Penzioneri (foto: Nataša Maksimović)
PULS GRADA · aktuelno

Mnogi od vas su uveliko upoznati sa novim uslovima za odlazak u penziju. PIO fond je najavio da će se uslovi za penzionisanje žena, a koji se tiču godina života, pomerati sve do 2032. godine, kada će žene u starosnu penziju odlaziti sa navršenih 65 godina života, tako da će za žene i muškarce važiti isti uslovi. Koliko je ovaj pezijski sistem valjan? Da li ćemo živi dočekati te penzije? Da li ćemo penziju primati posthumno?

Baš sam pre neki dan čula razgovor vozača autobusa i putnika, gde vozač, koji ima oko 60 godina, kaže sledeće: ”Baš bih voleo onoga kome ovaj penzijski sistem odgovara da pitam da li se oseća sigurno kada ga vozi neko ko ima 65 godina, da li bi dete pustio da se vozi sa nekim kome je memorija oslabljena a vid pogoršan?”. Ono što je činjenica jeste da je ovakav penzijski sistem neodrživ na duge staze u zemljama u kojima je niska stopa nataliteta. Po sadašnjem sistemu, uzima se od zaposlenog i daje penzioneru, u nadi da će, kada taj zaposleni ode u penziju, neko odvajati za njega. Da bi taj sistem funkcionisao kako treba, odnos zaposlen-penzioner mora biti 4:1, odnosno “na jednog penzionera dolazi četiri zaposlena”, što u našoj državi nije slučaj. Takođe, odlazak mladih iz zemlje i negativan prirodni priraštaj svakako nisu dobra vest i negativno utiču na sam penzijski sistem.

Još jedna činjenica koja izaziva bes kod mnogih ljudi jeste trajno umanjenje za prevremenu penziju koje iznosi oko 20 odsto. Umanjenje bi bilo prihvatljivo u slučaju da nije trajno i da, jednostavno, ako odete u prevremenu penziju, umanjenje iste bude do onog trenutka dok ne napunite potreban broj godina za pun iznos penzije. Uzmimo za primer SAD, gde sa napunjene 62 godine starosti stičete pravo na umanjenu državnu penziju, na punu penziju sa 67 godina, a može vam biti čak i uvećana ukoliko odlučite da radite dok ne napunite 70 godina.

Ali, evo jednog sjajnog primera – Australija. U Australiji postoje dve vrste penzija – državne i lične (individualne). Državna penzija je jednaka za sve i nju primaju stariji od 67 godina bez obzira da li su radili ili ne. Što se tiče ličnog penzijskog osiguranja, ono je obavezno za sve zaposlene. Zaposleni biraju u koji će invesiocioni fond investirati svoj novac. Sve do momenta odlaska u penziju, taj novac u fondovima se nalazi na ličnim računima zaposlenih. Zaposleni biraju investicionu opciju sa visokim, srednjim ili niskim rizikom ulaganja. Kod ovakvog penzijskog sistema, novčana sredstva su na tim ličnim računima zaposlenih, tako da se taj iznos ne može povećavati ili smanjivati od strane državnog vrha zarad političkih poena.

Bilo kako bilo, dolazimo do ogromnog paradoksa. Čovek koji je počeo da radi sa svojih 19 godina i ima 40 godina radnog staža, odlazi u prevremenu penziju sa umanjenjem od 20 odsto. Ono što mu sleduje i što je zaradio, trajno mu je umanjeno. Dakle, mi mladi nezaposleni možda nismo u tako lošoj poziciji, jer možda je bolje da počnemo što kasnije da radimo, zar ne? A možda se samo tešimo

coverchuckb Predavanje u čast Čaku Beriju Uskrs u Square Hotel Beograd Uskrs u hotelu Square Nine Beograd A Scottish Dance Theater Proleće u znaku savremene igre kk Kontakt konferencija-Music Open Market · · ·