Uzbudilnik
U VAZDUHU · intervju

Buđenje koje, shodno novoj vladinoj uredbi o radnom vremenu u državnoj službi od 7.30 časova, preporučujemo kao vid mentalne gimnastike u kolektivima širom zemlje. Preko razglasa. Daško i Mlađa čine „Uzbudilnik“ – radio-alarm koji se pravo iz Novog Sada aktivira na B92 svako radno jutro od 6 časova, a da vi nemate nagon da rasporite aparat poluautomatskom puškom. Ni macolom. Vama, Božemeoprosti, lepo. Zabavno. A zbog novoooosadskog sexy akcenta, posebno prijatno brojnim ženama. Mislim, meni. Upoznajte uzbudilnički dvojac.

Kako ste se upoznali, koliko dugo se znate i kako je došlo do emisije?

Daško: Znamo se preko 293 godine, preko panka. Ispada da smo nerazdvojni već petnaestak godina. Na obostrano nezadovoljstvo.
Mlađa: Upoznali smo se jedne proste vojvođanske zime s kraja devedesetih godina prošlog veka. Radili smo zajedno radijsku emisiju pod nazivom „Mikrofonija“. Zatim smo sarađivali u časopisu CKM. Zanimale su nas slične stvari: muzika, filmovi za decu i odrasle… tu smo se na’vatali i to traje. Zato smo od 2011, kad nam se pružila prilika, ponovo ušli u etar i sad ne nameravamo da prestanemo.

Sećate li se prve emisije, uzbuđenja, treme, reakcija, prvih misli posle izlaska iz studija?

Daško: Sećam se da smo pomislili: „Koji smo mi carevi! Šteta što nas sad trenutno svi mrze i biće im potrebno neko vreme da skontaju naš carizam.“
Mlađa: Svaki početak je smešan, pa i naš. Bili smo uzbuđeni, bilo je i treme. Reakcije su bile interesantne. Publika se podelila na one koji nas ne podnose i na one koji nas mrze. Danas je situacija potpuno drugačija, svi su prešli u prvi tabor!

U programu zvučite kao jedan organizam koji prirodno ide tako u paketu. Kako se ostvaruje balans između dobre pripreme i uspešne improvizacije?

Daško: Mi smo jedna piša u dva tela, istina. Ostvaruje se na štetu pripreme. Nađemo neke zanimljive linkove ili teme u dnevnoj štampi i onda pustimo da nas srce vodi. Ili želudac.
Mlađa: Uslov za uspešnu improvizaciju jeste dobra priprema. Svakodnevno pratimo dešavanja i sakupljamo zanimljiv materijal. Naravno, na kraju obavezno puštamo mašti na volju, jer to je smisao „Uzbudilnika“!

Uočiti društvene paradokse, bahatosti, gluposti, prezreti ih i ismejati, pa vratiti nazad u etar upakovane u britki, inteligentni humor. Kako se pri tom: a) I sam ne smoriti; b) Ne ispasti samo tek nepristojan; c) Ne stvoriti od sebe pesimističnog cinika.

Daško:
a) Ja uspevam tako što ne priznajem tu reč. Nikad je ne koristim i oduvek me nervira.
b) Ovo jeste vrlo teško. Pogotovo ako si po prirodi nepristojan i neotesan. Kad god bih da proklinjem i kunem i psujem kao Amfilohije, setim se kako to radi Ljuba Živkov. Uzmeš apsurd koji te tera da prolaješ i probaš da ga odvedeš još dalje u pravcu idiotluka. Mada je to sve teže i teže.
c) Govoriš kao da je to nešto loše!
Mlađa:
a) Ljudska glupost nema granica, zbog toga nikad ne može da dosadi…
b) Lepo smo vaspitani, makar ja…
c) Ko zna u „čega“ ćemo se pretvoriti…

Šta vam je bilo na umu kad ste započinjali „Uzbudilnik“, kako da zvuči i šta da postigne? Ima li nešto za šta ste rekli „ovo nikad nećemo“?

Daško: Mislim da ima mnogo više tih „ovo nikad nećemo“ nego onoga što hoćemo. Uglavnom ne znam šta hoćemo, ali znamo šta nećemo. To je taj pank! Nećemo da nas bude sramota onog što radimo.
Mlađa: Hteli smo da napravimo jutarnji program koji će biti nešto kao Politikin Zabavnik feat. časopis Erotski dodir. Mislim da smo u tome uspeli. Nećemo dozvoliti da se pretvorimo u likove iz naše rubrike „đet-set“!

Koje su najupečatljivije reakcije slušalaca i šta vam je u toj komunikaciji s njima važno? Jeste li stekli već i „pacijente“? Prate li vas vrišteće horde žena?

Daško: Naravno da imamo pacijente. I ponosni smo na njih. Niko do sad nije otišao u klasično ludilo i nekako svi znaju meru i normalni su. Svesni smo koliko značimo (nekim) ljudima, a imamo i sreće da smo od početka jasno rekli za šta smo, a za šta nismo, pa nema zabune. Vole nas ljudi koji želimo da nas vole, a ne vole i ne primećuju nas oni koje ni mi ne želimo za slušaoce. Bila je jedna što je vrištala, ali je prestala kad nam je sud zabranio da joj prilazimo.
Mlađa: Mislim da imamo izuzetno posvećenu grupu fanova i sve ih veoma volimo. Pišu nam dragi i pametni ljudi i to nam mnogo znači. Oni svojim porukama učestvuju u kreiranju programa i daju poseban touch našoj emisiji. Nemamo sumanutih fanica, to su sve fine djevojčice, djevojke, žene iz otmenih kuća.

Koga vi slušate, gledate, čitate?

Daško: Ogrezli smo u download! Pratim stopedes’ raznih podcast emisija amerskih i inih komičara. Mali milion serija („Justified“, „Mad men“, „Fargo“, „Walking Dead“). Trenutno čitam biografije i dnevnike partizanskih komandanata i pokušavam da provalim od čega su ti ljudi bili sastavljeni i zašto više takvih nema.
Mlađa: Gledam britanske humorističke serije. Naročito volim „Mighty Bush“ i „Luxury Comedy“. Volim da istražujem po ex-Yu kinematografiji. Dokumentarce s BBC-ja. U poslednje vreme slušam soul, ali jednako volim punk i power-pop, garage rock. Čitam National Geographic, svakojake romane, istorijske naročito, biografije…

Jeste li u pidžamama u studiju? Jednodelnim?

Daško: Sredom je nudistička smena, pa nam se vide mikrofoni.
Mlađa: Dvodelnim! Pratimo modne trendove…

Kad ležete i možete li da zaspite? Jeste li seli nekad pravo iz noćnog izlaska pred mikrofon?

Daško: Eh, bilo je i toga… kad smo bili mlađi… Mlađa i ja po tri frajle podruku pa na fruštuk kod gazda Pere Koprofagova, te velosipedom pravo u krugoval… Možemo da ne spavamo pred emisiju. Zato zakucamo odmah posle. Imamo kauč, posteljinu, kupatilo. Studio nam je druga kuća.
Mlađa: Ležem oko ponoći. Dešavalo se da zaglavimo i vodimo program sa svega pola sata sna. Uh… to je vrlo neprijatno iskustvo. Vrućina u glavi, jutarnja disleksija i nesuvislo blebetanje su simptomi neispavanosti.

Koje bi bile vaše preporuke, koja mesta posetiti u Novom Sadu?

Daško: Mi smo veoma dosadni i nemladi i jedva urbani. Idemo večito na dva-tri ista mesta. Ceo život. Dublin, Graffiti, svirke u Fabrici, Quarteru i DC-u. Ali smo odlični za preporučiti jedenje! Ali ne mogu sad, jer bih svašta izostavio.
Mlađa: Toplo preporučujem cafe Dublin u Petrovaradinu i cafe Graffiti u Novom Sadu. To su mesta s muzikom i atmosferom po mom ukusu.

Na šta se ložite?

Daško: Ono kad dve ribe, crna i plava, jedna drugoj uzmu pa… Šaaaalim se! Na muziku, filmove, politiku. Mislim da se to sve zove popularna kultura.
Mlađa: Uh…na jako puno stvari. Nekad se ložimo na sam osećaj da se ložimo i na ljude koji se lože na stvari. Recimo, mene ne zanimaju aforizmi, ali se ložim na aforističare koji se jako lože na aforizme…

Kakvom ste emisijom najzadovoljniji?

Daško: Onom petkom! Posle nje se uvek super osećamo. Onom u kojoj sami sebe razmrdamo, nasmejemo jako i kažemo nešto što nam leži na srcu.
Mlađa: Kad na kraju emisije imam osmeh koji se može ukloniti samo dletom i čekićem, onda sam zadovoljan.

Žerom Ferari Žerom Ferari: Roman je kao jedan san Miloš Biković Miloš Biković: Popularnost je mač sa dve oštrice Mima Simić Leksikon: Mima Simić Queens of the Stone age Vodimo vas na festival Rock@Exit na kome nastupaju Queens of the Stone Age