Twitter lično
U VAZDUHU · društvene mreže

Sećam se koncerta Amy Winehouse u Beogradu, ljudi su sa lica mesta tvitovali o njenom stanju na bini, pa se tek kasnije ta informacija pojavila na portalima. A tek kad su bile one čuvene poplave, Twitter je bio „leglo“ informacija o tome gde je potrebna pomoć, stanja u pojedinim mestima… jednostavno brzina protoka informacija je velika prednost Twittera.

Nalog na Twitteru imam od 2010. godine i otvorila sam ga na nagovor drugarice koja je tamo već bila aktivna, praktično mi je bila “tviter kuma”.Jedna od prednosti Twittera je to što pratiš samo one za koje misliš da su zanimljivi, a ne moraš one koji tebe prate. Jednostavno, biraš šta i koga ćeš da čitaš. Za razliku od drugih mreža, Twitter je nekako direktniji.

Čitaš detalje iz života i stavove ljudi koje vrlo verovatno ne poznaješ, dopadnu ti se i počneš da komuniciraš sa njima, a vrlo je moguće i da ćete se jednom upoznati. Većinu onih koje pratim od samog početka sam i upoznala. Jako je zanimljivo spojiti njihovo pisanje i njihovu pojavu. Twitter obožavam i zbog toga što se do informacija brže dolazi, nekako prvo tamo nešto vidiš pa tek onda na nekoj drugoj društvenoj mreži ili portalu.

Kad sam tek napravila profil na Twitteru, retko ko je imao preko 1000 pratilaca. Danas postoji dosta tviteraša koji imaju po deset ili dvadeset hiljada pratilaca a za koje ja nikad nisam čula (znamo da ste ih kupili, opušteno). Ono što me je oduvek iritiralo jeste potpuno kopiranje nečijeg stila pisanja. I dan-danas pratim pojedince koji su toliko autentični da tačno znam kakve fore od njih mogu da očekujem. Ranije sam bila okrutnija i napadnija tamo, ali se samo tvitovanje menjalo, valjda, kako sam se i ja menjala. Sećam se da mi je jedan lik napisao nešto u fazonu “ako ikad budem imao ćerku, i ako bude imala Twitter, zabraniću joj da te prati i reći ću joj da te blokira”.

Kad me pitaju za neke dobre i loše strane ove društvene mreže, nekako loših strana i ne mogu da se setim. Znam za one komentare od strane pojedinaca koji se tamo nisu snašli, poput:  “tviteraši su dosta iskompleksirani”. A ko nije? Ne poznajem osobu koja nije iskompleksirana, neko manje neko više. Pre bih rekla da se tviteraši dosta prave pametni kada je reč o nekim temama o kojima ne znaju mnogo. I naravno, postoji onaj komentar da su na Twitteru samo hejteri. Sami kreirate svoj tajmlajn i birate šta ćete da čitate, ako vam se ne čitaju hejteri onda ih nemojte pratiti. Prosto.

Što se tiče dobrih stvari, sem pomenutog brzog protoka informacija, tu su svakako poznanstva. Znam, da ako sutra odlučim da odem u Berlin, tamo ću moći da popijem pivo sa Helenom, ako mi se sluša dobra muzika u Beogradu, pitaću Ljiljanu gde me vodi, za dobru klopu u Novom Sadu pitaću Marka itd.

Ako bih morala da biram i da ostavim jednu društvenu mrežu, a ostale da obrišem, definitivno bih ostavila Twitter, a oprostila se sa ostalim. Instagram mi je nekako isfoliran, svi misle da su fotografi, i tamo je, navodno, svima život zanimljiv i svi se trude da dokažu da su srećni. Fejsbuk mi je za rodbinu. A Twitter je ono što je najpribližnije mojoj suštini, ma koliko se ona sviđala ili ne sviđala nekome. Uostalom, klikćete follow na sopstvenu odgovornost.

NESCAFÉ 3u1_#PraviPrijatelji_Dragan Ilić i Aleksandar Milković Sale_01 Pravi prijatelji ne čekaju „seen“ da se vide! Twitter Milica Milić Twitter lično: Kako da te (ne) prate na Twitteru ronaldo Najplaćeniji tviteraši među sportistima brln Selfiji kod spomenika žrtvama holokausta su neprimereni · ·