Vrnjačka baba
U VAZDUHU · kolumna

E da mi je da se pred kraj čestito naodmaram u nekoj banji za frilensere koju niko nikada neće izmisliti. Kako mislite što neće? Pa neće, lepo. Nisu izmislili ni pristup za invalidska kolica na 98% prilaza, ko još misli na banju za frilensere. Kao da je nama lako. Pa mi moramo da radimo stvari koje su ispod nivoa ljudskog dostojanstva, samo o tome ne pričamo javno.

Donesu nam sliku sa svadbe, pa traže da skinemo bivšu ženu koja zauzima dve trećine fotke, i da umesto nje stavimo mlađu ljubavnicu, a okolo srca, anđele ljubavi i posute latice. Pa jel vi mislite da od tog posla na duže staze ne strada nervni sistem? Strada naravno.

Simptomatična reuma kažiprsta od kliktanja. Krsta sevaju, dioptrija raste, a mi samo peglamo bore, vadimo spanać između zuba, povećavamo sise, smanjujemo guzice. Nije lako. Pravih poslova je malo, onih što ih sa ponosom objaviš i hvališ se po društvenim mrežama, da narod ima utisak da avanzuješ kako valja i dolikuje. Oću bre da stavim trajnu ondulaciju, golubije plavu, kupim one patike na sprat, minđuše zlatne glomazne, naočare za sunce sa roze okvirom, puna torba novih gaća i kombinezona i da odem da se odmorim od foto šopa, ilustratora i in dizajna. Da ne crtam klasje i lebove u logotipima za pekare. Od ‘tamkastih, tamno belih, svetlo crnih i bežkastih’ nijansi.

Oću bre da odem na mesto gde nema ni interneta, ni kompjutera, ni fejsbuka da pijem pivo sa drugim babama i dedama frilenserima u penziji. Da igramo tablić uz sveću, ko nekad. Da nosim pletivo u cegeru koje izrađujem u hodu. Da ležim u lekovitom blatu frilenserskom. Na telefon da me ne zovete i ne uznemiravate. To bih želela. Vrnjačka baba da budem.

Lara Marinković Lara Marinković-Naćeflejisanić: Naćefleisanost ante portas Magija Srećna domaćica: Magija Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Stvari koje nestaju Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Bivše devojčice, bivši dečaci ·