Ofsajd
U VAZDUHU · kolumna

Dugo me ništa nije tako iznenadilo kao nedavna izjava poznanice da bi bilo bolje da nema Evropskog prvenstva u fudbalu, jer pola planete gladuje. Ne podnosim isključivost, zapravo mogu da kažem da sam postala isključiva prema isključivima. Jedva čekam da čujem neko novo, sveže razmišljanje, ozbiljno me uzbudi da ga čujem, i čini mi se da više ne mogu ni minut da slušam one koji će se hvaliti nemanjem televizora u stanu, zgražavanjem nad turbo-folkom, koji je kriv za urušavanje moralnih vrednosti ili one koji misle da se pitanje izbeglica rešava ukidanjem popularnih manifestacija.

Čak i da tako misliš, pobogu, ne koristi jedne te iste floskule i okoštale konstrukcije. Poznanica je iz oblasti umetnosti, pa je naravno prednost imalo pozorište i književnost, dok je fudbal nepotreban. Jedan od argumenata bile su basnoslovne zarade igrača, raskalašan život njihovih žena-starleta i crveni tepisi. Istina je da ljudi dobro zarađuju, tu su transferi, sponzorstva, ali šta je jedan Anelka, Felaini ili Pele kriv što je tako. Pominjem namerno Pelea, jer su i u prošlosti fudbaleri sjajno zarađivali, kupovali skupa kola i kućerine, zabavljali se sa misicama.

Setimo se samo dragog Džordža Besta. Da, oni mnogo zarađuju, ali isto tako je i sa nekim rediteljima, slikarima, piscima. I tu ne bih pravila razliku. Orhana Pamuka izjednačila bih u tom smislu sa prvotimcem Arsenala. Neko može da kaže da ne voli Orhana Pamuka. I da on ne bi trebalo da bude toliko čitan, nagrađivan, uspešan, pa vrlo verovatno i bogat. Ja imam tu sreću da volim i fudbal i književnost i da je samim tim moj život bogatiji i ispunjeniji. Ali ne znam ništa o snukeru, a ono što sam videla mi je dosadno. Ali ne mislim da snuker treba iskoreniti, samo zato što se meni ne sviđa. Ne vidim razliku između dobrog filma, predstave ili utakmice, pogotovo u današnjem čitanju stvarnosti. Pa valjda smo apsolvirali još pre šezdeset godina, a u tome su nam pomogli i Andre Bazen i Umberto Eko, podele na visoku i nisku kulturu, popularnu, pa elitističku.

To šta je kultura nikad ni nije bilo samo lepo se ponašati, čitati knjigu i elegantno kašljucati. I parče te zelene trave je kultura, i liste najboljih navijačkih pesama su kultura, i muzeji fudbala širom sveta su kultura, i fotografija Puškaša kako jede debrecinu je kultura, kao i film Mesi Aleksa de la Iglesije. Zašto bi talenat pisanja knjiga bio važniji od talenta za postizanje gola? Neki fudbaleri su umetnici, a neki umetnici to nisu. Nije svaka umetnost a priori dobra, a svaki fudbal zlo. Tom logikom hajde da ukinemo sve domaće pozorišne festivale i nahranimo gladne. Može i tako, ali to nije normalno. Ali pozorište oplemenjuje!

Pa zar to ne čini i fudbal nekima? Ili golf Ili apstraktno slikarstvo. A ako govorimo o novcu, danas su i sport i umetnost pod zajedničkom kapom korporacija i multinacionalnih kompanija. Razlike u tom smislu nema, novac nije čistiji. Takođe, ako govorimo o humanosti, taj glupi fudbaler će vrlo često osnovati fondaciju ili jednostavno dati novac nekome kome treba. Baš zato što ima, neće mu biti problem, i drznula bih se da kažem da će biti šire ruke od nekog umetnika možda baš zato što je tako neinventivan, pa će to biti jedino čega će se setiti. Naravno, kad se namiri kabrioletom i potroši ponešto u orgijanju, jer su za dušebrižnike svi oni glupi divljaci.

Nedavno sam bila u osiguravajućoj kući i tamo mi je konsultant predložio da se odreknem svih životnih luksuza, pod koje spada sve što mi baš nije neophodno, da bih brinula o budućnosti. Znači ni pivo, ni letovanje, samo bazično. Može i tako, ali kakav je to mizeran život. Možemo mi i bez pozorišta i filma i bez fudbala, ali kakav je to jadan život? Zato budite isključivi prema isključivosti, uživajte u prvenstvu još malo, ako fudbal volite. Ako ne, radite nešto drugo, gledajte Vendersov film Strah golmana od jedanaesterca, čitajte knjige, pravite figurice od plastelina, pomažite ljudima, radite sve, samo molim vas ne lupetajte!

Tour de France Utorkom na dva točka: Tour De France 2016 Pouke iz prošlosti Pouke iz prošlosti: Čuvajte se tetoviranih! Čudo neviđeno - Jordan Prozor u dvorište: Čudo neviđeno Ćalac kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Ćalac · ·