635666231151428830-kill-bill-
U VAZDUHU · kolumna

Ove godine sam ja izvukla paricu iz česnice. Kad sam bila mala, i dok sam bila jedino dete, takođe sam uvek ja izvlačila paricu. Kada su došli i moji brat i sestra, mama se trudila da svake godine novčić izvuče neko od nas troje, po mogućstvu ono dete koje se nije usrećilo prošle godine. I tako u krug.

Uvek mi je bila misterija kako je stavljala novčić baš tako da se ne primeti spolja, a da ga dobije pravo dete, nikad ona, tata ili baka. Mama, iako ateista, a poštovalac paganštine, uživala je u tome da napravi hleb i unutra stavi neki egzotičan novac. Nekoliko puta to su bili venecuelanski bolivari.

Sećam se, jedne godine mi je mama, baš negde oko Božića kupila i knjigu Kad mi mama kupi pare Eve Ras, koja je tada bila poznata samo kao glumica. Dakle, te godine sam dobila i knjigu i novčić iz česnice. I bila sam srećna, iako sam ipak znala da je reč o nekakvoj podvali, da ne može kosmos svaki put da mi bude naklonjen. Znala sam da nameštaju, i kako sam rasla, to mi se sve manje dopadalo. Ne može uvek da ti ide, iako onda kad ti ne ide kažeš da to nije fer. Nameštaju ti tako uvek paricu, a onda odeš u svet odraslih, u kome niko neće namestiti ništa za tebe i u kome nisi obavezno ti srećni dobitnik. To frustrira, i onda se okreneš ka roditeljima i besan si, jer su te lagali da će sve biti u redu.

Zašto smo igrali na kvarno? Pa zar nije bilo bolje da jedne godine paricu izvuče baka i da nam onda obeća da će nam, ako joj stvarno bude srećna godina, deliti penzijicu i šakom i kapom? Ne, nego me mazi i ljuljuškaj, ubedi da će kasnije za mene sve biti svet milujućih ružičastih latica, a onda me pusti u svet nepravde, tamo gde moraš ceo dan da budeš nečije roblje ili da skapavaš, jer posao nemaš, tamo gde tramvaj kasni, gde nećeš uvek moći da mi priskočiš, gde nećeš moći da mi, kao u knjizi kupiš pare. Ali onda shvatiš da je to samo ljubav i da nije ni toliko loša ta pažnja iz detinjstva, pa čak i te sitne podvale, da bi ti bio zvezda večeri.

Ne znam kako ću se jednog dana ja postaviti. Mislim da ću ipak biti drugačija i pokazati svom detetu da je pravedno da u igrici mama mora isto tako nekada da dobije. Pustiću ga možda jednom da pobedi, ali onda ćemo da igramo po pravilima, pa kako bude. I to ne zato da bih ga pripremila za surovi život. Ne samo zato. Nego da bi shvatilo da je igra najzanimljivija ipak onda kada nije nameštena.

Čaj Srećna domaćica: Spašavanje nosoroga u Africi Knjizevnik nagrađen Oskarom za najbolji film Pouke iz prošlosti: Propustio si, a nisi propustio David Bowie Vetar i zastave: Heroji Lupita Nyongo Žena na ivici nervnog sloma: Sve boje Oskara