Permakultura
U VAZDUHU · trend

Permakultura je grana ekološkog dizajna, inženjerstva i dizajna životne sredine. Razvija održivu arhitekturu i samoodržive poljoprivredne sisteme. U vreme pesticida, sve veće buke oko ekologije, gubitka resursa, sumnje u ispravnost namirnica i verodostojnost etiketa, i uz rastući značaj toga šta zapravo jedemo, permakultura procvetava.

Urbani trend

Jeftin način dolaska do sopstvenih namirnica (proverenog porekla) i održivih sistema gradnje od materijala koji su široko dostupni prestaje da bude rezervisan za ekstremne i one koji su pobegli od urbanizacije. Permakultura cveta ne samo na njivama i poljima, već i nadomak ili čak i u samim gradovima. Modeli po kojem se kreiraju čitave gradske četvrti postaju sve primamljiviji razvijenim zemljama. Parkovi, poljoprivredna dobra, zajednički vrtovi i zasebna domaćinstva pogodni su prostori. Trend se širi zapadnim svetom, ali kao nužan i neophodan osvaja i siromašne zemlje Afrike i Azije. Dostupan je svima.

Ideja održivosti

Permakultura se u svojoj punoj snazi odnosi na stvaranje domaćinstava koja mogu sebe da prehrane i da recikliraju sopstveni otpad. To nije put u prošlost i život na način naših predaka, već „uradi sam“ filosofija utkana u harmoniju čoveka i okruženja. „Jestivi krajolik“ niče gde god mu se za to ukaže zgodno mesto. Ekonomičan model bazira se na ideji da je do hrane i materijala moguće doći u koracima, a ne preći hiljade kilometara. Iako zvuči nemoguće u gradskom okruženju, gde vladaju smog i prljavština, njena primena na lokalnom nivou zavisi u velikoj meri od gradskih otaca. Sve više se i sami stanovnici gradova koji nemaju svoju zemlju udružuju u zajednice i preuzimaju napuštene urbane vrtove ili osnivaju svoje nadomak gradskih domova.

Etička načela

Nekolicina načela utkana su u samu ideju: briga o zemlji, ljudima i pravedna raspodela. Briga o zemlji odnosi se na osiguravanje da se svi životni sistemi nastavljaju i množe. Permakultura ne podrazumeva eksploataciju prirodnog okruženja već delovanje u skladu s njim. Briga za ljude podrazumeva dostupnost resursima, dok se pravedna raspodela odnosi na uspostavljanje i održavanje prirodnog balansa. Predstavlja svesno oblikovanje svih elemenata potrebnih za život prema načelima samoodrživosti. Od brige prema zemlji, do obezbeđivanja hrane, energije, skloništa, materijala i nematerijalnih potreba. Harmonična intergracija ljudi i okruženja kroz korišćenje ne eksploatacijom već zatvarajući krug s prirodnom reprodukcijom i preraspodelom viškova.

Uloga dizajna

Dizajn je veza između elemenata. Osnova permakulture je da se maksimizuju korisne veze između svih komponenti. Time se stvara sinergija konačnog dizajna. U fokusu nije pojedinačni element, već odnos koji oni zajedno čine. Nakon istraživanja želja i potreba onoga za koga se stvara permakulturni sistem, izrađuje se plan – nacrt, analiziraju se resursi, ograničenja, mikroklima i tako dalje, pet prirodnih elemenata i njihovi uticaji i funkcije. Nakon holističke analize čitav prostor se zonira radi uštede energije. Permakulturni sistem je živi sistem koji je stalno u procesu razvoja. Dobro osmišljenim dizajnom i najmanjim sistemima maksimalno se povećava potencijal i smanjuje štetni uticaj na okolinu.

Zajednice kod nas:

Baštalište

Baštalište je projekat Beogradskog festivala cveća i WWOOF Srbija, koji promoviše gradske bašte kao alat za ekološki, ekonomski, socijalni i zdravstveni razvoj lokalne zajednice. Nastali su u želji da skrenu pažnju gradske vlasti na interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju građana. Princip je „jedna opština, jedno Baštalište“. Cilj Baštališta je podizanje nivoa svesti o značaju i koristi baštenskih zajednica, kako za lokalnu zajednicu tako i za pojednica. U toku je osnivanje edukativnog centra za negu čoveka i prirode koji će, pre svega mladima, nuditi potrebna znanja i veštine u oblastima proizvodnje hrane i zdravih stilova života uopšte.

Začetak Baštališta

Projekat je nastao na inicijativu dvoje pojedinaca koji su zakupili parcelu u okolini Beograda tokom zime 2012. godine. Kako gradovi Srbije ne prepoznaju potencijal pretvaranja zapuštenih prostranstava u cvetnjake i povrtnjake, dve osnivačice Baštališta došle su na ideju da same uzgajaju povrće za sopstvene potrebe. U razgovoru s prijateljima otkrile su da ima još mnoštvo zainteresovanih. Baštalište je baštenska zajednica u Slancima, osam kilometara udaljena od centra Beograda, koja se prostire na parceli od sedam ari, gde baštovani raznih uzrasta i obrazovanja, uz podršku volontera i WWOOFera, uzgajaju organsko povrće za sopstvene potrebe.

Kursevi i prezentacije

Baštalište je stalno aktivno. Početkom jula, zajedno s udruženjem AMA, organizovali su prvi Get Growing kurs kod nas, koji uči korak po korak metode za osnivanje bašte, i to besplatno. Prezentovali su se u okviru Mikser bazara, kao i u kulturnom centru Nea Pangea, organizovali su radionice u okviru BELGRADE.SCAPES:LAB, a organizuju i jednomesečnu obuku za organsko baštovanstvo. Otvoreni za posete i učešće, i na njihovom veb-sajtu stoje informacije kako do njih, kao i vesti o novim dešavanjima, kursevima i aktivnostima.

Kuća Čuvarkuća

Kuća Čuvarkuća je „alter ego“ članova tima jedne marketing agencije, koju su podigli u želji da se bave onim što vole, a što nije nužno „profitabilno“. Prva inicijativa odnosi se na zemljanu arhitekturu. Rade na promociji, edukaciji i podizanju svesti o ovakvoj arhitekturi, mogućnostima i svim potencijalima gradnje od zemlje. Zemlja je zdrav, topao i plemenit materijal, a i sveprisutna je i lako dostupna. Podložna je reciklaži, ne troši energiju za proizvodnju, ima akustični komfor i otporna je na požare. Ideja je da se koristi materijal koji se nalazi u izobilju i tu oko nas, kao i da se tradicionalne tehnike razvijaju i unapređuju u skladu sa savremenim načinom života.

Učenje kroz praktično iskustvo

Deo tima Kuća Čuvarkuća čini i Dragana Marjanović, mladi arhitekta. Po povratku iz inostranstva odlučila se za (na našim prostorima) neobičan projekat. Delajući u Klubu finih zanata, zajedno s kolegama iz zemlje i inostranstva, radi na rekonstrukciji stare seoske kuće i formiranju edukativnog centra u Mošorinu, u Vojvodini. Radionice, obuke i mnoštvo praktičnih saveta na raspolaganju su u Mošorinu svim zainteresovanima i vrednima, kao i neprocenjivo praktično iskustvo.

WWOOF Srbija

World Wide Opportunities on Organic Farms Srbija deo je svetske mreže organskih farmi. Nacionalni projekat je pokrenut i kod nas, i spaja volontere iz Srbije i čitavog sveta za rad na organskim farmama. Projekat ima za cilj promociju uravnoteženog ruralnog razvoja kroz afirmaciju organske poljoprivrede, proizvodnju zdrave hrane i ekologije u najširem smislu. Baziran je na jednostavnoj razmeni: volonter od domaćina dobija hranu i smeštaj, a zauzvrat pomaže radom na farmi.

Iva biodinamička farma

Iva biodinamička farma u Jaloviku kod Šapca je među prvim biodinamičkim farmama kod nas i proizvodi hranu na jedan od najekološkijih načina, grupa solidarne kupovine.

The School of Life Škola života – mogućnost novog pogleda na svet Muškarci, čuvajte svoje oči Muškarci, zaštitite svoje oči Mansur Gavriel Minimalistički rančevi i torbe Mansur Gavriel Festival Kako preživeti muzički festival ·