rustična kuća
U VAZDUHU · kolumna

Neke dane ćete zapamtiti. Možda nećete znati koji je bio datum, ali će vam neke slike, neki detalji obeležiti neki dan zauvek. Kako se prolepšalo vreme, otvorila sam prozore, da u sobu pustim sunce. Vetar je počeo da pomera zavese, iako krute, sa oker afričkim ornamentima.

Piše: Ana Vučković

Kada šiba njih debele, šta bi tek radio onim svilenkastim, kao što su ih u sobi imali mama i tata. I odjednom mi se vratila slika, jasna uspomena na dan kada sam posmatrala kako se posle letnje oluje na vetru lelujaju plave svilenkaste zavese u maminoj i tatinoj sobi.

Ležala sam u njihovom bračnom krevetu pokrivena frotirom sa morskim sidrima i iz maminog noćnog stočića izvukla štos časopisa. Imala sam osam, devet godina, tek naučila latinicu i zato mi je posebno zanimljiv bio hrvatski časopis, čijeg se imena ne sećam, ali znam da je bio na masnom i debelom papiru.

Tad sam prvi put u životu videla reklamu parfema na kojoj je deo koji može da se odlepi kako bi se osetio miris. Slagao se sa sidrima, letnjom olujom i ušuškanošću sobe u kojoj sam se, iako nije bila mala osećala kao u brodskoj kabini. Bio je to jedan od onih mirisa koji dobro pašu preplanulom telu, sa kog so nije dovoljno isprana.

Već na sledećoj strani bio je intervju sa ženom koju sam prepoznala sa slike na kaseti koju smo slušali u kolima, bila je to pevačica benda Vaya Con Dios. Just a friend of mine mi je bila omiljena. Čudne su moje sinestezije, kad god mi neko pomene ovaj bend, ja se setim i Lastve Grbaljske, kroz koju smo jednom prolazili dok smo po ko zna koji put slušali kasetu.

Negde na kraju časopisa je bio test ljubavno-erotskog karaktera. Naslućivala sam o čemu je reč i bila ushićena što niko ne zna šta čitam.

Na sledećoj strani se čitateljki predlagalo da ove godine zaobiđe ustaljena letovališta, možda baš tu Lastvu Grbaljsku i da iznajmi kamenu rustičnu kuću na Mediteranu. Tada sam obećala sebi da ću kad porastem da iznajmim baš takvu, da iz nje gledam divlje talase, dok lelujaju zavese, nežne i svilenkaste, da ležim i čitam časopis.

100024530010 Prozor u dvorište: Volim, dakle postojim jorg-angeli-387328-unsplash Ivan Tokin: Mauricijus 999090_10151511638127872_707329375_n Prozor u dvorište: Dolina suza 34A_0040 Prozor u dvorište: Pomeri se s mesta · ·