Stan Lee
PULS GRADA · aktuelno

Čitao sam u nekom stripu da u Talmudu piše: kad spasiš jednu osobu, spasio si ceo svet. A kad je izgubiš?

Neke stvari zavređuju opšte mesto, pa možemo reći da je pre koji dan stvarno “odjeknula” i “obišla svet” vest o smrti Stena Lija, tvorca Spajdermena i Ajronmena… i Hulka i Crne udovice, i Ksavijera i Magneta, i Džin Grej i Kiklopa, i Doktora Duma i Doktora Strejndža, i Kingpina i Galaktusa, Proždirača svetova…

Dobro. Bio mator čovek. Devedesetpet godina. Do kraja vitalan i lucidan, doduše, ali – naživeo se. I nije sad kao da je u poslednje vreme napisao nešto od značaja. Samo volimo da ga vidimo, da znamo da je tu – da kao njegova svemirska stvorenja što nadziru Zemlju i on nekako nadgleda svet koji je stvorio. Naš svet.

Piše: Gavrilo Petrović 

Svet u kome svako zna sveto pravilo ujka Bena: „Uz veliku moć dolazi i velika odgovornost.” Svet u kom milioni nose amblem Spajdija na školskim rančevima i pernicama i, da, evo, priznajem, novčaniku. Svet u kome milijarde gledaju Semjuela Džeksona sa povezom preko oka kako se, kao Pukovnik Furija, izdire na sobu punu belaca, i Roberta Daunija kao Ajronmena koji se kao feniks uzdiže sa crne liste ponovo u milost Holivuda – sad možemo reći – ulogom života, da sa Gvinet Paltrou razmenjuje brzopotezna verbalna spuštanja u nekim od najšarmantnijih scena ovog veka.

Šta smo to pre koji dan izgubili? Čime nas je sve zadužio taj čiča? Kakav je to junak bio neki tamo pisac stripova – ne čak ni crtač, nego neki tamo popunjavač belih oblačića za dijalog – pa da zavređuje patetične hvalospeve?

Za početak, borio se protiv nacista u Drugom svetskom. To je bar malo herojski. Taman je pre toga napisao svoju prvu priču o Kirbijevom i Sajmonovom Kapetanu Americi, junaku “zlatnog doba” američkog stripa, i sa devetnaest godina postao urednik u kompaniji Tajmli komiks koju će lično prekrstiti u Marvel komiks neku deceniju kasnije, na talasu “srebrnog doba”. U ratu je popravljao telekomunikacione stubove, pisao specijalizovane udžbenike, smišljao sadržaje sa Frenkom Kaprom, doprinosio onim što najbolje ume. Al’ ‘ajd’ to.

Značajnije je šta je radio kad se vratio. “Odledio” je Kapetana Ameriku za nove generacije, za decu odgojenu na Betmenu i Supermenu i ostalim bezgrešnim superherojima firme DC 1950-ih, koja su u međuvremenu stasala u tinejdžere. Sa crtačem Kirbijem, s kojim će ostvariti jedno od najznačajnijih kreativnih partnerstava veka, preimenovao je firmu. Ona će vremenom postati najveći izdavač stripova na svetu i na vrhuncu postojanja prodavati desetine miliona primeraka strip svezaka svakog meseca. Ima i to.

A i ovo. U saradnji sa crtačima koji su danas ikone pop-arta – Kirbijem, Sterankom, Ditkom – unapredio je gramatiku strip umetnosti.  Takođe, zahvaljujući njemu, ti crtači – i ne samo crtači, već i scenaristi, kao i ljudi zaduženi za senčenje i slova – najzad su bili potpisani na stranicama tih mesečnih svezaka i postajali poznati. (Što će im pomoći jer po ugovoru nemaju prava na likove koje stvore za Marvel; tužna i komplikovana priča u kojoj je jednom i sam Sten Li tužio firmu.) Plus, to su bile šezdesete. Mislim, lik izliven iz srebra koji surfuje na dasci kroz kosmos. Psihodelija, bato, lude, predivne ideje – ne čudi da se na radikalnim kampusima u to doba Spajdi doživljavao kao legenda kontrakulture koliko i Malkolm Iks: Marvel je bio kul.

Ali i Spajdi, i Srebrni letač koji najavljuje dolazak Galaktusa, i Fantastična četvorka koja mora da spreči uništenje sveta i sačuva jedinstvo svoje male nekonvencionalne porodice, i Hulk što sedi tamo negde i plače, svi oni delili su isti univerzum. Samim tim i negativce; i probleme. Sa bazom u Njujorku, ne u fiktivnom Gotamu ili Metropolisu, sa najdestruktivnijim bitkama baš na Stenovom rodnom Menhetnu.

Delom Stenov marketinški trik da te natera da kupuješ sve Marvel naslove, te stalne reference na zajedničke događaje u kojima je svako imao neku ulogu (što je, ‘ajde, priznajemo, prvi smislio konkurentski DC), gostovanja u tuđem naslovu, tim sastavljen od zvezda, likovi koji odrastaju na stranicama i ti zajedno sa njima, sporedni likovi koji dobijaju sopstveni mesečni serijal da tamo budu glavni (‘de si, Panišere), bogata tapiserija istorija i očekivani problemi kad dođe do nepoklapanja toliko paralelnih vremenskih ravni da ih uredništvo Marvela nikad neće pokrpiti u logičnu priču –  to je nekako najvrednija Stenova zaostavština.

Taj deljeni univerzum u kome skladno postoje različiti žanrovi i sve vrste neprilagođenih junaka i junakinja – i bajkeri zapaljene lobanje umesto glave koje Đavo goni da skupljaju duše grešnika po Americi, i progonjeni mutanti kojima je dar supermoći pravo prokletstvo, i nezgodni mutirani rakuni sa puškomitraljezom… u svemiru! – zove se Zemlja-616. U Marvelu postoje i alternativni svetovi. (I poseban naslov samo za “Šta bi bilo kad bi bilo” scenarije.) Onaj stvarni svet u kome postojimo mi – da, svi mi, zajedno sa autorima stripa koji sebe crtaju i pišu – zove se Zemlja-1218. Tu leži sledeći momenat Stenove revolucije.

Ravno 35 godina, uz šarene kostimirane avanture, on je pisao i redovne kolumne, direktno se obraćajući publici (posle je otkrio jutjub). To je lik koji je istrajno odgovarao na pisma čitalaca. Potpisivao se kao “Vaš drugar, Sten Li”. Interne šale iz kancelarije u kojoj se odvijao umetničko-izdavački posao dospevale su na pozadinske strane mesečnih izdanja – i u same stripove. Mnogo pre nego što je Dedpul počeo da probija “četvrti zid”, Sten Li se pojavljivao u svojim stripovima. Približio je Marvel svakome, premostivši jaz između stvaralaca i publike. Pre interneta, pre društvenih mreža – danas je to svet koji živimo. Od početka 1970-ih prestao je aktivno da piše i bavio se samo tom vrstom promocije, a početkom ovog veka se bacio na produkciju pokretnih slika.

Nije se libio da deli moralne savete i objavljuje vrednosti iza kojih stoje on kao čovek i Marvel kao brend. Što nas dovodi do toga kakve je likove oblikovao.

Danas neke progresivne odluke deluju strašno nezgrapno, ali za vreme u koje su nastale bile su odvažne i kočoperne. Da, žensko u Fantastičnoj četvorci baš je morala da bude “Nevidljiva žena” – ali u ovom timu i žena bi odlazila sa ostalima u avanturu (u to doba Čudesna žena još je ostajala da daktilografiše i čeka Supermena i Fleša da se vrate). Danas nazvati crnačkog superheroja “Crni panter” već je rasistički, ali u vreme pokreta za osnovna građanska prava, to je bio veliki gest. Derdevil kida kung-fu, i čuje prdež lastavice u letu sto metara dalje, ali je slep. Marvelove avanture oduvek su bile za sve. Što običnije ljude, to bolje.

Teško mi je da sa tridesetsedam godina objašnjavam ljudima kad me pitaju šta to vidim u Piteru Parkeru, Spajdermenu. Nije kostim, očigledno (odavno više nije). Nije ni to što mu je neurotičarski tik da tokom tuče ispaljuje šale i doskočice, godinama sve dovitljivije. Nije ni to što može da se njiše paučinom kao sa lijane kroz panoramu Njujorka. Nego to što je golja. Što je uvek švorc. Što mu od tajnosti identiteta zavisi to da li će mu onaj luđak Zeleni Goblin pobiti najmilije. Što nije lišen napada sujete ili samosažaljenja, što ume da bude malo i baksuz. Što je štreber – paučine nisu supermoć, već njegov izum – kojem je teško da priđe devojkama u doba pre nego što su Bil Gejts i Ilon Mask klincima mogli da budu idoli. Što nikad ne krene na slabijeg. Što kad neka sila višestruko jača od njega krene da rastura grad, Spajdi prestravljeno pogleda levo, desno, oko sebe, seti se da je Fantastična četvorka u drugoj dimenziji, Osvetnici trenutno svi trogodišnje bebe, Derdevil u zatvoru, i da nema ko drugi. Što ne može a da ne učini ono jedino ispravno. I što ga to košta. Moralna lekcija nije da se kriminal ne isplati koliko da dobra dela uvek imaju cenu, često skupu. Piter Parker to najbolje zna. Neki od njegovih najvećih neprijatelja neki su od njegovih najboljih prijatelja.

Kad su se obrušili na stripove koji navodno truju omladinu, Li je pomogao da se stvori samocenzorsko telo u okviru industrije, zbog čega su ti stripovi neko vreme bili osuđeni na detinjaste priče. Ali je onda bez pečata nadzornog organa objavio didaktičku priču u kojoj se sin Zelenog goblina, i sam Goblin, i Piterov prijatelj, navuče na opijate, i broj se prodavao toliko da je cenzura popustila. To je mogao jedino u okviru jednog humanog sveta u kojem vladaju složenost, nijanse sive, empatija, ali i ispravni izbori uprkos svemu. Zlatno pravilo je “ne ubij”, ali Piter je svedok koji ne spreči ubistvo svog ujka Bena, Džin Grej iz Iks-mena bude odgovorna za smrt čitave planete i svog života na njoj, Baner je uvek pun krivice zbog haosa koji napravi kad je Hulk. Kapetan Amerika nije vođa Osvetnika zato što je najjači, nego zato što je uvek ispravan.

Posle smrtonosne tuče između fašista i antifašista u Trampovoj Americi, Sten je ritvitovao svoju kolumnu iz šezedesetih o pošastima rasizma i šovinizma. U jednom video-obraćanju rekao je: „U Marvelu nema mesta mržnji i rasizmu. Taj čovek pored tebe ti je brat; ta žena pored tebe ti je sestra. Svi smo deo iste porodice: ljudske porodice.” Niko ga nije primoravao da se tako određuje ni onda ni sad. Prosto ne može drugačije.

Ništa tako ne ubija boga oca na filmskim blagajnama danas kao Marvelov blokbaster. Uvek pristupačne priče, uvek aktuelno sa dešavanjima u stvarnom svetu, uvek samosvest da gledate heroje u hulahopkama – karakterni glumci otimaju se da igraju nekog od njih – i najzad duhovit Tor! Obratite pažnju na likove koje igra Sten Li u svojim redovnim pojavljivanjima: poštare, čuvare u muzeju, šljakere, penzose u staračkom domu. I uvek je ljubazan.

Semjuel Džekson igra nekad belačkog pukovnika Furija iz Drugog svetskog rata – ali je prvo bio crtan kao Sem Džekson u stripu, dosta kul, zar ne? Crni panter je tako ponosito crnački film da je spot Majkla Džeksona “Black and White” vanilast kao koncert sastava Eagles. Zamišljam klinku iz neke ‘urbane’ američke sredine kako se danas pronalazi na ekranu u tome, ili onu koja u kadrovima na papiru prati avanture Ms. Marvel, mlade Muslimanke; ili Tora, koji je ovih dana žensko. Kad sam odrastao, Marvel priče dobijali smo samo u strip-reviji Eks; danas se stare kolekcije prevode i štampaju koliko i novi Panišer za odrasle. Na platnu možemo da gledamo ultraozbiljni hladnoratovski špijunac sa Iks-menima. A televizija je puna Marvel serija, od onih koje hvali kritikaLegija – preko najzabavnijih koje su nedavno okončale šestogodišnji maraton – Marvelovi Agenti S.H.I.E.L.D.-a, do plejade na Netflixu, danas domu Derdevila, Panišera, i Džesike Džons. I svi su u istom svetu.

Sten Li je umro, i svi ćemo jednom, ali su dobre šanse da će i posle nas neko da se nađe u problemima Pitera Parkera ili Džin Grej. Do tada možemo da pratimo kako bi se Keps i Toni Stark, pravi superheroji, snalazili kada bi igrali “svetskog policajca”, ali pravednog, na Zemlji-616. Stenov svet je nikad prisutniji i bolji. Ali, ko će spasiti naš zajednički svet?

Nastavak filma „Fantastične zveri: Grindelvaldovi zločini„ pretpremijerno u Srbiji breaking_bad_jesse_walt_meth_cooking_suits_3600.1541603575 U planu je snimanje „Breaking Bad“ filma 05-solo-travel-inspired-by-female-movie-characters 3 solo ženska putovanja inspirisana filmom Antifašizam Udarni filmovi za Dan borbe protiv fašizma · · · ·