Ulični hodač
U VAZDUHU · kolumna

Kada sam u prošlom tekstu pisao da Beograd ima filmofilsku publiku, ali da je njena energija pritajena, zatomljena, zabarikadirana inertnošću i apatijom, i pomenuo, namigujući, da kujem plan kako da se ona oslobodi, nisam ni slutio da će samo dve nedelje kasnije ceo grad živeti za film. Da će u njemu videti politički čin, a na primeru bioskopa pokazati kako želi da funkcioniše celo društvo. Drugim rečima, u međuvremenu smo okupirali Bioskop „Zvezda“, i sada oslobađamo film.

Tu ogromnu energiju usmerio je upad u bioskop na adresi Terazije 40, u prelepu, a zapuštenu zgradu, ogromnog simboličnog i emotivnog značaja za kulturu Beograda. U njoj je pre rata živeo prvi srpski fotograf Anastas Jovanović, i radio je bioskop „Koloseum“. Posleratni komunisti nisu bili blesavi, pa su nastavili da puštaju filmove u preimenovanom bioskopu „Zvezda“, a odali su i dužnu poštu Jovanoviću, postavivši spomen-tablu ispod vitraža sa njegovim likom, na stepeništu zgrade. I radnici Beograd filma znali su kakav je značaj tog bioskopa, pa su pokušavali da ga sačuvaju od nemara tokom devedesetih, i pljačkaške privatizacije tokom dvehiljaditih. Jedino je država u zadnjih dvadeset godina, i njene stranačke kombinacije sa kojekakvim kriminalcima i biznismenima, dozvolila da bioskop propadne.

Srećom, stari radnici bioskopa Zvezda udružili su se sa novim radnicima, mladim ljudima, uglavnom studentima filma, preuzeli bioskop u pravom trenutku, i sada u njemu, gle čuda!, puštaju filmove, ali pozivaju razne društvene grupe i pojedince da se dozovu pameti i zajedno upitaju koji nam se đavo dogodio pa smo ovo dozvolili?

Tako je napravljen odličan program… Jugoslovenski klasici, novi postjugoslovenski filmovi, angažovani, autorski, subverzivni i horori u ponoć, tribine i gosti… Sve džabe, i još se greje sala. Na nivou organizacije, ekipa Novog bioskopa Zvezda radi bolje & lepše od države i privatnika, a građani i pojedinci iz institucija pomažu. Radi se u ime društva, a ne u ime političara i vlasnika velikih novaca. Doduše, političari dođu da se slikaju i podrže – ali mi znamo da je struju u bioskop uveo naš drug Joca, mladi električar, uz pomoć starih radnika Beograd filma i jednog inženjera u penziji koji je došao da pomogne.

Zato nam, Beograde, pošalji više takvih ljudi, a manje političara koji vole da tapšu po ramenu i smišljaju kako će koga da zloupotrebe. Ako mene pitate, ovaj Novi bioskop Zvezda ne treba da vode strukovne firme ni privatnici, jer to smo već videli, nego bi trebalo pokušati nešto novo: da bioskop vodi veći broj zainteresovanih građana, novih i starih filmskih radnika, nezavisnih umetnika i umetničkih grupa, studenata i udruženja. Da ga vode, kao i sada, oni koji su ga okupirali, obnovili i oslobodili.

U isto vreme, posle sjajnog programa Slobodne zone, počeo je Festival autorskog filma. Izvanredni gosti iz celog sveta, raspoloženi, šetaju se kroz onih par gradskih bioskopskih sala, od DKC-a do Doma omladine, i preko mosta, od Fontane do DKSG-a, razgovaraju sa publikom, analiziraju svoje filmove, i pitaju se o politici, društvu i ključnim pitanjima naših života. U isto vreme, Jugoslovenska kinoteka otvorila je svoju novu, art-house salu u Uzun-Mirkovoj, a decembarski program u Muzeju u Kosovskoj predstaviće nove kratke filmove naših autora, odati poštu Mariji Crnobori, Nikoli Simiću i Jovanu Ćirilovu, koji su nas napustili, postavši dobri duhovi ove zemlje, podsetiti nas na popularna dela Zorana Čalića, na žanrovske ekstremnosti filmova o silovanju i osveti, i na majstorske klasike Brajana De Palme.

Vaš ćopavi hodač potrudiće se da u Zvezdi organizuje razgovore i susrete oko društveno važnih filmova, ali i ljute formalističke analize kadriranja i glume, i razne kino-klubaške aktivnosti. Da u Beogradu gledamo film, i da se na taj način bavimo politikom i društvom.

Zato dođite u bioskope – jer nema nam ničeg bez nas.

Bekasta 2 Ivan Tokin: Pas Voz Srećna domaćica: Voz lakovane cipele Sandra Todorović jbte: Lakovane cipele Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Insert iz sna