Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Sutra idem na kraći put, a još nisam počela sa pakovanjem. Da se ja pitam, ne bih se ni pakovala. Prezirem pakovanje, a mislim da to ima veze sa svim prethodnim pakovanjima u životu, koja su uvek bila praćena panikom, zaboravljanjem ključne stvari, zaglavljivanjem kofera sa šifrom, neselektivnim preterivanjem sa garderobom, koju, ispostaviće se, neću ni jednom obući. Horor!

Neki ljudi vole pakovanje, uživaju u brižljivom pravljenju spiska, podvlačeći kozmetiku plavom, a veš zelenom bojom. Ja nisam takva, ja sam instinktivna aljkavuša. Zatrebaće mi tamo u belom svetu baš one minđuše koje sam zaboravila i koje čame u sobi u Beogradu, dok moje ušne školjke nalik tortelinama čame prazne bez odgovarajućeg punjenja. Da se ja pitam, ponela bih sve ili apsolutno ništa. Ne mogu sada da znam šta će mi trebati sutra, a nisam toliko studiozna da već u glavi imam deset besprekornih odevnih kombinacija. Pakovanje kofera uvek mi je bio stres i zbog toga što su me roditelji zapitkivali da li sam sigurna da sam sve ponela. To je u mojoj glavi, ukrašenoj ušima nalik tortelinama, stvaralo stres i konfuziju, a najmanje što mi treba pred put je to.

Putovanje sa prethodnim nerviranjem za mene je Pirova pobeda. Onda neću da idem uopšte. Neću da brinem. Pa šta ako nisam ponela peškir? Em što ih ima u hotelu, a ako treba- kupiću peškir. Svuda postoje peškiri. I četkice za zube. Pa čak i punjači za mobilni. Ono što ne postoji tamo negde je moj pasoš. To je jedino što ne smem da zaboravim. A i od toga me je boleo želudac. Ana, proveri još jednom da li si ponela pasoš. Tako dam razvila fiziološku reakciju, koja me prati i danas. Strah da pasoš nije tamo. Sve ide iz detinjstva, pa i ti sitni strahovi. Doduše, nije da su baš svi iz detinjstva. Desilo mi se jednom da moj kofer, u sred Madrida, nije reagovao na dobro znanu šifru, sastavljenu od dobro znanin brojeva sastavljenih od rođendana, a kako drugačije?

 

Ili da razbijem skupoceni, prelepi, ogromni kofer kao kasicu-prasicu ili da probam sa kombinatorikom svih mogućih brojeva. Faktorijel, u mom slučaju fucktorijel. Pametna odluka, meni nesvojstvena, bila je da odem u predstavništvo ovog velikog brenda koji kofere pravi i da ih zamolim za pomoć. To sam i učinila. Zamislite samo, vukla sam po celom Madridu prepun kofer stvari. Na svu sreću, mladi gospodin u predstavništvu, sa lampicom u ruci nekako je “pročitao“ zagonetni broj. I kofer prepun moga veša rastvorio se pred mladim gospodinom. Rekao mi je da smislim broj i da ga ovog puta dobro zapamtim. Odabrala sam 7777. Divno. Sada svi znate šifru mog kofera. Ali nećete me prevariti, jer sam odlučila da tako veliki kofer više ne nosim. Da se ja pitam ne bih nosila nijedan. U krem mantilu nonšalantno bih držala pasoš i karticu, a u ruci čokoladu sa viskijem i novine kupljene na aerodromu. Tako treba. Gospodski, ne kao nekakav mučenik. Pare su na kartici, pa se garderoba može kupiti i tamo gde se leti. Nonšalantnost pre svega, e tako bih volela da živim i putujem.

Uvek sam se divila takvim ljudima na aerodromu. Ljudi bez stvari. Ljudi koji deluju kao da svuda mogu da nađu to što im treba. Ljudi kosmopolite, koji su toliko relaksirani da čitaju knjige dok čekaju, ne zure prestrašeno u telope i ekrane, ništa neće poleteti bez njih.  Imaju neku posebnu auru. Briga ih. Svet je pun uzbuđenja i obrta, stvari samo opterećuju. Sve se može naći svuda. Svuda se može kupiti flanelska košulja i mokaćino. I novine na raznim jezicima, da se prekrati vreme na aerodromu. Zašto su me oduvek fascinirali ovi ljudi? Zato što kao dete nisam mogla da verujem koliko su kul. A to su uglavnom bili poslovni ljudi koji će pravo sa sastanka u Milanu na večeru gde će odabrati torteline nalik mojim ušima, a onda se odmah vraćaju, spremni da osvoje aerodrom i svet svojim laganim, a sigurnim  korakom koji poznaje i Šiphol i Šarl de Gol i Fiumićino.

Biciklizam Utorkom na dva točka: Biciklisti u Srbiji, a i šire (drugi deo) Pouke iz prošlosti Pouke iz prošlosti: Ljubomoran i gvozden Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ti si mi u krvi Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Svinjski papci i suvi vrat