photo-1525856884840-7a1132f8ab82
U VAZDUHU · urban flash

Kada je reč o učenju stranih jezika, obično vlada mišljenje da ga deca najbolje savladaju dok su još mala. Međutim, to možda i nije tačno, a postoje i razne pogodnosti kada se strani jezik uči u zrelijim godinama.

Opšte je mišljenje da deca koja idu u vrtić, odnosno deca tog uzrasta najbolje i najbrže mogu da nauče strani jezik. Međutim, u tom uzrastu, deca ne uče jezik već ga usvajaju. U poređenju sa mukama koje prosečna odrasla osoba ima prilikom učenja stranog jezika, moglo bi se zaključiti da je ipak bolje da se jezici uče u detinjstvu. Nauka, međutim, nudi mnogo složeniji pogled na to kako se naš odnos sa jezicima razvija tokom čitavog života i na taj način dosta može da ohrabri kasnije početnike.

Uopšteno govoreći, različite životne faze nam daju različite prednosti u učenju jezika. Kao bebe, imamo bolje uho za različite zvukove; kao deca, možemo da pokupimo prirodne akcente zapanjujućom brzinom. Kao odrasli, imamo duži raspon pažnje i ključne veštine kao što je pismenost, koja nam omogućava da stalno proširujemo svoj vokabular, čak i na maternjem jeziku.

A mnoštvo faktora koji prevazilaze starenje – kao što su društvene okolnosti, nastavne metode, pa čak i ljubav i prijateljstvo – mogu da utiču na to koliko jezika govorimo i koliko dobro. „Ne ide sve nizbrdo sa godinama“, izjavila je Antonela Soraće, profesor razvojne lingvistike i direktor Centra za dvojezičnost na Univerzitetu u Edinburgu.

Ona je dala primer onoga što je poznato kao „eksplicitno učenje“ – proučavanje jezika u učionici sa nastavnikom koji objašnjava pravila. „Mala deca su veoma loša u eksplicitnom učenju, jer nemaju kognitivnu kontrolu i sposobnosti pažnje i pamćenja. Odrasli su u tome mnogo bolji. To može biti nešto što se poboljšava s godinama“.

Istraživanje koje su sproveli istraživači u Izraelu pokazalo je, na primer, da su odrasli bili bolji u hvatanju pravila veštačkog jezika i njegovoj primeni na nove reči u laboratoriji. Naučnici su upoređivali tri odvojene grupe: osmogodišnjake, dvanaestogodišnjake i mlade odrasle. Odrasli su postigli više od obe mlađe grupe, a dvanaestogodišnjaci su takođe bili bolji od mlađe dece.

Istraživači u Izraelu su nagovestili da njihovi stariji učesnici mogu imati koristi od veština koje dolaze sa zrelim godinama – kao što su naprednije strategije za rešavanje problema i veće lingvističko iskustvo. Drugim rečima, stariji učenici imaju tendenciju da već znaju dosta o sebi i svetu, i mogu koristiti ovo znanje za obradu novih informacija.

Ono u čemu se deca ističu je implicitno učenje odnosno slušanje izvornih govornika i imitiranje. Ali ovaj tip učenja zahteva dosta vremena sa izvornim govornicima.

Jednostavno objašnjenje

Svi smo počeli kao prirodni lingvisti. Kao bebe, možemo čuti svih 600 suglasnika i 200 samoglasnika koji čine jezike sveta. U našoj prvoj godini, naš mozak počinje da se specijalizuje, prilagođavajući se zvukovima koje najčešće čujemo. Odojčad već mumla na maternjem jeziku. Čak i novorođenčad plaču s naglaskom, oponašajući govor koji su čuli dok su bili u materici.

Nema sumnje da su rane godine ključne za učenje maternjeg jezika. Studije napuštene ili izolovane dece pokazale su da, ako ne naučimo ljudski govor rano, to ne možemo lako nadoknaditi kasnije. Međutim, to ne važi za učenje stranih jezika. „Život dece je potpuno drugačiji od života odraslih. Dakle, kada uporedimo jezičke sposobnosti dece i odraslih, mi se ne upoređujemo sa sebi sličnima.“

the-hidden-meaning-of-the-triangle-stickers-above-your-airplane-seat-117567658-my-good-images-1024x683 Da li ste znali za skriveno značenje trouglića iznad sedišta u avionu? gargojl Na međunarodnom aerodromu u Denveru možete proćaskati sa gargojlom photo-1495197359483-d092478c170a Preterano odmaranje vikendom zapravo je loše za zdravlje p06p0t8k Poboljšajte raspoloženje za samo 10 minuta · · · · ·