Zanimljiva geografija
U VAZDUHU · pop trash

Živeo izgovor!!! Neka nam kao izgovor za ovaj osvrt na motive zanimljive geografije u ovdašnjim rok, pop i folk rimama posluže sezona odmora i najnovija epizoda postpostposthladnoratovskog nadgornjavanja. Pa, da vidimo čega sve tu može biti zabavnog ima….

Naravno, metrike i obilja porogobatnih slogova radi u našoj muzici u tom smislu nije bilo pominjanja Luksemburga, Kazahstana, Azerbejdžana, Linhejštana…. Zato je Amerika počesto bivala centar pažnje, pa i refrena – onaj klasik veli „Prokleta je Amerika i zlato što sja…“, Miroslav Ilić je mudro omeđio sferu intimno/privatnog od geopolitičkog u stihovima „Amerika, Amerika, zemlja velika, ali metar moga sela – Amerika cela“, i Aca Lukas je pokazao svest o korenitim razlikama („Nije ti ovo Amerika, bogata devojko, nevoljo velika, nisam ja gospodar čelika, nije ti, ljubavi, ovo Amerika „),  Neki to vole vruće su bez preke potrebe u referenu pominjali Kaliforniju, podosta je oporosti u Americi EKV („Tamo je cilj, tamo je put, tamo je znak, tamo je Amerika“); A očekivano najodrešitije u ovoj podeli su bile subotički pankeri  Džukele u pokliku „Amerika, Amerika –bogata i ponosna, Amerika, Amerika –  gomila klovnova….

Nimalo iznenađujuće, Rusija nije morala da prođe kroz tog figurativnog toplog zeca, te je prilično finih sentimenata primetno u narednim primerima: Bajaga (isti onaj koji „nije mislio na Berlin“) u čuvenom Ruskom vozu nakon nizanja milozvučnih toponima („Voz, pospani voz za Harkov, Gomelj, Lenjingrad…“) poentirao je refrenom „Nije votka rakija, ali noćas ubija, tuga mi je velika, velika k’o Rusija“), Idoli su u nezaboravnoj Rusiji pokazali svoje najnežnije lice („Ja sam još studirao, ona je radila, noću sam joj čitao A. Fadejeva“), a Slomljena stakla su u Nataši krenuli put foklorne stereotipije – „Rusija u mojim snovima, sećam se belih snegova…“, a završavaju nenadanom prozivkom ruskih vlasti po pitanju tamošnje kontrole slobode kretanja civila i civilki („o, da l’ ćeš moći jednog dana preko granice?“).Ovde treba dodati i pitalicu grupe Košava (nastale na ruševinama benda U škripcu) „Da li je Moskva lepša od Varšave?“, kao i geopolitički poklik pozne grupe Zana („Priča se, priča da Rusi dolaze…“).

Riblja čorba, pak, u danima koji su očigledno prethodili političkoj korektnosti dobacila je uz pomoć Eddyja Granta do nešto bližeg Amsterdama („Ovde uopšte nema Holandezi, sve Arapi, crnci, i Kinezi, tu ljudovi uopšte ne spavaju, samo viču i zajebavaju“), gde ih je u metforičkom smislu već čekala Aleksandra Slađana Milošević („Tačno znam, zašto voliš Amsterdam. Amsterdam u tebi budi vatre plam. Jezde zvezde music halla, noći pune rock’n’rolla, show business angažman, vizuelno sanjaš san“. Ipak, na daleko čudniji spoj nailazimo u stihovima Dina Merlina („Moj je život Švicarska – skoro pa savršen…“), koji su zapravo namerna/podsvesna parafraza stihova velike poetese Emily Dickinson („Our lives are Swiss,  so still, so cool…“). Desetak godina ranije takođe iz Sarajeva stigao nam je apel benda Đino Banana Odovedi me u Diznilend. Nasuprot Merlinu i Đini/Đinu, Viktorija se u svojoj Kanadi pokazala geografski znatno neodlučnijom („Severna Kanada, ulice Bagdada, putovanja bilo kud…“).

Najbizarnije koreografije Top 10: Najluđe koreografije sa ovih prostora Dueti (Pomalo) neobični dueti: Hajde da se nađemo na pola puta… Najbogatiji parovi Najbogatiji slavni parovi u 2015. godini Boy bend Momački bendovi – juče, danas…sutra (???) · ·