Jelić, kome će prateći softver nekako sumnjivo često dodeliti slične zadatke, za početak je imitirao Cecu Ražnatović (ubrzo i Beyonce, a uskoro će i imitacija Nataša Bekvalac). Doduše, videli smo i Kneza kao Josipu Lisac, Borisa Milivojevića kao Tinu Turner i Anu Kokić, (Super) Sneki kao Zdravka Čolića i Gileta (iz Električnog orgazma)…, a sva pomenuta poigravanja aspektima roda i pola zapela su već na tački ziheraške doslovnosti, a potom i diskutabilnog rada šminkera, usled koga previše takmičara u posve raznorodnim ulogama iz nekog razloga neizostavno zaliči na Miru Škorić! Naravno, uz ovakvu postavku efekat komičnog ostaje ukopan u mulju tek svrsishodnog i prilično rudimentarnog pristupa televizijskoj zabavi, sa izuzetkom par slučajeva kada, kao na primeru Željka Šašića “u koži” Ace Lukasa, prateća trivija umnogome doprinosi da imitacija izađe iz okvira puko funkcionalnog.

A tu su i voditelji i žiri. Srbija katkad ume da bude zemlja ničim izazvanih novih šansi, jer kako drugačije objasniti još jednu priliku za Mariju Kilibardu, na čiju sporu i drvenasto-usiljenu reakciju (u čemu joj, istini za volju, jasna podrška stiže od kolege Petra Strugara) otpada dobar deo ionako preterane minutaže. Stalna trojka u žiriju je još jedna značajna boljka ovog TV rada – Marija Mihajlović je na sebe preuzela ulogu vazda entuzijastične, dobrohotne i pokroviteljski nastrojene učiteljice pevanja, dok se Katarina Radivojević upinje da raspiruje dobro raspoloženje, pritom iznova i iznova rafalno izbacujući lapsuse i somnabulne komentare. Ivan Ivanović je, pak, na dobrom putu da ubrzo postane potpuno izraubovano TV lice, a nad tom njegovom sveprisutnošću bi trebalo dobro da se zamisle i čelnici Prve, ali i on sam.

Prošle sedmice je upravo Ivan Ivanović bio zadužen za manju medijsku senzaciju, i to na račun odabira majice. Natpis M.I.LF. očito je u viđenjima nekih dovoljan da posegnu za ocenama “šokantno” i “šokirao…”, podsetivši nas koliko su reči ostale bez istinskog značenja. Očito je i dalje najvažniji poredbeni faktor, jer ako je to povod za šok, ne bi trebalo da ni da nas čudi koliko malo ovde za uspeh i pažnju treba; upravo tako, dok drugi planduju, neki u trenu prigrabe lagodnu poziciju, zahvaljujući kojoj emisije i ovakvih dometa, a usled odsustva odvažnije i umešnije konkurencije, uspevaju da se nametnu kao tema razgovora i procena. Nalik ovoj pred vama, naravno.

Walter Mitty Pogledajte trejler novog filma Bena Stillera Kapetan Filips Filmska recenzija: Kapetan Filips Niko 2 Cineplexx porodični dan uz film „Niko 2 – Mali brat, velika nevolja“ Frozen Pogledajte trejler Diznijevog prazničnog crtaća „Frozen“