Ruska avangarda
KULTURA · art

Pojava istorijskih avangardi podrazumevala je određene društveno-političke turbulencije, nemire i ratove, koji su bili snažno polazište za preispitivanje uspostavljenih kanona i tradicija. S jedne strane, ideja anarhije i rušenja postavlja se kao zajednički imenitelj za ove umetničke i društvene pojave, ali sa druge, te iste grupe imale su jednistvenu utopijsku viziju o izgledu novog društva. Činjenica je da su avangardni pokreti od neprocenjive važnosti za jedno društvo. Njihova uloga u nametanju sumnje, preispitivanja i hrabrog istupanja sa novim idejama doprinela je pomeranju granica i toka društvene svesti.

Sam termin je francuskog porekla i potiče iz vojničkih krugova. On predstavlja sintagmu: avant-garde, gde avant ima značenje ispred, a gardeznači straža. Otuda proizilazi osnovno značenje predstraže ili prethodnice, što je bila vojna jedinica koja je išla ispred glavnih vojnih redova.  Za razliku od vojničkih krugova gde je povinovanje autoritetima obavezno, u umetničkim ovaj termin označava novu pojavu, eksperiment koji je ispred svog vremena i ne poznaje autoritete.

Ako razmišljamo o posebnosti ruske avangarde, moramo uzeti u obzir ne samo izolovanost Rusije u odnosu na glavne umetničke promene u zapadnoj Evropi krajem 19.veka, već i činjenicu da je likovna umetnost na ovim prostorima imala jasno provincijsko obeležje. Moderna umetnost je dospela među rusku stručnu javnost posredstvom časopisa Svet umetnosti 1898. godine, a nakon par godina već su se oformile umetničke grupe Plava ruža i novi časopis Zlatno runo. 1909. godine treća izložba Zlatnog runa donela je izdvajanje dva umetnika: Mikhaila Larionova i Natalije Gončarove, oko kojih se stvaraju nove dve umetničke grupe Pub karo i Magareći rep, a koje su predstavljale osamostaljenje ruske moderne umetnosti u odnosu na francusko i  nemačko slikarstvo.  U rekordnom roku nastaju novi umetnički pokreti: neoprimitivizam, a zatim i lučizam, futurizam, suprematizam, konstruktivizam i funkcionalizam, a afirmišu se do tada nepoznati mladi umetnici kao što su braća Burljuk, Boris Grigorjev, Kazimir Maljevič, Vladimir Tatlin, Mark Šagal, kao i Olga Rozanova, Aleksandar Rodčenko, El Lisicki.

Aleksandar Rodčenko, Knjige, poster za Gosizdat, 1924. godineOtvori galeriju

Ovaj ambiciozan kolektivni projekat preispitivao je između ostalog koncept samoodrživosti slikarstva. Istraživanjem formalnih elemenata slike razmatrana je ideja o samodovoljnosti i mogućnosti da slika sama sebi postaje cilj. Na Poslednjoj futurističkoj izložbi  0.10, koja je održana pre tačno 100 godina, Maljevič je izložio svoja suprematistička dela, a među njima i Crni kvadrat, dok je Tatlin predstavio svoje ugaone kontra-reljefe. Crni kvadrat je bio jasan stejtment beskonačnosti i konačne bespredmetnosti u stvaralaštvu. Ovo je bio obllik, koji je osnova za ostala suprematistička dela, tako zvana “Nula forme” ili peta dimenzija u umetnosti. Posle 1917. godine i Revolucije, nastao je Beli kvadrat na belom, kojim Maljevič obeležava apsolutnu bespredmetnost, kraj suprematizma i kraj slikarstva. Ovaj momenat predstavljao je i početak za novi utopijski projekat, pošto je ovaj pravac postao filozoski sistem.

Ruska avangarda je bila projekat velikih razmera i svoje delovanje imala je u drugim granama umetnosti: filmu, fotografiji, dizajnu, književnosti, pozorištu i kao takva  imala je važno mesto u istoriji umetnosti. Njen kraj obeležen je oko 1930. godine. Pitanje njenog opstanka diktirale su političke promene u Rusiji.

Interpretacije ovog pokreta su i danas prilično različite, tako da sa velikim nestrpljenjem očekujemo ovu veliku izložbu ruskih kustoskinja Ane Pahomove i Faine Balahovske 24. decembra u Muzeju istorije Jugoslavije. Izložba obuhvata dela iz pet ruskih muzeja, kao i određen broj dela iz Narodnog muzeja u Beogradu, koji su deo umetničke ostavštine Ljubomira Micića.

Izložba će obuhvatiti 117 radova poznatih umetnika: slike, crteže, ilustracije za knjige, skice kostima za pozorište i film, porcelan sa propagandnim porukama i idejne nacrte arhitektonskih zdanja. Među najznačajnijim delima su grafike i slike Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina i Ljubov Popove, kao i dela primenjene umetnosti Kazimira Maljeviča.

Steve Jobs kao izbeglica iz Sirije Banksy: Steve Jobs predstavljen kao izbeglica iz Sirije Dafiment Promocija kalendara Dafiment kalendar Ivana Šuletića u Centru za grafiku Deda Mraz leti u svemir Novogodišnje čestitke u vreme SSSR-a Prizma Prizma: Poezija transponovana u fizički prostor