Twitter Milica Milić
U VAZDUHU · društvene mreže

Najgluplja u društvu, septembar 2016. i otvorila sam Tviter nalog. Glavni razlog je naravno posao. Potrebno je pratiti šta se objavljuje po društvenim mrežama o temama kojima se bave projekti koje vodim, nema ko više da to radi za mene. Elem, kako se neko ko život provodi uz beletristiku snalazi sa 140 karaktera? Manje-više nikako, ali kreirate naviku da svaki dan uz informacije iz medija, obavezno vidite šta u ponudi dešavanja nudi Tviter.

Piše: Milica Milić

Prvi sindrom mog zastarelog sistema je da sve mora da se pročita, svaki tvit, što u brzom kretanju informacija sa nemalim ponavljanjem više nije esencijalno. Pa tako danima nemam vremena da sve pređem, a ne mogu da ostavim nedovršeno. Verovatno svaki prosečan korisnik društvenih mreža nema ovu vrstu unutrašnje presije. Ali, dvojnost koja mi odgovara, i koja mi se dopada je sledeća, s jedne strane relevantnost informacije o društvenim zbivanjima (koje mediji uspešno i temeljno izbegavaju), a sa druge kratki izveštaji o ličnom/kontstruisano ličnom. Podozrevam da konstrukcija i realno utemeljenje imaju izvesne dodirne tačke. Psihološki, verovatno u nekim slučajevima štedi novac za psihoterapiju, kreiraš lik sa stavovima i ljudi to čitaju, retvituju, komentarišu (vidi se koliko je moj vokabular o standardnim reakcijama na TW ograničen). Sve u svemu, sloboda (toliko vezivana za društvene mreže) se kreće u zadatim koordinatama reakcija i akcija, ili jednostavnije rečeno, u modernoj društvenoj izolaciji iskazuješ stavove, vrednosti, impresije i postaješ vidljiv. Dobra strana ove platforme je da informacije postaju vidljive. Negativne posledice su i dalje hronični nedostaci konteksta.

Prvi detalj, primetan i u izveštajima o napretku Republike Srbije u EU integracijama, koji se odnosi na slobodu medija, ima posebno praktičnu dimenziju, a to je da je veliki broj relevantih informacija prisutan ekskluzivno na Tviteru. I neke su ’izložbe’ čak organizovane da ’umetnički’ kontekstualizuju, propagandno objasne široj publici sve te Tviter informacije.

Sve ono što bi nas kao čitaoce i građane interesovalo, što je od javnog značaja, sve češće pronalazim na ovoj društvenoj mreži. I treba napomenuti da se i komentari podrazumevaju, komentari različitih aktera. Dobrodošla raznolikost na skali od ne slažem se do slažem se, i sve nijanse između. Medijski prostor kao da je u hroničnom nedostatku baš te raznolikosti mišljenja i komentara. Još ćemo u celoj monohronosti sa tendencijom monotonosti medijske scene pomisliti da oficijelni javni diskurs ima odgovor na sva pitanja ovog našeg kriznog i tranzicionog postojanja.

Neko sa neznatno više od desetak pratilaca na Tviteru, a i sama aktivni pratilac, pitam se kako ljudi odlučuju da čitaju sadržaje, i kako tviteraši i tviterašice skupljaju/privlače pratioce? Zato što nude ono što nedostaje medijskom prostoru, zato što daju lični pogled na situacije i dešavanja, ponekad iskrivljen i beskrajno zabavan, zato što nas informišu o predstojećim događajima (što ide od otvaranja restorana, do konkursa za grantove, konferencija za štampu itd.), zato što ponavljaju ono što im je rečeno ili su već negde čuli… Možda pitanja deluju banalno. Možda je sam proces banalan. U mnoštvu, odgovori i sinteze se teško pronalaze. A možda odgovori nisu više potrebni? Možda impresije, kratki komentari, duhoviti i manje duhoviti pogledi na aktuelnosti, razmena argumenata, koji često i nisu argumenti, sasvim pristojno zadovoljavaju našu potrebu za protokom informacija.

Ja bih rekla da je odgovor između napomenute dve krajnosti – originalan pogled na situaciju, pojavu, ili ponavljanje bez ikakve kritičke svesti različitih (dez)informacija i stavova – tako da možemo da zakolutamo očima i vratimo se Ajnštajnovoj frazi: „svemir i ljudska glupost su beskonačni“.

ronaldo Najplaćeniji tviteraši među sportistima brln Selfiji kod spomenika žrtvama holokausta su neprimereni ig Muškarci sa najviše stila na Instagramu selfi Postoje tri tipa ljudi koji kače selfije · · ·