Zdravlje
U VAZDUHU · kolumna

Glavni pozitivan uticaj vožnje bicikla na zdravlje isti je kao i kod većine ostalih fizičkih aktivnosti – stimulacija kardiovaskularnog sistema. Prosto rečeno, vežbanjem teramo srce i krvne sudove da budu efikasniji. Poboljšavamo protok krvi, povećavamo opštu izdržljivost, ubrzavamo metaboličke procese… Što redovnije vozimo bicikl, to će i efekti biti izraženiji. Da ne bih solio pamet o nečemu opštepoznatom, preći ću odmah na povoljne uticaje koji se često previđaju.

Mislim prvenstveno na blagotvorno dejstvo vožnje bicikla na mentalno zdravlje. Stres je, maltene, neizostavan sastojak naše svakodnevice. Bilo da nas zaskoči na poslu, bilo u privatnom životu, davi nas kao zmija žabu. Sledstvena nervoza i neraspoloženje remete ne samo naše duševno stanje već i normalno funkcionisanje organizma u celini. Sve je veći broj bolesti i poremećaja za koje je utvrđeno da ih u dobroj meri izaziva stres. Ruku podruku sa stresom idu i anksioznost i depresija.

Vožnja bicikla jedan je od najboljih načina da se nosimo sa stresom. I dalje mi nije jasno zašto je tako i koji je mehanizam posredi. Neki plemenit splet jednostavnih pokreta, ritma okretanja pedala, tihog zujanja lanca, prepuštanja trenutku… Kretanje po meri čoveka (avionom stižemo prebrzo, automobilom smo odvojeni od okruženja, u gradskom prevozu smo stišnjeni…) Uostalom, nije ni bitno o čemu je reč, sve dok deluje.

Iako mnogima deluje nelogično, vožnja bicikla preporučuje se gotovo svima koji imaju probleme s kolenima ili se oporavljaju od imobilizacije posle preloma noge. Tokom okretanja pedala koleno izvodi kontrolisan pokret. Mišići i ligamenti jačaju bez opasnosti od povrede. Važno je samo da sedište bude na pravoj visini i da se ne zapinje preko granica mogućnosti. Postoji tušta i tma saveta o tome kako pravilno podesiti visinu sedišta. To bi bila dobra osnova za dalje fino podešavanje. Većina rekreativaca sedi malo niže nego što bi bilo potrebno.

Vožnja bicikla može da pomogne i onima koji imaju probleme s leđima. Dok sedimo na biciklu, gornji deo tela blago je nagnut napred i oslonjen o upravljač, pa se smanjuje pritisak na donji deo kičmenog stuba. Kako postoje i osobe kod kojih bi stanje moglo da se pogorša usled učestale vožnje bicikla, najbolje je da se proba. Bol je prilično pouzdan mehanizam da li je nešto dobro po nas ili nije. Ako se pojavi – bataljujte, u suprotnom – vozi Miško.

Najčešći zdravstveni problem koji se vezuje za vožnju bicikla odnosi se na muškarce. I dalje traju polemike oko toga da li pritisak sedišta na međunožje može da utiče na plodnost ili da poremeti rad prostate. Dosadašnje studije uglavnom imaju nedovoljno veliki uzorak da bi se doneli pouzdani zaključci. Dok se to ne razjasni, savet je kupovina udobnog sedišta i ustajanje na svakih pet-šest minuta vožnje. Dovoljno je da se pridignemo na tek nekoliko sekundi.

Kod profesionalaca i ozbiljnijih rekreativaca mogu da se jave problemi s desnima. Tokom dugotrajnih napora uglavnom se diše na usta, pa se sluzokoža suši i postaje podložnija infekciji. Često muljanje slatkiša po ustima dodatno pogoršava stvar. Detaljno pranje zuba pre i posle vožnje obično rešava problem.

Kad već pominjem slatkiše, vožnja bicikla ima i jedno sporedno povoljno dejstvo na mentalno zdravlje. Okretanje pedala prilično temeljno sagoreva kalorije, te nam dozvoljava da bez griže savesti uživamo u poslasticama. A gde ćete pozitivnije dejstvo na našu psihu od otklanjanja osećanja krivice?

Tarega Pouke iz prošlosti: Dečak gitara i mobilni Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Bacite pogled Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Diskoteka 54 Mont Everest Ivan Tokin: Mont u džepu Everest · ·