Ampule
U VAZDUHU · kolumna

Samo što sam autom prošao kroz tunel između Italije i Francuske, zaustavljaju me dvojica francuskih carinika. Liče na Stanlija i Olija. Pitaju me kuda sam se uputio i šta imam da prijavim. Na solidnom francuskom odgovaram im da idem na Tour de France i da nemam ništa da prijavim. Zanima ih da li se takmičim i da li se dopingujem. Mislim se, ili su duhoviti ili ograničeni. Ne znam da li da se nadovežem na štos ili da odgovorim na pitanje. Ko bi normalan očekivao da će im neko tek tako priznati da se dopinguje.

Smrknuta lica uveravaju me, međutim, da su carinici ozbiljni i da bi mi bilo pametnije da odustanem od namere da se našalim. Kažem im da učestvujem u amaterskoj trci u okviru Tour de France-a i da ne koristim nedozvoljena sredstva. Vižljasti me gleda podozrivo i pita otkud to da govorim francuski. Kaže, sumnjivo mu je to, moraće da mi pregledaju auto. Mislim se, moronu, umesto da ti bude drago što se sporazumevamo na tvom maternjem jeziku, tebi sam još i sumnjiv zbog toga.

Otvaram prtljažnik svog pežoa 206. Potajno se nadam da će ih poreklo auta malo odobrovoljiti, no uzalud. Zadnja sedišta su oborena, a preko gomile stvari leži rasklopljen sportski bicikl. Molim ih da vode računa o njemu. Dok Stanlio i Olio rovare po mojim stvarima, pokušavam da s vedrije strane gledam na sve. Dogodovština je zgodna za prepričavanje, a i u prilici sam da vežbam francuski, iako mi to trenutno ne ide u prilog.

Posle nekoliko minuta Stanlio me poziva da priđem. Drži dve kutije pune ampula i pita me, šta je ovo? Sležem ramenima, mada slutim o čemu je reč. Olio se smeška i izgovara nešto što ne razumem. Po tonu bih rekao da je nešto tipa, jeb’o si čvorka. Kaže Stanlio, ovo je posao za policiju, stoj tu i čekaj. Dok čekam policiju, šaljem ocu poruku i pitam ga da li zna otkud u mom autu kutije s ampulama. Kaže, ah da, pominjao sam ti to, našao sam u ordinaciji gomilu ampula za lokalnu anesteziju kojima uskoro ističe rok, pa sam mislio da ih daš onom svom prijatelju veterinaru, da ih utroši; stavio sam ti ih u auto da ne zaboraviš. Mislim se, divota, baš će neko da poveruje u tu priču.

Policajci su kao od brega odvaljeni i još smrknutiji od carinika. Postavljaju mi slična pitanja. Razmišljam kako da se izvučem iz nezgodne situacije. Ništa mi ne pada na pamet, pa odlučujem da se pravim blesav. Meljem nešto na mešavini srpskog i engleskog i širim ruke. Polažem nade u to da im carinici nisu rekli da govorim francuski. Ionako mi je malopre odmogao. Da ga nisam govorio, možda bi me Stanlio i Olio pustili da prođem. Policajci me gledaju zbunjeno i domunđavaju se među sobom. Potom zovu nekog telefonom. Iz razgovora shvatam da ću opet morati da čekam. Uzimaju mi dokumenta i mobilni.

Inspektor Arnu ima pedeset i neku godinu i pomalo podseća na Luja de Finesa. Pošto mi se predstavio, traži da mu objasnim otkud mi ampule u autu i šta je u njima, kao i zašto sam s carinicima razgovarao na francuskom, da bi se pred policajcem pretvarao da ga ne razumem. Ako mu ne pružim uverljivo objašnjenje, vodi me u pritvor.
Nema mi druge nego da mu ispričam sve kako jeste. I ćaletovu akciju s ampulama za lokalnu anesteziju, za koju nisam znao, i utisak da sam carinicima bio sumnjiv zbog znanja francuskog, pa sam se zbog toga pravio blesav pred policajcima, i to da se na trci borim za pet hiljada i neko mesto, pa je svaka priča o dopingu izlišna…

Gleda me inspektor Arnu i kaže, ovako naivno opravdanje teško da je izmišljeno. Evo ti pasoš i mobilni, ampule zadržavamo. Pakuj pinkle i briši. Francuski ti je dobar, ali treba da poradiš na izgovoru pojedinih glasova. Srećno na trci.

Srećna domaćica - letovanje Srećna domaćica: Letovanje Vila Duraco Pouke iz prošlosti: Duh svira klavir Ada Ciganlija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Između života i smrti Ofsajd Žena na ivici nervnog sloma: Ofsajd · ·