Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Podkast F.fm – Podsticajna priča o održivoj modi

AUTOR: Jelena Jovanović 22 Nov, 2020
Podkast F.fm  – Podsticajna priča o održivoj modi

U okviru F.fm podkasta, jedinstvene emisije dostupne na više veb adresa, Dunja Jovanović i Marija Radaković preispituju etičku i ekološku stranu mode. Govore o različitim aspektima održive mode, imaju zanimljive teme i sagovornike i dosta slušalaca. U etru su od 2018 – od samog početka podkast se može čuti na raznim platformama, i svake druge nedelje na Radio Aparatu.

O svom interesovanju za održivu modu, temama kojima su se bavile do sada, o ovdašnjoj i globalnoj situaciji u svetu modne industrije, o koracima ka modnoj osvešćenosti i zelenom delovanju… Dunja i Marija govore za City Magazine.

„Od 2010. godine radimo kao modne novinarke i urednice, a pisale smo za gotovo sva domaća modna štampana izdanja. Temom održivosti smo se bavile kroz magazinske kolumne i javne tribine, a emisija je bila ideja Cece Đolović, programske urednice Radio Aparata. Pored podkasta koji je startovao 2018, pokrenule smo i neprofitno udruženje – Udruženje za održive inicijative – sa idejom da se zalažemo za održive politike, i poslovne modele, i da razvijamo edukativne programe. Napravile smo i ffmpodcast.com kako bismo objedinile sve naše aktivnosti i epizode učinile dostupnijim.”

Alternativa brzoj modi

Autorke F.fm podkasta kažu da im ljudi najčešće govore da o održivoj modi nisu znali ništa, i da su iznenađeni modnom emisijom ovog tipa.

„Kad se ljudima kaže moda, odmah pomisle na šoping ili trendove, a kada čuju naš ugao posmatranja ove industrije, promene pogled na sam pojam mode.”

I dodaju da koncept održive mode podrazumeva alternativu postojećem sistemu „brze mode” u kojem, sa jedne strane, postoji hiperprodukcija odeće, a sa druge, hiper-konzumerizam, odnosno prekomerna kupovina garderobe.

Problemi

„Problemi koje današnja modna industrija proizvodi su brojni – zagađenje prirode u procesu proizvodnje je ogromno zbog upotrebe brojnih hemikalija, nekontrolisano se upotrebljavaju prirodni resursi (pre svega voda), ogromna je emisija CO2 usled brojnih faza transporta, u procesu proizvodnje nastaje tekstilni otpad, a otpad proizvode i potrošači kada bacaju odeću. Problem je i ispuštanje velike količine mikroplastike i nanoplastike u vodene tokove. Kada je reč o društvenom aspektu, uslovi rada u tekstilnoj industriji su zabrinjavajući – plate su minimalne, prostor u kome se odeća proizvodi često je zapušten i nebezbedan, a kršenje radnih i ljudskih prava široko je rasprostranjeno. I upravo je urušavanje tekstilne fabrike Rana Plaza u Bangladešu 2013. godine, kada je poginulo više od 1000 ljudi, a preko 2000 bilo povređeno, trenutak kada koncept održive mode ulazi u javni diskurs.”

I rešenja

Održiva moda, navode još Dunja i Marija, podrazumeva racionalniju upotrebu prirodnih resursa, razvijanje inovativnih materijala, dobre uslove rada i dostojanstveni nivo zarade. Podrazumeva takođe i prelazak na principe cirkularne ekonomije.

Naše sagovornice objašnjavaju da se postojeći linearni sistem brze mode bazira na konceptu proizvedi-plasiraj-koristi-odbaci, dok koncept cirkularne ekonomije podrazumeva vraćanje proizvoda nazad u upotrebu, i sledi princip – proizvedi-plasiraj-koristi-vrati u proizvodnju.

„Znamo da je tekstil reciklabilan, što znači da viškovi materijala ne bi trebalo da se klasifikuju kao otpad, već kao pod-proizvodi od koji se mogu napraviti novi upotrebni predmeti – od odeće, preko tepiha ili kanapa, do izolacionih materijala.”

Različiti aspekti modne industrije

Do sada je emitovano 26 epizoda F.fm podkasta, a svaka se bavila potpuno drugačijim aspektom modne ili tekstilne industrije. Teme su bile biodizajn, cirkularna ekonomija, eko-anksioznost, uticaj modnih reklama na fenomen hiperkonzumerizma, povezanost modne industrije i klimatskih promena, radna prava u našoj tekstilnoj industriji…

Najslušanije emisije su bile: Da li je moda = zagađenje? u kojoj su govorili filozof Srećko Horvat i klimatolog Vladimir Đurđević, kao i epizoda Influenseri, prikrivanje oglasa i nedostatak transparentnosti u kojoj se govorilo o nepoštovanju Zakona o oglašavanju na društvenim mrežama, i sakrivanjem reklamnog sadržaja na influenserskim profilima. U toj emisiji gošće su bile naučna novinarka Nataša Kilibarda i advokatica Dunja Tasić koja se bavi unapređenjem praksi oglašavanja na internetu.

Svetli i tamni primeri

A u priči o tome koliko se svetski brendovi danas okreću ekološkoj modi, Dunja Jovanović i Marija Radaković kažu da mnogi veliki brendovi i modne korporacije pokušavaju da iskoriste eko-modu zarad sopstvene promocije.

„I kod nas možemo da vidimo reklame globalnih brendova za eko kolekcije ili reciklirane materijale, ali važno je reći da svi oni funkcionišu po prinicipu brze mode, i koliko god se reklamirali kao održivi – oni to nikada neće biti, sve dok ne smanje proizvodnju, a naročito proizvodnju plastičnih materijala.“

Jedina komercijalna dizajnerka današnjice koja zapravo radi u održivom smeru, ističu naše sagovornice, jeste britanska autorka Stela Makartni.

„Pored toga što je dizajnirala prvu reciklabilnu patiku, ona je pokrenula i fond za finansiranje razvoja inovativnih održivih materijala. Postoje i mnogi manji brendovi sa održivim konceptom, ali njih nema toliko puno, i nisu dovoljno vidljivi.“

Dunja i Marija navode i da su u Srbiji najprodavaniji veliki svetski brendovi brze mode, te da je njihova preporuka za sve domaće modne kupce da otkriju lokalne dizajnere ili brendove, koji su mnogo održiviji od globalnih brendova.

Foto: @zzzlice

Eko svest, predrasude i zablude

„Najčešća je priča da ne postoji alternativa brzoj modi, jer su lokalni brendovi i dizajneri preskupi – a to nije tačno. Nailazile smo i na predrasude kada je u pitanju nošenje second hand i vintage odeće – što je vid reciklaže. Ljudi su govorili da je ne kupuju jer ta odeća ima lošu energiju i slično…”, kažu sagovornice City Magazine. I dodaju da je, generalno, ekološka svest u našoj zemlji na niskom nivou.

„Postoji veliko interesovanje u društvu za održivi razvoj mode, ali tema je i dalje nova i mnogi je tek otkrivaju. U trenutku kada smo počele da pričamo o održivoj modi, pre dve i po godine, bio je to potpuno nov termin na našim prostorima. Danas je situacija drugačija, mnogi pojedinci i organizacije se uključuju u ovaj razgovor. Međutim, potrebno je i da se građanima u našoj zemlji obezbedi infrastruktura i logistika, kako bi povećanje svesti moglo biti ispraćeno eko navikama i ponašanjem. Tek tada će pravi efekti biti konkretni i vidljivi, a promena značajna. ”

Održiva moda u Srbiji

Na Instagram profilu ffm_podcast mogu se videti mnogi ovdašnji dizajneri koji slede održive modne principe.

„Dizajnerka Ana Trošić Trajković je pre dve godine pokrenula koncept radnju 354c u kojoj se mogu iznajmiti dizajnerski komadi, Sonja Jocić dizajnira odeću tako da nema tekstilnog otpada, Marija Ivanković reciklira tkanine i upošljava žene iz osetljivih kategorija, Bogdan Mrša reciklira i izrađuje odeću od plute, brendovi Thema, Kotaway i Paar socks su među prvima počeli da uvoze organski pamuk, dok brend Daire koristi cactus leather – ekološki tekstil koji se pravi od kaktusa… Preporučujemo čitaocima da istraže naš Instagram profil na kom imamo rubriku #domacicakida kao i hajlajts sekcije u kojima smo napravile bazu domaćih dizajnera i brendova.”

Foto: Dušan Milenković i Danica Jurović
 

Odeća kao investicija

Dunja i Marija podsećaju da je mantra održive mode da je najodrživiji komad odeće onaj koji već posedujemo.

„Najbolje bi bilo kupovati nove komade samo onda kada su nam stvarno potrebni, a tada dati prednost lokalnim proizvođačima i second hand garderobi. Odeću koju više ne nosimo možemo da prosledimo rodbini, prijateljima, ili ljudima kojima je potrebna. Važno je da promislimo svoje kupovne navike, da izbegavamo impulsivnu i nepotrebnu kupovinu, kao i da promenimo odnos prema odeći. Garderoba ne predstavlja potrošnu robu, već bi trebalo da ima neograničen rok trajanja, i da se posmatra kao investicija. Savet je i da obratimo pažnju na materijale od kojih je odeća izrađena, da se fokusiramo na prirodne, a da plastične materijale izbegavamo.”

U priči o svojim planovima, autorke podkasta F.fm navode da im je ideja da nastave da se bave temom održive mode – i u emisiji, i u okviru konkretnih akcija.

„Volele bismo da kroz saradnju sa različitim sektorima, organizacijama i pojedincima istražimo i nove formate kako bismo mogle da doprinesemo široj pozitivnoj promeni u ovoj oblasti.“

Foto: Dušan Milenković i Danica Jurović 

Moda i zdravlje

Početkom novembra održan je panel Da li naša moda ugrožava planetu? u okviru projekta Tekstilni otpad nije u modi.

„Ovim panelom smo u celu priču o održivoj modi uveli još jedan aspekt o kojem se do sada nije govorilo – a to je uticaj današnje modne industrije na ljudsko zdravlje. Jedan od zaključaka jeste da je neophodno sistemski regulisati proizvodnju odeće i drugih predmeta od plastike, a data je preporuka kupcima da obrate pažnju na sastav, i da smanje kupovinu plastične odeće.”

Foto: Dušan Milenković i Danica Jurović 

Dan održive mode

Dunja Jovanović i Marija Radaković osmislile su i Dan održive mode, i realizovale ga u saradnji sa Natašom Gligorijević, direktorkom Centra za održivi razvoj Srbije. Događaj koji se realizuje u okviru Belgrade Fashion Week-a, održan je dva puta do sad. Dan održive mode planiran za mart ove godine je odložen zbog vanredne situacije uzrokovane pandemijom.

Fotografije za naslovni kolaž: @zzzlice