1535748_10152154383194839_2089741699_n
KULTURA · knjige

Vladimir Manigoda je mlad i perspektivan mladić, koji je u vreme studija fizičke hemije radio kao prodavac knjiga. Danas, on predstavlja verovatno najmlađeg vlasnika jedne izdavačke kuće u Srbiji, koja je za godinu dana uspela da objavi prestižnog Pulicera i najpopularnijeg savremenog argentinskog pisca.

Za City Magazine, ovaj tridesetogodišnjak otkriva u čemu je tajna dobre priče.

Prvo izdanje Kontrasta je bila Orvelova 1984/Životinjska farma, je li to, na određen način, manifest vaše izdavačke kuće?

Orvel je autor koji nas je sve zanimao, zato nam je bilo logično da od njega pođemo. U toj, naizgled jednoj knjizi objavili smo zapravo dve, što u Srbiji, kada je reč o Džordžu Orvelu nikada ranije nije rađeno, tako da čitaoci na jednom mestu mogu pronaći dve njegove najpopularnije priče.

Kontrast je jedna od najmlađih izdavačkih kuća u Srbiji. Ko čini nukleus Kontrasta?

Ima nas petoro, dve devojke zadužene za dizajn, Jelena Lugonja i Maja Maksimović, poznate su na polju dizajna, kao i njihov rad na Bruka notesima. Kada uđete u knjižaru gde imate 10 hiljada knjiga, postaje značajno pitanje – kako vaša knjiga da se izdvoji?
Kontrast mnogo polaže upravo na vizuelno. Smatramo da sve što izdamo mora biti paket, jedini način da se izborite sa oštrom konkurencijom koja vlada jeste da ponudite čitaocima nešto što je skoro savršeno.

Kako biste opisali izdavačku delatnost u Srbiji? Ima li ona više pisaca no čitalaca, ili svaka „roba“ ima svog kupca?

Prodati knjigu po principu putujućih trgovaca danas je prevaziđena stvar, i u udobnosti doma izdavač može da pruži više nego što bi onaj sa naramkom knjiga ikada mogao. Broj ljudi koji čitaju svuda u svetu konstantno raste i mislim da živimo u kulturi koja jeste čitalačka. Pođite od činjenice da najviše informacija koje ljudi danas čitaju idu upravo putem interneta, ali to ne znači da kvalitet onoga što se čita raste, on na protiv, drastično pada. Duboko verujem da trenutni neukus koji vlada što se krivice tiče, dele i izdavači i čitaoci. Više krivim izdavače koji nastoje da objavljuju „ozbiljne naslove“, jer su oni ti koji ne umeju da priđu savremenom čitaocu. Jednom dobro napisan roman, uvek je dobar roman, a danas je, zahvaljujući modernoj tehnologiji, možda lakše nego ikada pristupiti, naročito mlađem čitaocu.

Imaju li fizička hemija i književnost zajedničkog imenitelja?

Nemaju. Fizička hemija je nešto za šta sam se zainteresovao od srednje škole, a kada sam joj se ozbiljnije posvetio, to je bila ljubav, ali već tada sam radio u knjižarama, a fizička hemija je tražila potpunu posvećenost, da se sve ostavi i da to postane način života. Još tada sam napravio presek, knjige sam mnogo voleo, pa sam rešio da živim bez fizičke hemije, uz naknadu kroz čitanje stručne literature, ali knjige su postale nešto čime sam počeo da se bavim. Vodi me strast prema knjigama i to je jedino. Ekonomska sigurnost i ushićenje su različite stvari.

Na koji način odabirate knjige koje ćete objavljivati?

Izdavačka kuća Kontrast teži da objavljuje izuzetne priče. Za Pulicerovu nagradu (Dženifer Egan Vreme je siledžija) smo se odlučili na predlog kolege, a argentinski roman (Tajna u njihovim očima) je došao kao zajednička ideja prevodioca i mene. Rečenica koja je veoma popularna među domaćim izdavačima – knjigu prodaje priča, ispravna je ali u praksi veoma retka, moraš da se potrudiš, naročito ako si mlad i nov u tom poslu. Mnogo mašte, truda i mnogo priče.

Kontrast i City Magazine poklanjaju tri knjige u kojoj su objedinjeni romani 1984/Životinjska farma Džordža Orvela. Da biste ušli u konkurenciju za nagradu potrebno je da napišete u komentarima na ovaj tekst na našoj FB stranici koji vam je omiljeni roman na temu antiutopije?

Beograd ispod Beograda Uzbudljivo predavanje Zorana Nikolića o tajnama Beograda Barouz 100 godina od rođenja Williama S. Burroughsa Alis Manro Prikaz knjige: Alis Manro – Goli život Admont Abbey biblioteka, Austrija 10 neverovatnih biblioteka širom sveta ·