Ka idealu klasične lepote: dva pogleda
U VAZDUHU · intervju

Izložba aktova dva beogradska fotgrafa, Saše Preradovića i Vladimira Tatarevića, otvorena 28. avgusta u galeriji Artget u Kulturnom Centru Beograda, predstavlja 15 aktova i dve različite fotografske poetike. Nazvana je Ka idealu klasične lepote: dva pogleda i otvorena do 20. septembra.

Vladimir Tatarević, fotograf sa impresivnom biografijom i profesor fotografije na  beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti , u razgovoru za City Magazine  navodi da je izložba nastala po pozivu, i da je umetnički direktor Artget galerije Aleksandar Kelić odlučio da pozove njih dvojicu sledeći ovogodišnji koncept koji predstavlja izložbe na kojima dva autora izlažu na istu temu.

„Nas dvojica smo na ovoj izložbi glorifikovali žensku figuru kao lepu, kao nežnu, kao nešto što je zanimljivo i treba da se čuva. Nas dvojica smo veoma različiti autori. Imamo različit pristup temi, Saša ima malo klasičniji pristup, a ja sam stvarno pokušao da negde izazovem tu reakciju i neki omaž renesansi, ali viđen očima savremenog čoveka. Na našim fotografijama se čak preklapaju modeli i to niko ne može da prepozna, jer ih drugačije vidimo. I to je ono što je dobro – da se vidi kako na istu temu odgovaramo i on i ja.

 Šta karakteriše vaše fotografije?

Aktovi i figure žene u renesansi su  meni bili inspiracija da stvaram svoje aktove. Želeo sam da naglasim da je to bila početna ideja. Fotografije su dosta obrađene, ali to priliči današnjem, savremenom pristupu takvim stvarima. Moj doživljaj kasne renesanse je uticao na te fotografije, možda flamanski majstori najviše – zlatno doba flamanskog slikarstva. Želeo sam da postignem bajkovit i nežan, bezvremenski prostor- to je bila suština. Na fotografijama se vidi da je sve rađeno u studiju, ali sam efektima, dodavanjem i montažama  postigao, negde, ideju o tome da ne može da se odredi u kakvom je to prostoru, a opet je otvoren prostor.

Šta je posebno inspirativno u slikanju akta?

Pa upravo ta snaga tela. Ja to već duže vreme radim- slikam i muške i ženske aktove. Mislim da je ljudsko telo samo po sebi interesantno. Mislim da smo mi, ljudi, jedni drugima najinteresantniji. Mi smo socijalna bića, uvek gledamo nekog drugog, gledamo svoje prijatelje, divimo se nekome. Uvek kada analiziramo ljude na prvom nivou je taj fizički deo. Snaga ljudskog tela je produkt snage duha ili uma i neprestane borbe čoveka- što sa samim sobom što sa okolinom. Ja u telu tražim nešto duhovnije nego što je taj prvi utisak lepog, jakog tela, razvijenog i tako dalje.

Koji su planovi, nakon ove izložbe?

Već duži niz godina radim portrete. Ono što sam pronašao interesantno kod određenih osoba želeo sam da zabeležim na fotografijama. Ti portreti su neka vrsta izložbe koja nikad ne može da se završi, i može da se radi ceo život. Uvek imate interesantne ljude oko sebe i možete da pronađete nešto interesantno kod svakoga, ako se potrudite. Nadam se da će sledeća izložba biti izložba portreta, ali verovatno ću se i vratiti ljudskom telu jer je to meni velika inspiracija  – ova izložba je četvrta na kojoj se bavim ljudskim telom i to mi je definitivno, ušlo pod kožu.

Pogledajte još nekoliko fotografija Vladimira Tatarevića u našoj galeriji:

Izložba "Ka idealu klasične lepote: dva pogleda" Otvori galeriju

Igor Marojević Igor Marojević: Književnost ne sme doslovno da prepisuje život Mirjana Đurđević Mirjana Đurđević: Harijeta, detektivka koja će vas zasmejati Ivan Ikić Ivan Ikić: Kojem društvu odgovaraju mladi koji misle svojom glavom? Radovan Vujović Radovan Vujović: Hrabrost i istrajnost kao suština