Ana Vučković D
U VAZDUHU · kolumna

Vreme nas je poslužilo, reći će meteoropate i ljubitelji sunčanih dana. Kakvo toplo vreme i vedro nebo u sred novembra. I ne samo što je vedro, već katkad suton dobije onu narandžasto-ružičastu boju, kada postane nadrealno, kao da je neko zapalio oblake. Nekada, kao dete mislila sam da se takvim nebom oduševljavam samo ja, upoređujući ga sa žumancetom, koje se razliva, a danas znam da tu lepotu prepoznaju svi koji će na Instagram, dok ta kratkotrajna lepota traje – okačiti fotografiju.

Tekst: Ana Vučković

I dok kačite prizor slikan iz zvezdarske bašte, vaš prijatelj već kači svoju verziju zapaljenog neba sa terase na Banovom Brdu. Evo ih i Novobeograđani, i kod njih je lepo. Ni jedna fotografija (osim kod onih sa kvalitetnim profesionalnim aparatima) nije dovoljno dobra, ne odgovara realnoj divoti neba.

Mama me tera da ostavim telefon i jednom u životu uživam u pogledu. Ničemu me nisu naučila turistička putovanja, beskrajno škljocanje na svakom trgu ili pored spomenika nepoznatom pesniku. Nisam naučila da treba da uživam u trajanju, svom postojanju u vremenu, bez želje da zarobim taj trenutak zauvek fotografijom.

Svi imamo pravo na to zažareno nebo, ali se svakom čini da će ga baš on uhvatiti najbolje, da su njegove boje vatrenije. Svet je prepun lepota u koja vredi gledati. Tu su uvek onlajn muzejske ture ili virtuelne šetnje gradovima, ali nekada treba ostaviti telefone i samo gledati te vatikanske tavanice, kockice mozaika, duboke tamnozelene šume, drvca koja podsećaju na brokoli.Takvih drvaca ima najviše u Toskani, a nije čudo da je baš o Firenci pisao Stendal, opčinjen lepotom grada, kupole crkve Santa Maria del Fiore, opet zažareno narandžaste.

Čuli ste za Stendalov sindrom? Iako prihvaćen tek 1979. ovaj sindrom je i ranije bio pominjan, kao vrtoglavica, opijenost i ošamućenost uslovljena lepotom. Previše lepote, najčešće u muzejima, u kojima se boje, istorija i priče sudaraju, to je ono o čemu je Stendal govorio u svojim putopisima.

Da li bi, da je slučajno imao kamericu Stendal doživeo sve tako burno kao što jeste? Ili ga je upravo prepuštanje bez prekidanja dovelo do ekstaze, koju je morao nekako da objasni i svojim čitaocima. Da li bi osetio isto da je pravio selfi sa Rođenjem Venere? A možda mi nismo krivi, već smo samo opijeni lepotom, kao onomad on, i željni da to podelimo sa drugima. Razlozi za to su mnogi, ali je jedan od njih svakako i na sreću – lepota.

100024520032 Prozor u dvorište: Polje krmenadli Stolice na terenu Ivan Tokin: Uspeh Skoča i Beograd Gistro priče: Mom Beogradu Kurt Cobain (MTV Unplugged, 1993. Frank Micelotta, Getty Images) Ispovesti uživaoca pop kulture: Nirvana i ja · ·