Tour de France
U VAZDUHU · kolumna

Počinje u subotu i trajaće duže nego Olimpijske igre u Riju. Deluje da će biti jedan od uzbudljivijih. Krv, suze i znoj tokom tri sedmice i više od tri i po hiljade kilometara. Pobede, porazi, padovi, odustajanja, žega, vetrovi, kiša, ponekad i sneg. Drama i melodrama na parče. Promocija ruralne Francuske, priče o dopingu, dokolica posmatrača pored puta dok se ne pojave biciklisti, višečasovni televizijski prenosi, leto…

Bez obzira na sve, ono što se na kraju pamti jeste pobednik. Ove godine nema timskog hronometra koji ide u prilog jakim timovima, dok su, maltene, oba individualna hronometra brdska. Kako je borba protiv dopinga sve efikasnija (ili nam se tako samo prikazuje) broj favorita je sve veći.

Kris Frum – Iz nekog iracionalnog razloga najmanje mi je simpatičan od svih favorita. Kladionice ga smatraju za najvećeg, pa ne biste dobili više od dva dinara na svaki uloženi. Odličan je i u brdima i na hronometru. Ima dve pobede iza sebe i jak tim potpuno posvećen njemu. Problem kod vozača njegove konstitucije (1,86 m, a samo 67 kg) jeste osetljivost na loše vremenske prilike.

Nairo Kitana – Ljudima se izgleda svidela (netačna) priča da Nairo potiče iz siromašne porodice u kolumbijskoj planinskoj zabiti i da je u školu svakodnevno išao biciklom, savladavajući teške uspone (južnoamerička varijanta đaka-pešaka). Odličan je u brdima, a ide mu u prilog i izostanak klasičnog ravnog hronometra. Imaće pomoć jakog Valverdea, ali i tim koji je poznat po tome da se često nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme kada dođe do cepanja grupe usled bočnog vetra ili pada. Da se kladim, uložio bih novac na njega. Kvota je 3:1.

Alberto Kontador – Bliži mu se kraj karijere. Posle suspenzije zbog dopinga osvojio je nanovo i Giro d’Italia i Vuelta a España. Fali mu i pobeda u Francuskoj da bi svima zapušio usta. Verovatno mu je ovo poslednja prilika. Naoštrio se, što pokazuje pobeda na brdskom individualnom hronometru trke Critérium du Dauphiné (sličan je 18. etapi). Trebalo bi da ga zabrine što na usponima nije uvek mogao da parira Frumu.

Fabio Aru – Još nije dovoljno sazreo kao vozač da bi se ozbiljnije umešao u borbu za najviši plasman. Već ima pobedu na velikoj trci, ali duguje je najpre jakom timu. Boriće se za četvrto ili peto mesto, a ogroman uspeh će biti ako se popne na podijum. Vinćenco Nibali – dolazi rasterećen posle srećno osvojenog Giro d’Italia. Voziće kao podrška Aruu i merkati etapnu pobedu. U slučaju da Aru odustane ili ne bude u formi, Nibali bi mogao da se umeša u borbu za generalni plasman.

Francuzi – Tibo Pino, Roman Barde i Pjer Rolan uvršćeni su u favorite samo iz obzira prema domaćinima. Odlični su vozači, ali nijedan od njih još nema kvalitete za pobedu u generalnom plasmanu. Sigurno su bacili oko na etapu 14. jula (Pad Bastilje – francuski državni praznik).

Van Gardener i Riči Porte – koliko god da je dobro imati dva jaka vozača u istom timu, toliko može da bude i nezgodno. Obojica slično voze i ne bih voleo da sam u koži njihovog menadžera. Ako je pametan, usmeriće ceo tim na onog vozača koji posle druge nedelje bude bio bolje plasiran. U suprotnom, boriće se s Aruom i Francuzima za četvrto, peto i šesto mesto.

Da se osvrnem i na Evropsko prvenstvo u fudbalu, kad sam već pisao o njemu. Ispalo je da navijam za Vels. Mađari su takođe igrali odlično i postigli šest golova tokom takmičenja u grupi, ali em su odmah poklekli kad je počelo da bude bitno, em Gergő Lovrencsics ima tetovaža više nego ceo tim Velsa. Dakle, Vels allez, allez

Pouke iz prošlosti Pouke iz prošlosti: Čuvajte se tetoviranih! Čudo neviđeno - Jordan Prozor u dvorište: Čudo neviđeno Ćalac kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Ćalac Sreda i prošla subota Ivan Tokin: Sreda i prošla subota · ·