Gepard u odelu
U VAZDUHU · kolumna

Moji roditelji su lupali glavu da saznaju šta je to evasegiva, složenica, koju sam pominjala toliko puta, kada sam bila mala. Tek kada su videli da reagujem na reklamu za jedan brend sardine, shvatili su da je sve vreme o tome bilo reč. Segiva je bila sardina, u to doba moja ne toliko omiljena hrana, ali jedna od omiljenih reklama svakako. Oka tvoja dva Suzana još su jedan pogrešno shvaćen tekst, jer kako oči same sebi ne daju da teku, zaboga? Bilo je problema i sa zaumnom složenicom onabitubila u Avionu slomiću ti krila.

Šta dođavola treba da znači onabitubila? Šta je to, neka čudna životinja, možda riba? Mesečina bato ili Radovan baca daske su već opšta mesta, a nešto egzotičniji primer dao mi je prijatelj, koji je u pesmi Hearth of glass čuo da Debi Hari kaže Muči me strast. I da, u pesmi Mornar Yu grupe nije neko, nego Neptun zvao talase, to mi je tek nedavno otkrio drug. Sećam se kako sam se nervirala oko loše kongruencije u naslovu knjige Cveće male Ide. Pošto ime Ida nije bilo napisano velikim početnim slovom, bila sam ubeđena da cveće treba nekud da ide, pa da bi pravilno bilo Cveće malo ide. Trebalo mi je da upoznam devojčicu Idu u muzičkoj školi, da bih prvi put u životu čula to ime, i ukačila dublji smisao u naslovu Andersenove bajke.

Ono što je nekome potpuno logično, nekome drugom ne mora biti. Nije bila samo moja bujna mašta kriva za sve ove ideje, nije da mi drugi nisu pomagali. Tako mi je tata, pre odlaska na poslovni put u šali rekao da pazim da za to vreme ne dolazi neki čika kod mame. To je bilo dovoljno da smislim ličnost, maminog fiktivnog ljubavnika Grečka Mandića, čije prezime mora da ima veze sa ogromnom popularnošću Olivera Mandića u tom trenutku. Za ime Grečko ne znam odakle mi, ali je važno da sam ga zamišljala kao nekoga ko je, za razliku od, uvek ekstravagantnog Olivera – u džemperu na žute i plave romboide. Smarač! Ipak, nedavno kada sam se vozila četrdeseticom sa Zvezdare do Banjice, setila sam se još dva primera, beskrajno zabavna. Naime, na ovoj trasi prevoz staje na dve stanice, koje sam uvek, kao mala pogrešno zvala. Bilo je logičnije da je Zdravko Čelar-Zdravko Pčelar, a Admiral Geprat – Admiral Gepard. Kada sam bila mala zamišljala sam tog Zdravka, koji ima iste inicijale kao još jedan slavni Zdravko, pored košnica i sa teglom meda u rukama. Tek mnogo kasnije saznala sam da je ovaj čovek bio narodni heroj Jugoslavije i bilo mi je žao što je živeo tako malo, i tako ružno, kao i mnogo njegovih saboraca – nastradao. Ali i dalje ne mogu, a da, kada se približavamo ovoj stanici, i kada glas izgovori njegovo ime, ne pomislim na pčelara.

Možda je još zabavnije bilo zamišljati geparda, uspravljenog i obučenog u uniformu, kako ponosno korača. To je za mene bio Admiral Gepard, što je odraslima uvek bilo smešno. Tek kasnije saznala sam da su ovog francuskog generala zvali srpskom majkom, jer je spasio toliko naših vojnika u Prvom svetskom ratu. Gepard iz moje mašte zapravo se zvao Emil Geprat. Još jedna osoba koja je pomagala ranjenima i povređenima bila je Mis Irbi, bolničarka, koja ima svoju ulicu relativno blizu kraja u kome živim. Kao mala, ne znajući engleski dobro, mislila sam da je veoma čudno da jedna misica dobije ulicu, ali dobro, zašto ne, možda je stvarno bila lepa. Zanimalo me je kako izgleda i ona, a i lejdi Pedžet. Nju sam zamišljala kao prvu pratilju. U mojoj mašti lejdi je imala plavu, a mis crnu kosu, ličile su na moje Barbike.

Tek kasnije shvatiš neke stvari, ali je zanimljivo kada se osvrneš i vidiš kako je, i po kojim parametrima funkcionisao taj tvoj mozgić, šta se dešavalo u toj glavi pre tridesetak godina. Nekada su ludačke asocijacije samo tvoje, ali se desi da saznaš da je i neko drugi imao iste, i onda se silno obraduješ, kao da znaš da nisi samo ti lud. Nemali je broj onih koji su takođe zamišljali divlju mačku, neverovatno brzu, u uniformi sa sve epoletama i ordenjem. Zato se svaki put nasmejem, kada prođem Admirala Geprata.

Jutro Srećna domaćica: Jutra Zdravlje Utorkom na dva točka: Zdravlje etc. Tarega Pouke iz prošlosti: Dečak gitara i mobilni Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Bacite pogled