Twitter lično- Dokona popadija
U VAZDUHU · društvene mreže

Kada sam dobila zadatak da predstavim svoja zapažanja o Twitteru u periodu od 2010. godine kada sam otvorila svoj prvi nalog do danas, mislila sam da će to biti jedan od lakših zadataka, međutim, razmišljajući o konceptu odgovora na to pitanje, shvatila sam da nije baš jednostavno predstaviti sedam godina kontinuiranog prisustva na jednoj društvenoj mreži. Zato ću krenuti od kraja.

Ovo što je Twitter danas najlakše bih opisala kao prijatelja iz detinjstva koga dobro poznajem i volim zbog divnih zajedničkih trenutaka i uspomena koje smo stvorili, pa mu tolerišem što je u međuvremenu odrastao u smrada od osobe sa čijim se životnim stavovima i nazorima uglavnom ne slažem.

Piše: Milena Vasić (Dokona Popadija)

Često naglašavam kada pričam o Twitteru, ali mi se čini da ljudi to ne shvataju u dovoljnoj meri – na Twitteru nismo ljudi, mi smo nalozi. Svako je tu sa svojom agendom. Možeš imati koliko god hoćeš naloga i zvati se kako hoćeš, jer nisi u obavezi da objavljuješ svoje stvarne podatke. Informacije koje dobijaš preko Twittera filtriraš tako što biraš koga ćeš pratiti. Informacije koja odašilješ su tvoj lični PR kanal. Možeš ga koristiti kako god hoćeš – da preneseš političku poruku, kreiraš nerealno super sliku o sebi, a neki su čak uspeli da se proglase Twitter ekspertima i tako zarađuju pare reklamirajući svakakvo đubre od proizvoda i ideja na svojim nalozima. Dakle možeš biti ko god hoćeš i pisati šta god hoćeš. Ovo je ujedno sve ono što je dobro i što je loše na ovoj društvenoj mreži.

Kada sam počela aktivno da koristim Twitter, meni je on značio deljenje svakodnevnih misli koje nisam imala sa kim da podelim u datom trenutku, umrežavanje sa ljudima koji su imali slične ideje, afinitete i poglede na svet. Tako sam i birala koga ću pratiti. Pre svega se radilo u stupanju u kontakt sa ljudima koji su mi zanimljivi, a koji bi teško imali prilike da uđu u neki od mojih postojećih društvenih krugova u oflajn svetu. Ja sam se zaista zabavljala koristeći tviter. Jednom sam pokušala da prebrojim koliko sam ljudi upoznala posredstvom tvitera, došla do 200 i izgubila dalju računicu. Pričam o ljudima koje sam fizički upoznala, popričala sa njima, popila kafu. Neki od njih su ostali u mom životu kao ozbiljni prijatelji, neke sam srela jednom i nikad više, a čak je i posao kojim se trenutno bavim posredno rezultat angažmana na Twitteru. U tom smislu mogu reći da mi je dao jednu vrstu socijalnog kapitala koji je značajno uticao na čitav moj život. Ipak, ne znam da li bi tako bilo da sam nalog otvorila 2016. godine umesto 2010.

Danas pratim skoro 400 naloga koji su uglavnom iz Srbije i regiona, ali veoma retko odem da čitam šta su pisali. Imam nekoliko njih koji su mi značajni koje pročitam, ostalo samo kada me zanima šta je tog dana šokrilo Srbiju.

Iako poseban prezir gajim prema patetičnom cviljenju tviteraša sa stažom o starom tviteru, moram da primetim da smo za ovih sedam godina koliko pratim šta se na Twitteru dešava zaista došli do veoma porazne slike u kojoj se gotovo svi domaći korisnici Twittera bave isključivo dnevnom politikom i to na najbanalniji način koji niti ima kapaciteta da promeni trenutno stanje u našoj političkoj stvarnosti, niti mu je to cilj. Pisanje i razgovor o političkim temama nisu sami po sebi problem, koliko način na koji se to radi.

Twitter se morao promeniti, nije mogao ostati isti kao što je bio pre 7 ili 11 godina kada je nastao, upravo zbog svog tog potencijala da se ono što tamo piše unovči, da se tih 140 slovnih mesta pretvori u pare. Tako su ga opkolili PR eksperti i razni samoproklamovani internet stručnjaci koji su ovu svoju uslugu prodali zvezdama srpske političke estrade, kopirajući model pokupljen sa američke strane Twittera. Sve se nepovratno promenilo kada je prvi put ono što piše na Twitteru postalo vest u medijima. Kako su se klasični mediji sve više i više bavili njime, tako se i broj korisnika ,,srpskog” Twittera povećavao i on je polako gubio tu formu koju je imao ranije, da bi se sveo isključivo na servis za (dez)informisanje i različite oblike političkog aktivizma, takozvano botovanje. To manipulisanje pojmom bota dovelo je situaciju do nepodnošljivosti, budući da oni koji se bave botovanjem i oni koji pljuju botove svi zajedno čine iritantnu političku mašineriju koja ne služim ničem drugom osim lažiranju onoga što predstavlja javno mnjenje. Možete veoma lako skliznuti u potpuno pogrešnu sliku o nekoj političkoj pojavi ako počnete da čitate domaći Twitter, misleći da je samo zato što puno naloga piše o nečemu to dominantan stav u društvu.

Dobra strana Twittera je što u trenutnom medijskom mraku u kome se Srbija nalazi, on zaista može biti izvor dragocenih informacija koje mediji ne mogu ili ne žele da objave. Sve češće kada čujem da sam propustila nešto, kucam taj pojam u tviter pretragu, umesto u gugl. Zato je najveći talas naloga iz Srbije zapljusnuo Twitter u periodu poplava 2014. godine kada je ljudima bilo neophodno da brzo dobiju informaciju. Loša strana je što informacija koja se nalazi na tviteru ne mora da bude istinita. Svaki dan je novi spin, morate čitati između tvitova ako želite da vidite širu sliku nekog događaja ili pojave.

Ako vas ne zanima šta domaći korisnici Twittera misle o aktuelnim temama dnevne politike, morate ozbiljno da se pomučite da isfiltrirate ove informacije i tada vam niko neće garantovati da one opet posredno neće dolaziti do vas.

Sedam godina je prilično dug period u kome se i na globalnom i lokalnom planu zaista izdešavalo svašta. Twitter na srpskom jeziku nije ništa posebno u odnosu na bilo gde drugde, razvijao se tako što je pratio trend koji postoji svuda u svetu, a od Twittera na ovaj ili onaj način nije zaradio novac samo ko to nije hteo. Na kraju, svi korisnici su samo deo statistike, broj, roba koja se prodaje, nema tu mnogo prostora za loženje na stari i novi Twitter, on će se menjati kako kompaniji bude odgovaralo da ostvari profit, a mi ćemo učestvovati u tome srećni u svojoj iluziji da nekoga zanima ono što tamo pišemo.

tw Twitter uvodi žute kartone Twitter lično Twitter lično: Avanture JeleneBre NESCAFÉ 3u1_#PraviPrijatelji_Dragan Ilić i Aleksandar Milković Sale_01 Pravi prijatelji ne čekaju „seen“ da se vide! Twitter Milica Milić Twitter lično: Kako da te (ne) prate na Twitteru · ·