C.K. Tse/Flickr/cc (foto: www.citiscope.org)
PULS GRADA · aktuelno

Termin “siva ekonomija”,čini se, koristi se više nego ikad. 2017. i 2018. godina proglašene su za godine borbe protiv sive ekonomije, a ista je predstavljena kao jedan od gorućih problema. I dok vi skupljate račune za neku novu nagradnu igru, da li se pitate šta zapravo predstavlja termin „siva ekonomija“ i da li činjenica da niste dobili stan ali jeste učestvovali u nagradnoj igri ima neke pozitivne efekte na ovaj problem? Dakle, kome ste pomogli ako već niste sebi?

Najprostije objašnjeno, siva ekonomija predstavlja ekonomske aktivnosti nad kojima država nema odgovarajući nadzor. Takve aktivnosti se nalaze na rubu zakona. Siva ekonomija se javlja u raznim oblicima i nijansama, pa tako jedna od 50 nijansi sive ekonomije jeste zapošljavanje na crno. Vidite kako je lepo slaganje boja – siva ekonomija, rad na crno. Dakle, samim tim što poslodavci zaposle radnika bez ugovora i bez prijave na socijalno i zdravstveno osiguranje, ili prijave radnika na minimalan iznos zarade a ostatak daju “na ruke”, oni oštete državu za taj porez koji izbegavaju da plate. Još jedan od oblika sive ekonomije jeste promet roba i usluga bez prateće dokumentacije i izdavanja fiskalnih računa. Pravi primer za to su ulične tezge koje svakodnevno viđate, pijace, neprijavljene radnje…

Ako bismo govorili o brojkama, nivo sive ekonomije iznosi oko 30% bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) Srbije, što predstavlja procenat poslovanja mimo propisa. Ukoliko bismo uporedili ove procente sa npr. Nemačkom (oko 10%) ili Švajcarskom (7%), jasno je zašto se ovom problemu posvećuje toliko pažnje. Ali hajde da se ne poredimo nego da konkretno ukažemo na problem. Budžet države ostaje uskraćen za oko 3 milijarde evra na godišnjem nivou a to je 3 milijarde manje za zdravstvo, školstvo, kulturu… Pored direktnog udara na budžet, kao posledica se može javiti i zatvaranje onih privrednih subjekata koji poštuju propise ili se može desiti njihov prelazak u tzv. “sivu zonu”. Da ne spominjemo i ugrožena prava lica koja su radno angažovana i narušavanje njihovog zdravlja i bezbednosti. Siva ekonomija kada dolazi, ona donosi crninu sa sobom.

Siva ekonomija ne može biti iskorenjena ali postoji nivo iste koji je prihvatljiv za jedno društvo. Mišljenja sam, kao i mnogi ekonomisti, da treba tolerisati onu sivu ekonomiju koja služi za preživljavanje marginalizovanih društvenih grupa, a da se treba najviše fokusirati na suzbijanje one koja je povezana sa prikrivanjem nelegalno stečenog većeg dohotka radi izbegavanja plaćanja poreza. Ne može se isto tretirati onaj ko prodaje džak krompira pored puta čisto radi svog opstanka i neko ko “obrće” i prikriva milionske zarade.

I na kraju, suzbijanje sive ekonomije je problem kako celokupnog društva, tako i države koja će svojom poreskom reformom prilagoditi poreski sistem i malim i srednjim preduzećima a ne samo velikim korporacijama. I dok se radi na podizanju svesti o negativnim posledicama sive ekonomije, možemo reći da je država odraz u ogledalu jednog društva. Potrudite se da vam se to što vidite u ogledalu uvek dopadne.

Zlostavljanje dece (foto izvor: visionnacional.com) Seksualno obrazovanje u školama: Da li ste zlostavljani u skladu sa tradicijom? _8100070_cover Urbane ekološke akcije: Šansa za drugačije okruženje "The Godfather" porodica Legendarni film „Kum“ proslavlja 45. rođendan 1492448264-hbz-coachella-insta-index Coachella 2017: Donji veš dominira stilom poznatih · · · · ·