page-bauhaus
PULS GRADA · dizajn

Ove godine navršava se jedan vek od osnivanja škole koja je promenila svet. Bauhaus je više od škole, Bauhaus je koncept – mišljenja i stvaranja.

Piše: Ljubica Slavković

Pre tačno sto godina u Vajmarskoj republici osnovana je škola koja je promenila svet oko nas. Još tokom svog relativno kratkog postojanja ova škola prerasla je jednu obrazovnu ustanovu – ili je bila baš ono što ustanova obrazovanja treba da bude – formirala je drugačiji način mišljenja i delovanja. Ništa manje, čitav vek kasnije, Bauhaus nastavlja da živi i kao stil i kao koncept.

Osnivanje škole

Bauhaus je osnovan 1919. godine u Vajmarskoj republici, tek nakon što je Prvi svetski rat potresao Evropu. Škola je 1925. godine preseljena u Desau, da bi u osvit Drugog svetskog rata bila premeštena u Berlin, a zatim tek godinu dana nakon, 1933. godine, bila rasformirana pod pritiskom Nacista. U tih 14 godina škola je promenila ne samo tri grada, već i tri upravnika i pravca, vodila su je brojna značajna svetska imena, iznedrila je mnoštvo umetnika i ostavila neizbrisiv trag i ogroman uticaj na svetskoj umetničkoj sceni, koji je nastavio da traje daleko posle fizičkog zatvaranja škole.

Majstori i umetnici

U avangardnoj umetničkoj klimi početkom dvadesetog veka nemački arhitekta, modernista Valter Gropijus osnovao je školu koja je imala za cilj da približi umetnost svakodnevnom životu. Škola je spajala umetnost i zanat, stvaranje i proizvodnju, lepo i korisno. Naziv Bauhaus u bukvalnom prevodu znači građenje kuće, a odnosio se na školu građenja, i to je Bauhaus upravo i bio – ne još jedna umetnička akademija ili škola zanata, već škola kojom dominira simbolički i praktični cilj građenja. Za osnivača Gropijusa građenje je bilo društvena, simbolična i intelektualna aktivnost. Ono je spajalo prethodno razdvojene discipline i pozive ujedinjujući ih u zajednički zadatak. Spajalo je majstora koji ređa cigle i umetnika, ruku pod ruku.

Masovna proizvodnja i umetnost

I pored naziva i činjenice da ju je osnovao arhitekta, škola prvih nekoliko godina uopšte nije imala formiran departman za arhitekturu, upravo stoga jer je formirana s idejom da uči i obuhvati čitav stvaralački i proizvodni proces. Takav pristup kompletnom umetničkom delu – Gesamtkunstwerk, jedna je od osnovnih filosofija Bauhausa koji je školu, njene procese i proizvode izdvojio iz ustaljenog načina obrazovanja, ali i produkcije i stvaralaštva. Jedinstvo umetnosti, zanata i tehnologije stvarano je u školi koja je kombinovala istraživački rad, predavanja i vežbe. Radikalno pojednostavljene forme, racionalnost i funkcionalnost, Bauhaus je usvojio iz modernističkih uticaja. U Nemačkoj tog vremena već su se javile ideje da masovna proizvodnja može ići ruku pod ruku s umetnošću, a Bauhaus je to razvio do savršenstva.

Manifest

Valter Gropijus je Bauhaus osnovao kao što se avangardni pokret u umetnosti i osniva, izdavanjem manifesta. Četiri strane Bauhaus manifesta predstavile su program škole, principe i emotivnu deklaraciju. Predočen je koncept da se arhitektura, skulptura i slikanje vrate zanatu. Istovremeno, manifest je predstavio svest o zajedničkoj društvenoj odgovornosti i društvenoj etici. Brisanje barijera između „plemenitih“ umetnika i „radnih“ zanatlija bila je jedna od misija Bauhausa: oslobađanje sveta umetnosti iz sopstvene izolacije. Vremenom, postao je jedan od najuticajnijih pokreta u umetnosti ikada.

Nakon predstavljanja Bauhaus manifesta nekih 150 studenata se upisalo u školu, od čega su skoro polovina bile žene. Među profesorima, odnosno masterima ili majstorima (forme ili zanata) bili su Vasilij Kandinski, Pol Kle, Laslo Moholji Nađ, Mis van der Roe, Pit Mondrijan i mnogi drugi umetnici i arhitekte čija su dela menjala svet. Nisu se svi slagali u svojim idejama i pristupima, ali i to je bilo u duhu škole koja je negovala originalnost, inovativnost i stalno kretanje napred. U Bauhausu je nastala Vasili stolica Marsela Brojera, Kolevka za bebe Petra Kelera, Čajnik Marijane Brent, Brno stolica Mis van der Roa, Barselona stolica Mis van der Roa i Lili Rajh, i još mnogo ikoničnih pokretača produkt-dizajna.

Funkcija diktira formu

Vasili stolica inspirisana je krivudavim formama bicikla i njegovim čeličnim cevima koje se lako savijaju, teški stilski nameštaj prethodnog veka zamenila je lakoća čelika i krivudavost šipki. Žuta, plava, crvena drvena, trouglasta kolevka za bebe koja se okreće oko dva jednostavna kruga donosi jednostavnost forme i boje, upravo ono iza čega stoji čitav pristup Bauhausa. Čajnik Marijane Brent sveden je na osnovne geometrijske elemenate, Brno stolica je napustila ideju da stolica mora stajati na četiri noge, dok je Barselona postala ikona stila.

Osnovni pristup Bauhaus manifesta potekao je iz modernizma: funkcija diktira formu. Proizvodi koji su nastajali u školi bili su funkcionalni i jedinstveni, dugotrajni i ekonomični, i prava mala umetnička dela koja su zahvaljujući razvoju mašina masovno proizvođena. Ekonomičnost je bila jedna od osnovnih smernica Bauhaus pristupa, ali ne u smislu štedljivosti po pitanju materijala već pametne upotrebe resursa – princip koji nam je danas, sto godina kasnije, potrebniji više nego ikada pre. Inovacija je bila neizostavni deo Bauhausa: novi materijali, nove tehnologije, novi načini konstrukcije, novi pristupi… Stalno se težilo napretku i pronalaženju novih načina mišljenja, iz kojeg je između ostalog nastala i umetnost grafičkog dizajna. Jednostavnost i efikasnost ogledali su u izbegavanju nepotrebnog korišćenja ornamenata i ulepšavanja stvari, lepota je bila viđena u jednostavnom i funkcionalnom. Organski dizajn otkrivao je prirodu objekata.

Gašenje škole

Gesamtkunstwerk, jedinstvo zanata, umetnosti i tehnologije, Bauhaus je razvijao svim svojim porama, do te mere da je i sama zgrada Bauhausa bila revolucionarna. Preseljenje škole u Desau praćeno je novim objektom koji je sam Gropijus projektovao, i koja je predstavljala oličenje modernog pokreta u arhitekturi i ikonu i simbol same škole. Pored dizajna i industrijskog dizajna, slikarstva, arhitekture, majstorskog rada u radionicama i bavljenja tehnologijom, Bauhaus je bio revolucionaran i na polju fotografije, muzike, ali i teorije umetnosti, polju koju je sam Bauhaus na neki način postavio.

U desauskom periodu škole, na njeno čelo stao je Hanes Mejer, radikalni funkcionalistički arhitekta koji je bio jedan od snažnih zagovarača zadružnog, odnosno kooperativnog modela rada i življenja. Za razliku od prvog i trećeg Bauhaus upravnika, o njemu je najmanje pisano, i kao takav, ostaje intrigantna figura. Školu preuzima još tada čuveni arhitekta Mis van der Roe, i ona se pod pritiskom rasta nacionalsocijalizma seli u Berlin. U staroj fabrici započinje poslednja faza Bauhaus škole, da bi već iduće godine, 1933, bila ugašena pod pritiskom nacista. Ipak, kako je škola bila više od toga – bila je i izdavač, proizvođač i partner u industrijskom dizajnu, proizvodi koji su nastali u njenim radionicama bili su dostupni javnosti i nakon njenog fizičkog gašenja.

Godina posvećena jubileju

Ova godina u Nemačkoj posvećena je važnom jubileju škole koja je promenila svet dizajna, proizvodnje i mišljenja. Bauhaus Asocijacija otpočela je 2019. godinu velikim festivalom u Berlinu. Svi znameniti gradovi Bauhausa predstavljaju velike izložbe, a vodeća izložba, pod nazivom Bauhaus: produkcija-reprodukcija posvećena je odnosima između unikatnih dela i masovne proizvodnje, originala i reprodukcija. Za stogodišnjicu je upriličena i „Velika tura modernizma“ koja vodi na stotinak mesta koja predstavljaju vek Bauhaus uticaja.

Među Bauhaus studentima bili su i oni s naših prostora. Među njima je Oti Berger, koja je studirala tekstil i dizajn tekstila, Ivana Tomljenović Koka koja je u Bauhausu radila u domenu eksperimentalne fotografije, i jedini snimljeni film Bauhausa bila je upravo njen, kao i slikar i grafičar Avgust Černigoj. Stogodišnjica Bauhausa kod nas je obeležena predavanjem profesora Miodraga Šuvakovića u sklopu manifestacije „Nedelje mađarske kulture u Srbiji“, praćenim koncertom Moment’s Notice Trio.

Sovjetski posteri koji slave dostignuća ove zemlje u istraživanju svemira Sovjetski posteri koji slave dostignuća ove zemlje u istraživanju svemira cover www.edition.cnn.com Šta je zapravo Faberžeovo jaje? avion1 Ovako bi u budućnosti trebalo da izgleda putovanje avionom page-vizit-karte Ove kreativne vizit karte će vas impresionirati · · ·