Ivana Karić
PULS GRADA · dizajn

Ana Popović, mama dve vesele devojčice i supruga najboljeg frajera na svetu, u pauzama preskakanja lastiša, pripreme domaćih zadataka i domaćih kolača, dizajnira obuću za druge mame i ostale super žene. Rano ustaje, intolerantna je na lenjost i kašnjenje, veštačke materijale i loše raspoloženje. Cipele menja nekoliko puta na dan! Eto, već ste toliko toga zanimljivog saznali o Ani, a još mnogo toga intersantnog možete pročitati iz intervjua koji sledi u nastavku.

Zdravo Ana! Kako si?

Ćao! Odlično sam, hvala na pitanju! Kako si ti?

Kao što vidiš radno, ali sasvim ok. Za početak nam kaži, pošto si po obrazovanju profesorka engleskog jezika, kako je došlo do preusmerenja ka dizajniranju cipela?

Do preusmerenja je došlo sasvim spontano. Oduvek sam pratila svet dizajna i mode, ali više kao pasivni posmatrač. Njujork i ljudi koji u njemu žive su me svakodnevno fascinirali i tražila sam neki kreativni “ventil”. Sasvim slučajno sam saznala za kurs o ručnoj izradi obuće na JCC školi na Menhetnu. Upisala sam ga iz hobija, ali vrlo brzo, nakon svog prvog ručno napravljenog para, shvatila sam da je to nešto čime zaista želim da se bavim.

Zašto je baš obuća, od svih drugih odevnih komada, za tebe posebno važna?

Oduvek sam odeću kombinovala u odnosu na cipele koje želim da nosim. Cipele su neverovatno moćno sredstvo da se iskaže stil i senzibilitet. Čak i najbazičnija kombinacija, poput monohromatske crne, uz dobre i zanimljive cipele može izgledati potpuno drugačije.

Opiši nam kako izgleda jedan tvoj kreativno-radni dan.

Ujutru sam najproduktivnija, pa u prvom delu dana skiciram modele, pravim prototipe, istražujem materijale. Kada osetim pad energije uglavnom čitam ili potražim inspiraciju u umetnosti, bilo kod kuće ili u nekom muzeju ili galeriji. Zatim sledi period proizvodnje. Sva moja obuća se ručno izrađuje, od krojenja, preko šivenja, pa do samog sklapanja finalnog proizvoda. Čitav proces je neophodno propratiti, kako bi se minimizovale greške. U svaki par cipela se ulaže neverovatno puno truda, rada i ljubavi.

Kako biraš i kombinuješ oblike, boje i materijale za svoje cipele?

Vrlo spontano. Najčešće kombinujem dve vrste kože, gde je osnovna uglavnom jednobojna, a druga najčešće sa zanimljivim printom, i nju koristim kao akcenat. Primećujem u svom dizajnu elemente geometrije – to mi možda podsvest ukazuje na moju davnu želju da studiram matematiku.

Živiš na relaciji Beograd-Njujork, pa nam otkrij na koji način ova dva grada utiču na tvoj dizajn.

Oba ova grada su podjednako važna za mene: Njujork kao mesto gde se ideja za moj brend rodila i iskristalisala, grad u kom sam napravila svoje prve cipele i u njima prošetala njegovim ulicama. Često mu se vraćam po inspiraciju i poslovne konekcije. S druge strane, u Beogradu je moja proizvodnja, gde sa vrhunskim lokalnim majstorima kreiram svoje kolekcije. Beograd ima i fenomenalan položaj jer je blizu Italije, odakle uvozim sve svoje materijale.

Da li veruješ u uzore, i koji su te umetnici i modni dizajneri eventualno inspirisali u tvom radu?

Nemam neke konkretne uzore u radu, ali svakako volim da pratim dešavanja u svetu mode i umetnosti. Posebno cenim hrabrost i originalnost Vivienne Westwood, kao i umetnike Richard Serra, Calder i pokreta Bauhaus.

Koje modele iz svoje kolekcije predlažeš za jesen i zimu, a čime ćeš nas obradovati kada ponovo nastupe proleće i leto?

Čelsi čizmice su uvek aktuelne – ja trenutno najčešće nosim srebrne ili zelene “tufnaste”. Za proleće i leto spremam nekoliko novih modela, i jedva čekam da vidim reakcije svojih vernih kupaca.

Da li nas u budućnosti možda očekuje i linija muške obuće?

Inače, pored obuće, dizajniram još rančeve i torbice, a svakako već duže vreme razmišljam o muškoj, a i dečijoj kolekciji, kao prirodnoj evoluciji mog brenda. Ostalo je samo da se kockice lepo slože, kao što je to do sada bio slučaj, i da dođe pravi trenutak za to.

Gde sve zainteresovani, u Beogradu i šire, mogu da nađu tvoje cipele?

U Beogradu imam svoju radnju u Belgrade Design District-u, Čumićevo sokače, a sarađujem i sa jednim butikom u Švajcarskoj. Ostatak sveta “pokrivam” preko svojih društvenih mreža, jer cipele šaljemo poštom po celom svetu. Upravo putujem u Australiju na jedan od najvećih sajmova obuće (Footwear and Leather Show Australia 2018), i jedva čekam da vidim kuda će se moje cipelice dalje uputiti. :)


page-logotipi-osamdesete Kako bi izgledali logotipi poznatih kompanija da su nastali ’80-ih? naslovna Zašto su nam toliko potrebne tradicionalne zanatlije? 6928360-13606929_cover Originalne reklame na javnim mestima Škrabac pokloni Gde se sve skrivaju Škrabac dosetke? · · · · · · · · ·