Istorija žvakaće gume (foto: YouTube)
U VAZDUHU · flešbek

Toliko je sitnica koje svakodnevno koristimo ili konzumiramo, ali se retko zapitamo da li one imaju poreklo ili čak istoriju svog razvitka. Verovali ili ne, istorija žvakaće gume veoma je bogata, i povezana sa mnogim egzotičnim detaljima i slučajnostima.

Piše: Milorad Stokin

U vreme kada hrana nije bila naročito ukusna, niti je njena priprema bila razvijena, čovek je otkrio razno aromatično lišće i smole koje je žvakao i uživao u njihovoj slasti. Žvakanje gume seže čak u neolitski period, a jedna takva žvaka, stara čak 5000 godina, pronađena je na teritoriji današnje Finske. Ona je kroz milenijume zadržala otiske zuba neolitskog žvakača i bila napravljena od katrana brezine kore, za koji se verovalo da poseduje lekovita i antiseptička svojstva.

Najveći žvakači koje istorija pamti bile su Maje koje su koristile gumenu bazu sa tropskog drveta zvanog čikl i mešali je sa aromatizovanim katranom, ali i smrvljenim insektima. Ako ste se zgadili, ima i gore, jer su Eskimi žvakali loj kita. Grozno, zar ne? Stari Grci žvakali su smolu drveta zvanog mastika (danas poznatog po vrsti rakije), Indijanci smolu omorike i slatkog bora, Kinezi koren ženšena, a u Južnoj Americi žvakalo se lišće koke. Ako su Maje bili najveći žvakači stare istorije, žvaka kakvu znamo danas najviše duguje pronalascima američkih apotekara i stomatologa.

Američki doseljenici najpre su žvakali lišće duvana i smolu sa drveta smreke. Prvu žvaku sa ukusom napravio je početkom sedme decenije 19. veka Džon Kolgan, apotekar iz Kentakija, a onda je došlo do revolucionarnog otkrića smole sa drveta zvanog čikl. Nju je u Ameriku iz Meksika doneo general Antonio Lopez de Santa Ana i preporučio je pronalazaču Tomasu Adamsu, koji je stvorio nekoliko brendova žvakaćih guma u narednim godinama. Samo tri godine kasnije, tačnije krajem 1869, američki stomatolog Vilijem Finli Sempl patentirao je novu žvakaću gumu, koja je za razliku od prethodnih imala znatno mekšu teskturu i duže zadržavala ukus. No, ona nije bila stvorena za uživanje već u svrhu čišćenja zuba i jačanja vilice žvakanjem. Tri godine kasnije patentirana je prva mašina za proizvodnju žvakaćih guma, kao i za njihovo pakovanje, što je napravilo pravu ekspanziju, pa se ona počela prodavati po automatima podzemne železnice Njujorka.

Nekoliko decenija kasnije standardnoj žvakaćoj gumi (chewing gum) pridružila se još jedna vrsta – guma za pravljenje balona (bubble gum). Ova vrsta žvake doživela je tada pravi fijasko i gotovo bankrot svog izumitelja Frenka Flera, ali se njena ružičasta boja kasnije ustalila kao najčešća boja svih poznatijih žvakaćih guma. Naredni korak u razvoju desio se kada je Vilijam Virgl Junior napravio prvu žvaku sa osvežavajućim efektom koristeći pepermint i ekstrakte voća.

Ono što mi danas ne znamo, a što naši preci itekako pamte, bilo je nepodnošljivo lepljenje žvakaće gume za kožu, a onda je u drugoj polovini prošlog veka i taj problem rešen pronalaskom mekane i nelepljive žvake. Enormnu popularnost žvakaća guma je beležila od sredine dvadesetog veka. Od tada je doživela je mnogo transformacija u obliku i ukusu, pojavile su se i tečne žvake u tubi, a ukusi su bili sve raznolikiji, od koka-kole do brokolija. Međutim, istraživanja su pokazala da previše intenzivan ukus nije dobar kada su u pitanju deca, jer će ona poželeti da je progutaju, pa se zbog toga preporučuju manje intenzivni ukusi maline ili jagode. Deca su i danas najverniji ljubitelji žvake zbog njenog ukusa, dok odraslima služi za osvežavanje daha, otklanjanje stresa i podizanje samopouzdanja. Trenutni rekord Ginisove knige u duvanju balona od žvakaće gume postavila je Suzan Montgomeri Vilijams iz Kalifornije, a evo kako je to izgledalo u direktnom prenosu na španskoj televiziji.

Vremenska mašina: Njujork 1993. godine Vremenska mašina: Njujork 1993. godine Ulaz u hotel (izvor news.waldorfastoria.com)_cover Hotel Valdorf Astoria: Stari svedok raskalašnog života coverbecelvis Lična sekretarica Elvisa Prislija svedoči o životu u Holivudu Kapetan Mišino zdanje CM retro kutak: Sve što treba da znate o Kapetan Mišinom zdanju · · ·