Zluradost
PULS GRADA · zdravlje

Izraz šadenfrojde (Schadenfreude) je pozajmljen iz nemačkog jezika i ima univerzalnu upotrebu za označavanje radovanja tuđoj nesreći ili zadovoljstva zbog nečijeg neuspeha. Verovatno ne postoji osoba koja ovo nekada nije osetila, samo je pitanje kada, u kojim konkretno situacijama i zbog čega. Mi ovaj izraz prevodimo kao zluradost, a u narodu je poznatiji kao „da komšiji crkne krava“. Međutim, grešimo ako mislimo da je to neko nacionalno obeležje, da ga drugi narodi nemaju, ili da ga drugi pojedinci nemaju.

Piše: Nataša Šikić

Istraživanja u poslednjih nekoliko decenija govore da je univerzalno ljudsko ponašanje, s tim što postoje razlike u tome da li je zluradost otvorena ili prikrivena, da li je prati krivica, da li smemo da priznamo sebi i drugima da nas ponekad obraduju nevolje drugih ljudi. Različiti motivi dovode do ovog osećanja i upravo se ovim aspektom bave istraživači sa Univerziteta Emori u Atlanti, a rad je objavljen u New Ideas in Psychology. Njihov rad je zasnovan na nekoj vrsti sažimanja tridesetogodišnjeg iskustva o ovoj temi, ali iz različitih uglova. Ovu emociju, koja pripada mračnoj strani ljudske prirode, posmatraju iz perspektive socijalne psiholohije, razvojne, kliničke i psihologije ličnosti i pokušavaju da postave novi okvir koji bi sistematski objasnio šta je tačno šadenfrojde.

Najpre polaze od toga da postoje tri različita podtipa zluradosti proistekla iz tri različita motivaciona modela a to su agresija, rivalstvo i pravda. Prvi podtip je klasična zavist koju osobe osećaju prema uspešnijim ljudima. Neka ranija istraživanja su pokazala da mozak dobija veću dozu dopamina u momentu kada osoba kojoj zavidimo doživi neuspeh. Zavist je u direktnoj vezi sa samoevaluacijom, tačnije sa nižim samopouzdanjem. Eksperimenti kojima ovo može najbolje da se pokaže izgledaju tako što se ispitanicima pročita tekst o uspesima neke osobe. Zatim se uradi upitnik kojim se meri njihov nivo samopouzdanja. Nakon priče o nečijem uspehu obično dolazi do nižih vrednosti na testovima samoevaluacije kod osoba koje inače imaju niže samopouzdanje.

Nakon ovog dela ispitanicima se pročita novi tekst koji kaže da je uspešna osoba iz prvog teksta u nečemu u životu omanula (na primer izuzetno uspešna studentkinja koja nije uspela da odbrani završni rad) i nakon ovog novog teksta ispitanici dobijaju zadatak da opišu šta su doživeli. Nizak nivo samopozdanja je u korelaciji sa radovanjem tuđem neuspehu. U svakodnevnom životu najviše su zavidni ljudi koji nisu uspeli da ostvare neke svoje životne planove i snove i ta zavist je najčešće prema ljudima iz bliske okoline sa kojima imaju potrebu da se porede, a uvek se ljudi međusobno porede. To je negde suština teorija socijalnog poređenja. Savremeni mediji i internet mogu biti dobar pokazatelj ovog podtipa zluradosti kada se čitaju komentari na vest o dešavanjima iz života neke poznate ličnosti. To su svi oni primeri komentarisanja celulita, bora, nesavršene depilacije, razvoda braka, finansijskog kraha i sl. Najviše će se nasmejati saplitanju neke muzičke ili filmske zvezde na ceremoniji dodele neke bitne nagrade upravo zluradi ljudi iz ovog prvog podtipa.

Drugi i treći podtip su daleko „humaniji“, zapravo kod ova dva podtipa zluradosti ljude je manje sramota da priznaju da su zluradi. Drugi podtip je zadovoljene pravde, poznatiji kao „zadovoljenje kosmičke pravde“. U osnovi jeste plemenita ideja o pravdoljubivosti, ali problem je što se takođe bez empatije posmatra osoba kojoj se dešava neki neuspeh ili nesreća. Ukoliko se neko percipira kao nepoštena i nemoralna osoba, koja želi neregularnim putem da se domogne nekog položaja ili novca, bilo da je neko poznat iz svakodnevnog okruženja ili neko na visokom položaju u društvu, i ukoliko takva osoba doživi neuspeh ili nesreću, javlja se zluradost kao objašnjenje da je takva osoba to zaslužila. Ona neće biti kažnjena za konkretno nedelo koje je učinila, već se bilo kakvo njeno ispaštanje posmatra kao zaslužena kazna. Kada bi neki omraženi političar ili poslodavac doživeo saobraćajni udes, pojavili bi se komentari u kojima ljudi izražavaju zluradost pravdajući je time da je zasluženo kažnjen. Nebitno što u datom momentu pokazuju totalni izostanak empatije, u rangu sa psihopatijom, što dehumanizuju njega kao ljudsko biće i nemaju svest o bolovima kroz koje prolazi ili o emotivnoj patnji članova njegove porodice.

Treći tip zluradosti proizilazi iz teorije grupnih konflikata i on je čest u sportu. Na primer da je Zvezda nedavno izgubila utakmicu od Liverpula, najviše bi se radovali navijači Partizana. Ričard H. Smit je jedan od najvećih poznavalaca teorije socijalnog poređenja, on se takođe bavio fenomenom šadenfrojde (kod nas je njegovu knjigu o zluradosti izdao Psihopolis) i on opisuje primer roditelja koji navijaju za timove svoje dece i kako se na tribinama raduju greškama protivničkog tima gotovo podjednako kao kad tim njihove dece pobeđuje.

Psiholog Philippe Rochat (Emory University) je jedan od autora ovog modela o tri podtipa ili tri različite motivacije zluradosti i on kaže da je zluradost neka vrsta toplo-hladnog iskustva povezanog sa osećanjem krivice. Međutim, bitno je naglasiti da, iako imaju tri različita načina ispoljavanja ova tri podtipa zluradosti, postoji zajednička ili centralna tačka a to je dehumanizacija drugog ljudskog bića. Dehumanizacija drugog jedino može kod nepsihopata privremeno da stvori psihopatski izostanak empatije i u tom trenutku ljudi doživljavaju osećaj zadovoljstva zbog patnje drugog ljudskog bića, bez obzira na to da li je motiv vlastita nesigurnost i neostvarenost, pravdoljubivost ili takmičarski duh.


woman-1283009_1280 Da li će britanski doktori uskoro prepisivati umetnost kao terapiju? stethoscope-1584223_1280 Ovaj sok može smanjiti visoki pritisak sad-2385795_1280 Od nedavno žene u većoj opasnosti od srčanog udara ulje-kedorovog-oraha-250ml Mala ruska apoteka: Ulje kedrovog oraha · · · · ·