Žene u 30-tim
PULS GRADA · zdravlje

Žene u tridesetim godinama su iscrpljene, umorne, nedovoljno spavaju, svakodnevno su izložene stresu i pod pritiskom od preteranih poslovnih obaveza, pokušavaju da naprave dobar balans između poslovnog i privatnog života, ali često su opterećene i previsokim očekivanjima koje su sebi nametnule.

Čak i u razvijenijim zemljama, koje imaju daleko bolji standard, bolju socijalnu politiku i visok stepen rodne ravnopravnosti, kao što je Švedska, zabeleženo je da žene lošije ocenjuju svoje ukupno zdravstveno stanje u upitnicima samoprocene u poređenju s muškarcima u istim godinama, ali često ove testove samoprocene prate i objektivni pokazatelji lošijeg zdravstvenog stanje, duže ili češće bolesti, kao i veći broj hroničnih bolesti.

Jedno takvo istraživanje objavljeno je u novembru prošle godine (The Northern Sweden MONICA study, 1990-2014), podaci su prikupljani od 1990. do 2014. godine na uzorku muškaraca i žena između 25. i 34. godine života u dva grada na severu Švedske. Od ukupnog broja korisnika zdravstvene zaštite izabrano je preko 3500, a od tog broja 1811, 944 žene i 867 muškaraca, pristalo je da učestvuje u dodatnom testiranju koje je podrazumevalo popunjavanje određenih upitnika, koje su im slali poštom ili su ih popunjavali u lokalnim zdravstvenim centrima. Cilj istraživanja je bio da se utvrde trendovi u samoproceni opšteg zdravstvenog stanja ispitanika tokom ovog vremenskog perioda.

Samoprocena vlastitog zdravlja sastojala se iz komparativnog pitanja koje je glasilo: „Kako biste ocenili vaše opšte zdravstveno stanje u poređenju s ljudima vaših godina”, a dobijeni odgovori, kao što su bolje, podjednako ili lošije, analizirani su u zavisnosti iz koje izabrane godine su bili ispitanici. Pored ovog upitnika, ispitanici su odgovarali na pitanja u vezi sa fizičkom aktivnošću, koliko su zadovoljni finansijama, da li imaju anksiozne i depresivne misli i osećanja, koji stepen stručne spreme imaju, a iz zdravstvenih kartona su uzimani njihovi indeksi telesne mase. Zanimljivi su rezultati koji su dobijeni kod samoprocene zdravstvenog stanja u kojima je vidna razlika između uzorka iz 1990. i 2014. U prvom uzorku 8,5 odsto žena i isto toliko muškaraca je odgovorilo da misle da je njihovo zdravstveno stanje lošije u poređenju s drugima, a 2014. razlika je daleko veća, tada je 20 odsto žena reklo da je lošijeg zdravstvenog stanja u poređenju s drugima, a samo 10,6 odsto muškaraca misli isto. Na osnovu ovog podatka vidimo da žene svoje opšte zdravstveno stanje ocenjuju kao lošije u poređenju sa muškarcima, ali i u poređenju sa ženama koje su živele dvadesetak godina ranije.

Inače, u nekim ranijim istraživanjima upitnik samoprocene zdravstvenog stanja se poklapao sa merljivim telesnim i fiziološkim parametrima, zapravo može da bude dobar pokazatelj stvarnog stanja organizma, zbog čega ga nikako ne treba zanemariti. S druge strane, veliki značaj ima uticaj rodne ravnopravnosti na ukupno zdravstveno stanje populacije i zbog toga je dodatno zanimljivo što su ovo rezultati istraživanja iz jedne zemlje u kojoj je visok stepen rodne ravnopravnosti u poređenju s drugim zemljama. Međutim, čak i u ovoj zemlji postoje razlike koje su pre svega tržišno uslovljene – žene više rade u javnom sektoru i u uslužnim delatnostima, dok muškaraca ima više u privatnom sektoru. Žene su i ovde lošije plaćene u poređenju s muškarcima iako imaju višu stručnu spremu. U istraživanju nisu obuvaćene neke druge sfere života, ali se pretpostavlja da je ovo period života kada partneri dobijaju decu i da žene i dalje provode više sati nedeljno u tzv. nevidljivim obavezama, kao što je svakodnevna briga oko dece i poslova u domaćinstvu, zbog čega često u istraživanjima muškarci i žene imaju različitu percepciju rodne ravnopravnosti. Dodatni sati svakodnevnog posla oko kuće i dece dovode do većeg umora, napetosti, brige, ali i osećanja ličnog neuspeha.

S druge strane, postoji i parametar zadovoljstva finansijama, koji ovde nije moguće uporediti jer nisu postojali upitnici u svim godinama iz kojih su uzeti koriščeni rezultati ispitivanja, ali poznata je teorija statusnog sindroma koja kaže da je ukupno zdravstveno stanje povezano s društvenim statusom, koji ne obuhvata nužno samo prihode i finansijsko blagostanje, već teorija kaže da su boljeg zdravstvenog stanja ljudi koji su priznatiji u društvu, ali koji imaju i veću autonomiju nad vlastitim životom, zapravo koji mogu više da utiču na životne tokove. Veliki rizik za zdravlje je opadanje samopuzdanja zbog lošijeg postignuća u životu. Drugi rizik, što je pokazalo i navedeno istraživanje, predstavlja nedovoljna rodna ravnopravnost, zapravo kod žena verovatan uzrok je još uvek nedovoljno usklađen balans između poslovnog i privatnog života i iscrpljenost zbog većeg broja obaveza.

Avokado Nutricionisti otkrivaju: Mitovi o hrani koji ih izluđuju pexels-photo-271897-cover „Noćne ptice“ žive kraće od ranoranilaca PARADOX picture-cover Paradox: Riblje ulje koje hrani organizam punom snagom photo-1514480657081-a987d9a45e90_cover Da li seks leči glavobolju? · · · ·