Foto: Pinterest/Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Kada bi vas neko pitao da izaberete boju koju najmanje volite, i kada bi je zatim neko odstranio iz prirode sigurno bi vam bilo neobično. Počela bi da vam nedostaje. Život ne čine samo omiljene boje ili najbolji prijatelji, previše je stvari kojima ne poklanjate pažnju, a za koje bi vam bilo neobično da ne postoje.

Tekst: Ana Vučković

Ne samo kada vas razočaraju oni iz prvog plana, već čak i kada je u vašem najbližem okruženju sve dobro, bacite pogled na drugi plan. Kao na filmu, iako su u fokusu kadra njih dvoje, iza njih su statisti, prolaznici, bez kojih kadar ne bi imao to bogatstvo. Bez statista nema filma, takvom filmu ne verujete, nešto je nenormalno u tom mizanscenu, kao u svetu bez neke boje.

Gotovo i da ne razmišljam o kasirki u čiji red najčešče stajem, ali ona misli o tome koje mi namirnice prve kuca, prvo su to teški tetrapaci mleka i jogurti, da bi na vrh stavila gnjecave paradajze i lomljiva jaja. Ona tom svojom logikom ulepšava moj dan, a to ne znajući čini i mnogo poznanika.

Koliko je ljudi koji mi nisu prijatelji, ali koje mi je drago da sretnem na ulici. Zaista osećam istinsku sreću da neke ljude vidim, mi se ne posećujemo, ne pijemo kafe, ali je lepo proćekulati, pohvaliti sjajnu kosu ili egzotičan šal, poželeti sve najbolje za praznike. I to više nije samo kurtoazno, tu ljubav i životna radost probijaju branu i postaju zarazni. Nisam jedina i ne umišljam, osetiš kada se neko veseli što je s tobom podelio dva minuta.

Tako je i sa poslovnim saradnicima koje srećem periodično. Ponekad pomislim da bih sa tim ljudima u drugačijim životnim okolnostima mogla da budem i prijatelj. Ali svejedno, tu su i dragi su mi, kao i devojka, koju sam pre nekoliko godina dodala na Fejsbuku, jer se zove kao moja rođaka. Kada sam to shvatila nisam je izbrisala, pa mi već godinama jedna drugoj čestitamo rođendane, komentarišemo slike ili baš ovu kolumnu. Tamo negde živi ova fina devojka, koju nikad nisam upoznala, ali pošto voli lepu muziku i kači zanimljive tekstove, nemam razloga da je izbrišem, iako sam je greškom dodala. Baš sam uživala u njenom albumu iz Bilbaoa, drago mi je da je dobro i da joj je dobro ispao patišpanj.

Nije to naivnost ili ludi optimizam, već samo vera u drugi, treći ili deseti plan, u kome se takođe može dešavati nešto zanimljivo, što ćete propustiti konstantnim zevanjem u prvi. I ne terajte me da izaberem boju koju najmanje volim. Kada malo bolje razmislim, volim ih sve.

Zima Ivan Tokin: Pronađi Sneška _21_0529 Prozor u dvorište: People you may know __7_0543 Prozor u dvorište: Hoćeš griz? 47379584_10218224788760722_2571518575063859200_n-960x480 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bajaga i ja ·