Prosveta pop trash
U VAZDUHU · pop trash

Krenule su nove školske godine na svim obrazovnim niivoima i, ako je verovati svežeministarskim najavama, sleduje nam nova tura, naravno, korenitih reformi, posle kojih ništa više neće biti ovako kao što je sada. U to ime i ovo munjevito podsećanje na najsočnija pominjanja škole, školstva, prosvete i svega što ide u tom vazda neuglednom paketu u folk, pop i rok rimama ovdašnjih kreativaca.

Za početak, kanon, iliti klasika – golemi radijski hit krajem svih avgusta tokom par decenija one ere kada se red znao i kada se nije znalo za roditeljsku apatiju kao zgodan štit i izgovor za emocionalnu tupost i lenjost; reč je o megahitu Budi najbolji đak iz repertoara Snežane Đurišić, u kome stoje ove zbilja divne i dirljive rime: „Sutra, sine, polaziš u skolu, neka ti je korak lak, čedo moje, moja prva nado, budi najbolji đak. Sa tobom ću sutra poći i poneti tvoje knjige, kao pravi prijatelji, delićemo đačke brige!“

Brižna i potpuno uverena u blagodet i značaj formalnog obrazovanja je i Lepa Brena u ovom standardu, mada za dobrobit jetre svog ljubljenog nešto slabo mari: „Uči, cole, da izučiš škole, uči, cole, da izučiš škole, da te moji vole. Dečko mi je školarac, pa mu šaljem džeparac, da ide u kino, da mu bude fino, da svrati posle škole na casu koka-kole…“

S druge strane, Dragani Mirković je po tom pitanju u post-teen danima ponajpre bilo do metaforičke moći pojma matematike: „Godine jedne u školi znali su svi da me voli, krile su knjige i klupe poljupce beskrajno skupe. Nije matematika da se od nje bojimo, već je matematika, poljupce da brojimo, dugo…“

Negde u slčnom raspoloženju je bila i očito nezabrojana Saška Karan u svojoj Dvojkici na obrazovne teme: „Uh, sto si naivan ti za tebe jedan i jedan su tri, za tebe plavo nije plavo, ne moze to tako, luda glavo“

Grupa Zana u svom najsmislenijem i najprestižnijem izdanju i periodu opevala je značaj školovanja pod vođstvom prave i ispravne nastavnice: „Treba znanje za obrazovanje, za mlade glave to je raj, za budućnost svi smo spremni, dođe našoj gimnaziji kraj… Šta bi mi, ša bi mi bez škole, šta bi mi bez škole sta bi mi. Na, na, na, na, na, na, nastavnice…“

Kada se ne uči na vreme (i sa razumevanjem, dabome!!!) dolazi se i do kocke zvane popravni ispit; taj je užas iz nekih pobuda opevala davno-davno grupa COD u svojoj prilično groznoj pesmi Moja mala, a devedesetih je usledila i istinski agonalna obrada u viđenju i izvođenju grupe Twins; tu se opisuje ova egzistencijalistička muka: „Moja mala na popravni pala, nije znala, il’ je mrzi profa, pala mala, pa me obrukala, desila se strašna katastrofa… Pitao je profa šta je to SO4 i H2O i da bi bilo kompletno zlo, mala mu bubne – kuhinjska so!“

O sasvim drugoj vrsti poduke šta ima rekla je Mimi Mercedez u svojoj Učiteljici ljubavi, ima tu slasti, zlih jezika ali i naslade usled sopstvenih nemalih pedagoških potencijala: „Važno je samo da su stalno sa mnom kad ih naručim, uvek se stvore kad pozovem, žele da ih naučim, pričaju “nije ona kurva, ona je moj anđeo”, učiteljica ljubavi, učiteljica ljubavi, da…“

Najdalje je davno, tamo tokom olovnih devedestih otišla tada malena Zorica Junior u zbilja visokokonceptualnoj pesmi Padeži, u kojoj su nanizane sledeće rime: „Škola k’o škola, stalno nas pitaju i uvek isto, isto pričaju, učite, učite, brojeve, datume, crtanje, padeže. A ja znam, znam, znam sve, a najbolje padeže. Prvi padež, ko-šta, jednog dečka volim ja, drugi padež, koga-čega, nikog drugog osim njega. Treći padež, kome-čemu, on meni, a ja njemu, a četvrti, šta -il’ koga, on je deo srca moga“

Lepa Brena 11 kameleonskih transformacija Lepe Brene Ceca Ražnatović 15 životnih mudrosti u rimama hitova Cece Ražnatović Neobične veze između glumaca i pevača Godine čudnih spojeva: Srpski glumci u muzičkim spotovima 2000 Pop-trash dvehiljaditih ·