El Teide opservatorija
na ostrvu Tenerife
U VAZDUHU · trend

Na ostrvu Tenerife održan je Starmus festival koji je okupio eminentne naučnike kao što su Stiven Hoking, Ričard Dokins i Ričard Elis, koji su govorili o poreklu svemira, o Velikom prasku i evoluciji. Društvo su im pravili astronauti koji su na slikovit način dočarali svoje avanture u svemiru. A najslikovitiji od svih bio je Brajan Mej, astrofizičar i gitarista legendarne grupe Queen

Tekst: Jelena Popović

Starmus festival je događaj koji kombinuje nauku i umetnost. Naslov ovogodišnjeg Starmus festivala je bio Početak: Stvaranje modernog kosmosa, i pored astrofizike, ponudio je zabavni spoj nauke i muzike.

Pored govornika iz sveta nauke, učesnici su uživali u koncertima Rik Vejkmena i legendarnog gitariste Brajana Meja koji je pored toga što je svetski poznat muzičar, i doktor astrofizike.

Festival je bio izuzetna prilika da se nauči više o stvaranju kosmosa, a publika nisu bili samo internacionalno priznati naučnici, već i oni koje interesuje poreklo zvezda i ostala otkrića u vezi sa fascinantnim svetom astrofizike.

Najluđa nedelja

Zamislite na pustom ostrvu Ričarda Dokinsa, Brajana Meja, dva astronauta i Stivena Hokinga. Ovo bi mogao da bude početak nekog vica, ali nije. To je bila uobičajena slika poslednje nedelje septembra na španskom ostrvu Tenerifa. Bili smo, videli smo i nikada više nećemo biti isti. Imali smo tu fantastičnu priliku da budemo deo festivala na kojem se govorilo o astronomiji, evoluciji, crnim rupama, Velikom prasku, vanzemaljcima. Činilo nam se će nam se mozak samouništiti u pokušaju da razumemo, ali nije… Bila je to jedna od najluđih nedelja ikada.

Ne samo da nas je ceo događaj približio zvezdama, asteroidima, teoriji Velikog praska i pričama s Meseca, on nas je približio samim naučnicima koje je popularna kultura uzdigla do zvezda – o kojima čitate i čija predavanja slušate. Oni jesu zvezde, ali one napravljene od zvezdane prašine. Jer, kad se vratite i uključite Discovery kanal, vidite nekog od njih u istim havajskim košuljama i majicama na kojima su ispisane jednačine, i shvatite da smo svi mi napravljeni od iste zvezdane prašine.

To da su svi oni deo popularne kulture potvrdile su i mase obožavalaca svih godišta, polova i iz svih delova sveta, koji su na svakoj pauzi čekali u redu da se slikaju sa svojim omiljenim naučnikom ili astronautom, noseći knjige i naučne časopise na potpis.

Nismo sami u svemiru

Status rok zvezde u kombinaciji s pojavljivanjem u popularnim serijama kao što su Big Bang TheoryStar Trek svakako pripada Stivenu Hokingu. Pa ipak, količina zaslepljujućih bliceva koja ga je sve vreme pratila, odmah je postala nesnosna.

Pored poznatih imena, govornici su bili naučnici i nobelovci. Hari Kroto, hemičar, humanista i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, poznat po tome što je otkrio Fullerene molekul – kompleksna kombinacija ugljenika koja čini osnovu modernih nanostruktuisanih materijala.

Jedina žena govornik – Katerina Harvati, antropolog, govorila je o prvim tragovima Neandertalaca, starim više od 200.000 godina. Prema njenim rečima, oni su predstavljali alternativnu verziju ljudi. Objasnila je da smo mi, na neki način, bili vanzemaljci za njih. Takođe je navela da ukrštanje Naendertalca i Homosapiensa nije bilo moguće, čak i ako se, u malom broju slučajeva i dešavalo, potomstvo nije moglo dalje da se razvija. Naseobine Neandertalaca su pronađene u Evropi i Aziji.

Ričard Dokins je govorio o životu u Sunčevom sistemu. Tokom svog izlaganja, evolucioni biolog (i istaknuti ateista) Ričard Dokins je rekao da najnovija otkrića ukazuju na to da u univerzumu najverovatnije postoje mnogi oblici života, ali da su ti oblici života ostrva razdvojena velikim rastojanjima. On je rekao: „Ideja da smo sami u svemiru mi se čini potpuno neverovatnom i arogantnom. S obzirom na broj zvezda i planeta koje znamo da postoje, malo je verovatno da smo jedini oblik života.‟ Takođe je rekao da je, imajući u vidu prostranstvo kosmosa, najverovatnije da će prvi kontakt biti putem radio-talasa.

Polisa životnog osiguranja

Predavanje Stivena Hokinga je naravno dočekano ovacijama. Glasna rok muzika je odzvanjala halom, na video-bimu su se smenjivale fotografije iz njegovog života, a on je izašao na scenu u maniru velike rok zvezde. Sve što Hoking kaže ima veliki uticaj na popularnu kulturu, velikim delom zbog njegovih radova na temu crnih rupa, prirode prostora i vremena i drugih tema koje su izgradile njegovu reputaciju jednog od najpametnijih ljudi na Zemlji.

U prošlosti je Stiven Hoking pisao o setu naučnih principa koji su poznati kao Teorija svega, koja bi omogućila naučnicima da razumeju „um Boga‟. U svojim kasnijim radovima je takođe objasnio da su mehanizmi o postajanju univerzuma sve više poznati, tako da Bog više nije potreban. „Pre nego što smo razumeli nauku, bilo je prirodno da verujemo da je Bog stvorio svemir. Ali sad nam nauka nudi mnogo uverljivije objašnjenje. Ono što sam mislio kad sam rekao da bismo razumeli um Boga, mi bismo znali sve što Bog zna, ako Bog postoji, a ne postoji.“

„Po mom mišljenju, ne postoji aspekt stvarnosti izvan domašaja ljudskog uma‟, rekao je Hoking.

Ali, bez obzira da li će Hoking i sam da otputuje u svemir, on to putovanje vidi kao polisu životnog osiguranja. On smatra da bi kolonizacija drugih planeta mogla da spreči nestanak čovečanstva. Ali postoji caka, to bi trebalo činiti oprezno, pošto je Hoking upozorio da ne treba previše pažnje da skrećemo na sebe, jer bismo mogli da privučemo „pogrešnu vrstu‟ vanzemaljaca. „Takva poseta bi mogla da bude slična dolasku Kristofera Kolumba u Ameriku, gde, kao što znamo, Indijanci nisu najbolje prošli.‟

Zastrašujuća realnost

Predavanje Brajana Meja smo pratili kroz 3D naočare koje su nam omogućavale da steknemo nesvakidašnji utisak treće dimenzije. Prezentacija je u salu unela impresivne slike planeta i kamenja iz svemira, činilo se kao da svi ti svemirski objekti lete u prostoru ispred nas i kao da možemo da ih dodirnemo.

Fizičar Mark Boslou je prezentovao zastrašujuću realnost. Govorio je o tome koliko često asteroidi prolaze pored Zemlje, i kolika je verovatnoća sudara s nekim od njih. A sve u cilju podizanja svesti o tome i važnosti razvoja sistema za ranu detekciju, koji bi pružio dovoljno vremena da se na Zemlji preduzmu potrebne mere. Kao primer je dao pad meteora u Rusiji prošle godine. Njegova rečenica da, ako uočimo meteor nedelju dana pre potencijalnog sudara – već je kasno, izazvala je popriličnu količinu panike. A znamo koliko asteroida i meteora svaki dan prolazi kroz naš komšiluk.

Džon Mater, astrofizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, dao je uvid u očekivanu budućnost civilizacije.

-2200. godine će se iscrpeti zalihe uglja, gasa i nafte, biće veoma vruće, a okeani će postati kiseli, nivo mora će se podići, ali pošto su ljudi veoma dovitljivi, verovatno će naći način da izađu na kraj s ovim promenama.

-1 milijarda godina od sada, sunce sija mnogo jače i zemlja postaje suviše vruća za nas

-4 milijarde godina, Andromeda Nebula se spaja s Mlečnim putem

-5 milijardi, sunce postaje crveni džin

-7,6 milijardi, sunce se gasi (postaje beli patuljak), samo roboti mogu da prežive

-Svemir nastavlja ubrzano da se širi, galaksije nestaju, zvezde se gase – Mrak.

Prostor i vreme su neraskidivo povezani. Dok pomeramo našu masu atoma, koji su delom ostaci zvezda, svakodnevno na relaciji kuća-posao, dok nas električni impulsi u formi televizije i interneta svakodnevno zabavljaju, prečesto zaboravimo koliko je ovaj svemir fantastičan.

Kurt Kobejn, Nirvana Podsećanje: Devedesete Pončo Trend: Najlepši pončo za jesen Permakultura U skladu sa prirodom The School of Life Škola života – mogućnost novog pogleda na svet ·