A001_C031_09147W
U VAZDUHU · intervju

Biodinamička proizvodnja je holistički, ekološki i etički pristup poljoprivredi, uzgajanju hrane i ishrani. Biodinamička poljoprivreda se primenjuje već skoro čitav vek, i to na svim kontinentima. U Srbiji se biodinamičkom proizvodnjom trenutno bavi mali broj farmi, a jedan od prvih koji je počeo jeste Zoran Petrov.

Tekst: Jelena Popović Đorđević

Biodinamički poljoprivrednici nastoje da u okviru svojih farmi stvore raznolik, uravnotežen eko-sistem, koji generiše zdravlje i plodnost koliko je to moguće u okviru same farme. U obrađivanju se koriste prirodno đubrivo, minerali i biljke koje služe da pomognu obnovi farme i njenom usklađivanju s prirodom, a krajnji cilj je unapređenje ishrane, kvalitet i ukus hrane koja se odgaja. Osnova biodinamičke proizvodnje je objedinjenje ekološke, socijalne i ekonomske održivosti.

Ovakva proizvodnja ima mnogo toga zajedničkog s drugim organskim pristupima – naglašava korišćenje stajnjaka i komposta i isključuje upotrebu veštačkih hemikalija na zemljištu i biljkama. Metode jedinstvene u biodinamičkom pristupu obuhvataju odnos prema životinjama, usevima i zemljištu kao jedinstvenom sistemu, s posebnim fokusom na lokalni sistem proizvodnje i distribucije, i korišćenje tradicionalnih i razvoj novih lokalnih rasa i sorti. S biodinamičkom proizvodnjom povezuju se i određene kontroverzne metode koje nisu prihvaćene u tradicionalnoj agronomiji, a koje su u vezi s kosmičkim silama koje utiču na proizvodnju.

U Srbiji se biodinamičkom proizvodnjom trenutno bavi mali broj farmi, a jedan od prvih koji je počeo jeste Zoran Petrov. On danas pored imanja u okolini Vršca ima i mlekaru. Zoran se s ovom proizvodnjom upoznao tokom boravka i života u inostranstvu, od Australije, preko Švedske i Norveške. Danas, posle devet godina, porodično imanje Petrov u Velikom Središtu je oaza za tigraste buše, mangulice, ovce, koze, ćurke, patke, guske, koke, morke, fazane, jazavce, sove, kopce, rode, divlju mačku, lisice…

Šta za vas znači biodinamička proizvodnja?

U pitanju je stvar etike i morala. Čovek ima potrebu da radi ono što je zdravo, zdravo za njega, okolinu i za njivu. Značaj biodinamičke poljoprivrede jeste fokus na ravnoteži, harmoniji i skladu s prirodom. 

U čemu je razlika između organske i biodinamičke poljoprivrede?

Biodinamička poljoprivreda je prva prava organska poljoprivreda. Iako ima više preklapanja, razlikujemo se pre svega u tome što su biodinamička imanja samodovoljna, mi smo jedan zaokružen sistem. Na našim imanjima su životinje, i to što raznovrsnije, voće, ratarske kulture, cveće, bare ili potoci, drveće, žbunje, i to daje jedan skladan razvoj tog imanja. Životinje se ne vezuju, što, recimo, nije pravilo u organskoj proizvodnji. Kod nas ne postoje štetočine i korovi, sve ima svoj smisao. Suština biodinamike je raznovrsnost, sveobuhvatnost imanja, odnosno da imanje bude samodovoljno. A poslednjih nekoliko godina dominantno je postalo povezivanje s lokalnom zajednicom i snabdevanje lokalne zajednice najkvalitetnijom hranom. 

Kako se uči biodinamička poljoprivreda?

Na fakultetima širom sveta postoje katedre za biodinamičku poljoprivredu, nažalost, ne i u Srbiji. Prvi korak u učenju o biodinamičkoj poljoprivredi svakako je zainteresovanost za prirodu, želja da se vidi šta je to u prirodi i povezanost svega u prirodi. Ta radoznalost je prvi pravi korak. Mi smo srećni što živimo tamo gde je prisutna velika raznovrsnost u prirodi. Recimo, u Australiji, Švedskoj nemaju tu privilegiju.

Koji su najveći izazovi za nekoga ko se bavi biodinamičkom proizvodnjom?

Pre svega, mora da ima želju i potrebu i da mu je fokus na tome kakvo je zemljište, a ne koliko će s tog zemljišta da uzme. Da se ne bi dogodilo da propadnu, mi svima onima koji nameravaju da se bave poljoprivredom pružamo mogućnost da dođu kod nas na nekoliko meseci i da provere da li je to za njih. Ako se pokaže da im odgovara, onda možemo i da im pomognemo. Velika je razlika između divlje zemlje i komercijalno obrađivane zemlje. Zdrav razum nije dobra preporuka za biodinamičku poljoprivredu, jer tu nema računice posle godinu dana. Čovek mora da bude strpljiv, da uči i osluškuje, da razume ono što vidi. Svaki insekt ima svoju ulogu, sve što je na farmi od farme živi. Od biljaka se hrane životinje, od životinja se hranimo mi, a balegu koristimo kao kompost kojim đubrimo zemljište. I tako se zatvara krug.

Šta ste naučili od svojih životinja i od zemlje?

Naučio sam o skladu, o toj sveopštoj povezanosti zemlje i neba. Jedan od neuobičajenih koncepata u biodinamičkoj poljoprivredi jeste da mi ne obrađujemo samo zemlju već i nebo. I to zaista ima smisla, jer, gde je šuma, i mikroklima je drugačija. Gde nema šume, nema ni kiše, i iz toga vidimo uticaj zemlje na nebo. Biodinamika je divna, bogata i otvara nam taj svet prirode koji vidimo na jedan drugačiji način. Prosto mi je žao što nemamo dovoljno vremena da sve to do kraja zaista razumemo.


Keziah Jones Kezaja Džons: Privlače me žene od kojih mogu da učim page-cover-intervju Grant Krili: Koraci ka znanju IMG_20180822_112045-cover VLAAD koncept studio: Kako dizajnirati bar ili restoran? 6 Guixot de 8 na Festivalu nauke: Za novi život u zemlji budućnosti · ·