Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Od Velikog praska, čovek je nastojao da, u strahu od nepoznatog, prvo dobro izvidi situaciju, pa krene izvan pećine. Tako i ja, svaki put kada treba da idem u nepoznati deo grada imam tremu.

Nije to ono bezbrižno bauljanje na putovanju, kada ćeš, iako promašiš ulicu, naići na nešto zanimljivo. Najčešće u nepoznati deo grada idem kada me pozovu na razgovor za posao ili važan sastanak, dakle, na nešto na šta se ne sme kasniti. Time je odgovornost, pa i nervoza veća.

Zato prvo u svojoj pećini, u kojoj nažalost nema altamirskih bizona, razradim plan kako da do tog mesta stignem, pogledam mape i krenem sat vremena ranije. Osećam zadovoljstvo što saputnici ne znaju da ja ne znam kuda idem, pretvaram se, iako nikoga za to nije briga, da je to moj kraj. Osećam posebno uzbuđenje kada prevoz konačno skrene u kraj koji uopšte ne poznajem i sa pažnjom čekam da čujem glas koji najavljuje sledeću stanicu. Silazim i pronalazim ulicu, a onda se i brojevi nižu i evo, tu je i zgrada koju tražim, a tu sam četrdeset minuta ranije.

Ipak, osećam ponovo nalet zadovoljstva, jer sam pametna i pronašla sam ono što treba. Sada samo treba da smislim kako ću provesti ovaj beskrajni vremenski interval. Sklanjam se od zgrade, da me ne bi videli sa prozora slučajno oni sa kojima treba da se nađem. Zamisli da me prepoznaju i otkriju moju tajnu, da na sastanke u nepoznate delove grada dolazim sat ranije. Udaljavam se u nepoznatom pravcu, pazeći da se slučajno ne izgubim i, zamislite ironije, zakasnim na sastanak na koji sam došla eonima ranije.

Ovo bih radila i da sam vozač, dovezla bih se nadomak odredišta i, kao kakav detektiv sedela u kolima čekajući trenutak da uđem u zgradu. Ovo mi se događalo i ranije, kada sam išla na privatni čas ili kod zubara. Dođem ranije i onda motrim na zgradu sa pristojne udaljenosti, do trenutka kada sat kaže da je vreme. Recite mi da i vi ovo radite, barem ponekad, makar i slučajno, da je ovo još jedan fenomen koji nas čini ljudima.

Zeleno Srećna domaćica: Zeleno Devojka koja plače Pouke iz prošlosti: Vreme je za plakanje Vetar i zastave Vetar i zastave: Odavde vidim… Natalija Gončarova - Biciklisti Utorkom na dva točka: Stojani