Bryan Adams, Ryan Adams
U VAZDUHU · kolumna

Pre desetak dana, tačnije 5. novembra dva muzičara proslavila su rođendan. Brajan i Rajan Adams. Eto velike razlike u jednom slovu, a istog rođendana, doduše Brajan je nešto stariji. Baš zanimljiva koincidencija.

To možete ispričati neupućenom ili trivija željnom prodavcu ploča, ako kupujete iste, sada u eri povratka na vinile i na kućne žurke sa gramofonima, prodavcu kome ćete možda morati nekoliko puta da naglasite da želite Rajana, a ne Brajana Adamsa ili obrnuto. A eto, sreća naša u prodavnicama ploča sada ima i jednog i drugog i još svakojake muzike, možete naći i Madonnu i Arcade Fire i Rokere s Moravu, ako malo prekopate. Beše u stara vremena da ste morali da naglasite, u eri diskova i pre skidanja albuma da vam treba Rajan, a ne Brajan Adams, pogotovo ako je prodavac malo stariji, pa ne zna za alt-kantri personu sa sad već velikim opusom i ešarpicom oko vrata i prašnjavim farmerkama i viskijem u glasu. Rajan, sigurno ga imate i ne peva o letu ’69.

Ovu rođendansku koincidenciju otkrila sam već pre nekoliko godina, kopajući na internetu po biografijama slavnih. Nekako uvek volim da znam trivije – koliko godina imaju sestre Olivia de Havilend i, sad već pokojna Džoan Fontejn, koliko dugo su trajali preljubnički poljupci Liz Tejlor i Ričarda Bartona i kad bi se ugasile kamere na snimanju Kleopatre, da li je zaista divna majka i feministkinja u filmu Meri Popins glumila mnogo ranije Frankenštajnovu nevestu, da li je tačno da je Grejs Keli najpromiskuitetnija glimica starog Holivuda, obrnuvši pre nego što je uzela krunu i Reja Milanda i Roberta Mičama, Kerija Granta i mnoge druge. I tako, na sveznajućem internetu saznala sam i za škorpije Brajana i Rajana i dosađivala svojim prijateljima ovom informacijom.

I eto, pre neki dan, na dan tog famoznog rođendana, naiđem na klip nastupa u kome Rajan sa svojim bendom na koncertu obrađuje Brajanov hit Run to you. I to postane gotovo viral među mojim prijateljima. Baš lepo. Sad svi znaju što i ja. I sve bi bilo divno da ispod okačenog klipa na fejsbuku prijateljice ne pročitam komentar u kome se njena prijateljica nada da se sličnog neće dosetiti i Brajan i obraditi Rajanov hit. Zamislite samo to. Brajana koji izvodi na primer In My Time of Need.

Zašto me je iznervirao taj komentar? Pa šta, žena ne voli muziku Brajana, a voli Rajana. Da je to samo to, bilo bi sve u redu i meni omražena teza o ukusima o kojima se ne raspravlja, pila bi vodu. Ovako, iza tog komentara, ja hvatač nijansi i tonova, shvatila sam da osoba nipodaštava Brajana i želi da ga unizi. Da, uništio bi Rajanovu pesmu. Ne, ne bi. Čak i da se to i desi, da se usudi da obradi neki Rajanov hit i to učini na loš način, ne bi se desilo ništa sem jedne loše interpretacije. Ali ne, čistunci svih zemalja ujedinili su se u strahu da im omraženi, patetični plavušan iz osamdesetih dirne u njihovu alternativnu zvezdu. Ja obožavam Rajana nekritički i još i pre muzike korišćene u sjajnom filmu Elizabetaun volim sve što dotakne. Ali me to ne sprečava da kažem da je Brajan pevač, koji u najmanju ruku ima pet hitova. Jeste, hajde sada, dragi čistunci, kažite kako je Brajan ljigav, patetičan i tekovina kič osamdesetih. Ok, izvinite što je Brajan deo mog i mnogih drugih detinjstava, ako ništa, a onda pesmom iz filma Robin Hud. Kakav hit i kakvo uživanje u, za tadašnje vreme, napetom spotu, koji sam uvek morala sa pažnjom prikovana uz televizor, da pogledam od početka do kraja.

Sad smo svi odjednom rasli na post-panku u jaslicama, na nošama slušali samo Fall, a  paštetu su nam u vrtiću mazali uz Smithse isključivo. A mi smo odbijali, jer Morisi ne jede meso, iako je pašteta sve, samo ne meso, nego nokti i kreste. Rasli smo na popularnoj, populističkoj pop muzici i čak i ako neko sad ne želi da prizna očešao se o Brajana Adamsa i sigurno ga ponekad i otpevao. U kadi ili na putu do prodavnice. Jer, pop pesma, ako je dobra, ako je melodija zarazna dolazi uvek do publike. Pa šta, Rajanova obrada Brajanove pesme nije dobra? Odlična je. A znate zašto? Zato što je Rajan car, ali i zato što je pesma odlična pop pesma sa svim onim što pop pesma treba da ima. Pop muzika, mejnstrim, glavni tok, šta fali, pobogu? I ne verujem više o guilty pleasure. Ako je pleasure, neću da mi bude guilty. Sviđa mi se i ćao. Ne mora Placebo da obradi pesmu Wouldn’t it be good Nicka Kershowa, da bih ja rekla da je super. Niti Belle & Sebastian Roćkovu Baby Jane, da bi neki muzički i životni čistunac otkrio kako je ta pesma super. Pa naravno da je super, jer je nepogrešivo napisana pop pesma. A u dobru pesmu veruju i Rajan i Brajan. A i ja.

Rat za gradski prevoz Rat za gradski prevoz i putopis šolje Lara Marinković: Više je manje Ubistvo kralja Pouke iz prošlosti: Krvava limuzina za pomije Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Glupa pravila ·