Utorkom na dva točka
U VAZDUHU · kolumna

U načelu, mogu da se podele u sedam grupa: egzibicionisti, ekolozi, brđani, poštari, sportisti, akrobate i nesvrstani. Osim poštara, bar neko vreme pripadao sam svakoj grupi, tako da… No, krenimo redom.

1. Egzibicionisti. Pokazuju izuzetnu raznolikost i zaslužuju da im se posveti posebna pažnja. Više o njima pročitaćete u posebnom tekstu za dve nedelje.

2. Ekolozi. Grupa sastavljena pretežno od Roma. Nađe se među njima i poneki gubitnik u tranziciji druge nacionalnosti. Skupljaju staru hartiju i bicikli im služe samo kao prevozno sredstvo. Često je reč, zapravo, o triciklima, sumnjivih kočnica i upravljivosti, gde prepravljen prednji deo nosi kavez za kartone i papir. Stil odevanja im je neobavezan. Pripadnici pojedinih grupa ne smatraju ih pravim biciklistima, što ekologe ne uzbuđuje previše.

3. Brđani. Naizgled obični stanovnici većih gradova koji svaki trenutak, koliko im to okolnosti dozvoljavaju, koriste da odu u što udaljeniju vukojebinu, gde uživaju u vožnji. Često se pitaju zašto je čovek uopšte napuštao taj raj na zemlji i preselio se u smrdljive gradove, sve dok krajem vikenda ne učine isto. Od ekologa se razlikuju po tome što vožnju bicikla upražnjavaju iz čistog zadovoljstva. Iako je mogućnost da ih sretnete srazmerno mala, vrlo su druželjubivi; osim ako ih ne podsetite da do planina najčešće dolaze vozilima koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem i da bi njihova ljubav prema prirodi bila znatno jednostavnija ako bi se preselili u neko planinsko selo.

4. Sportisti. Svi oni koji treniraju biciklizam, trijatlon ili koriste vožnju kao deo fizičkih priprema za neki drugi sport. Neiskusan posmatrač može da ih pomeša sa likra likovima. Mala je mogućnost da ćete ih uočiti u gradu. Voze brzo, često i u grupi. Pokazuju neočekivanu odbojnost prema biciklu kao prevoznom sredstvu. Najbolje su organizovani, ali se i najčešće povređuju, što je i glavni razlog zbog kojeg depiliraju noge – lakša obrada rane.

5. Akrobate. Pojavljuju se početkom osamdesetih, nadahnuti filmovima „BMX-banditi“, E.T. (obavezno pogledati kraj), „Rad„… Povećava im se broj otkad je napravljeno nekoliko skejt-parkova koje sve više koriste. Sedište spuštaju što je moguće niže. Ovo je i razumljivo kao zaštita od, khm, nezgodnih povreda prilikom skokova. Ali zato ostaje nejasna njihova čudna sklonost da isto čine i s obaveznim širokim farmerkama, tako da nije retkost da im se vidi donji veš i pola dupeta. Druže se samo međusobno, gde razvijaju snažno osećanje zajedništva.

6. Poštari. U manjim mestim i na periferiji većih gradova poštari imaju službene bicikle. Koriste ih isključivo tokom radnog vremena i zavide kolegama kojima su zapali skuteri i automobili. Ne raduje ih previše podatak da se pošta raznosi biciklima i u nekim od najrazvijenijih zemalja (Danska, Holandija, Belgija…). Nose plave uniforme, dok su im dvotočkaši žuti.

7. Nesvrstani. Najbrojnija skupina. Odlikuje ih izuzetna šarolikost kada je reč o uzrastu, obrazovanju, imovinskom statusu, pogledu na svet… Voze bicikl iz svakojakih razloga: dosada, rekreacija, siromaštvo, druženje, nesanica, nadahnuće, potištenost, radoznalost… Iako povremeno pokazuju sklonosti ka nekoj od prethodnih šest kategorija, ne mogu da se svrstaju ni u jednu od njih. Nekada su bili poznati kao polunormalni, pošto su se usuđivali da zavrte pedale i uživaju u vožnji bicikla uprkos biciklistički negostoljubivom okruženju. Otkad su se uslovi malo poboljšali, vole da izigravaju nesvrstane.

Casanova Pouke iz prošlosti: Casanovin večni život Vozim svoj film Prozor u dvorište: Vozim svoj film univerzalna sreća Žena na ivici nervnog sloma: Univerzalna sreća Foto: Nemanja Špoljarić Ivan Tokin: Pesak ·