Queens of the Stone age
U VAZDUHU · intervju

Hedlajneri ROCK@EXIT festivala, koji će 11. juna s početkom u 18 časova biti održan na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, biće ni manje ni više nego Queens of the Stone Age. Bend će predstaviti svoj poslednji album „…Like Clockwork‟, ali i mnogobrojne hitove iz dosadašnje karijere duge gotovo dvadeset godina. Za City Magazine basista sastava Majkl Šuman priča o muzičkim uticajima i o novom albumu.

Da li je „hevi‟ zvuk bendova Black Sabbath i Led Zeppelin uticao na vas, kao što se često navodi?

Naši obožavaoci vole ove bendove, i obrnuto, i mislim da je otuda krenula ta ideja. Većina naših fanova misli da su Black Sabbath uticali na nas, i jesu uticali na Džoša (Džoš Hom, prim.ur) u početku ali, istini za volju, ne u tolikoj meri koliko ljudi misle. Veći uticaj na nas su imali neki drugi bendovi i izvođači, poput Bjork, sa svojim albumom „Homogenic‟, nakon čijeg smo slušanja svi shvatili da moramo mnogo više da radimo i vežbamo, ali i Can i Ween i drugi.

Jedna od pesama s novog albuma je i „Fairweather Friends‟, kolaboracija s Eltonom Džonom. Da li je bilo zanimljivo raditi s njim, i kako ste uopšte došli do toga?

Do naše saradnje došlo je usled čudnih, neočekivanih okolnosti. U jednom trenutku dobili smo poziv od njega, i mislili da je u pitanju šala. U sledećem trenutku svi se nalazimo u studiju, pričajući o tome šta bismo mogli da uradimo zajedno. Ubrzo potom počeli smo da sviramo i svima se mnogo dopalo, i tako smo napisali osnovu za „Fairweather Friends‟. Elton je fenomenalan i bilo je sjajno raditi s njim jer smo dosta naučili od njega, ali i on od nas, i mislim da nam je taj spoj različitih ideja pomogao da se podsetimo zbog čega toliko uživamo u ovom poslu. Izuzetno je vredan, i mislim da se u suštini sve svelo na tu hemiju između našeg i njegovog zvuka…

„…Like clockwork‟ je po svemu izuzetan, po mukama iz kojih je nastao, po činjenici da je vaš prvi album na prvom mestu američke Bilbord top-liste, kao i po sjajnim kritikama. Takođe, ovo je vaš prvi album pod „indi‟ izdavačem Matador, nakon što ste napustili Interscope izdavačku kuću. Da li je to u nekoj meri uticalo na uspeh albuma?

Velike izdavačke kuće trenutno žive u strahu. Ali bez rizika nema dobitka, i umesto da prate svoj instinkt, oni rade suprotno. Nismo želeli da trošimo vreme raspravljajući se oko kreativnosti s nekim ljudima koji ni ne stvaraju muziku, i ne znaju o čemu se uopšte priča. To je gubljenje snage i vremena. Sve što smo želeli jeste da sviramo, i da stvaramo umetnost, i da snimamo spotove, bez razmišljanja da li je ono na čemu upravo radimo „za singl‟ ili ne. Koga briga? Rad sa „indi‟ izdavačem nam je dozvolio tu kreativnu slobodu i učinilo album takvim kakav jeste, i u tom smislu Matador jeste uticao na uspeh.

Kako ste izabrali ime albuma „…Like Clockwork“?

Cilj nam je bio da stvorimo nešto smisleno na više nivoa, nešto čemu se može pristupiti s različitih strana, s više tačnih načina interpretacije. Lep je osećaj kad nešto funkcioniše na toliko nivoa. Reči „…Like Clockwork” zvuče ironično, ali i optimistično. Njima vremenski rok postaje fiksiran, ali tu je takođe i fokus na vreme koje je potrošeno, i koje je izgubljeno, posebno nama kojima prolazak vremena nikad nije bio problem, a sada odjednom jeste.

Pitanje za kraj – šta publika u Srbiji treba da očekuje od vaše svirke?

Prvi put nastupamo u Srbiji i to je veliki zadatak. U pitanju je festival, ali ćemo mi imati koncert koji neće biti standardna festivalska svirka. Koliko smo shvatili, veći deo publike biće tu da čuje nas i mnogo je bolja atmosfera kad svirate za istinske fanove nego za mešanu festivalsku publiku. Očekujte pravi rokenrol, jer to je ono što smo mi!

Exit festival i City Magazine poklanjaju tri puta po dve ulaznice za ovu rock feštu. Da biste ušli u konkurenciju neophodno je da napišete u komentarima na ovaj tekst na našoj FB strani koja je vaša omiljena pesma grupe Queens of the Stone Age.

Maša Dakić Maša Dakić: O značaju pokušaja i vetra u leđa Ana Marković Leksikon: Ana Marković Dragoljub Igrošanac Dragoljub Igrošanac: O prvom Festivalu fantastične književnosti Art-Anima Mladen Matičević Mladen Matičević: Intima kao najvažniji sloj · ·