Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Stari zapisi na novom zadatku: Naučnici koriste istorijske izvore da bi rekonstruisali učestalost poplava u Evropi

AUTOR: Ljubisav Panić 11 Aug, 2020
Stari zapisi na novom zadatku: Naučnici koriste istorijske izvore da bi rekonstruisali učestalost poplava u Evropi

Bujice koje uništavaju sve pred sobom stvaraju traume u kolektivnom sećanju čoveka. Poplave su zabeležene u Epu o Gilgamešu pre više od 2000 godina, ali i u mnogim drugim tekstovima. Zahvaljujući istorijskim izvorima, naučnici polako dolaze do saznanja koliko su izlivanja reka bila česta u prošlosti i pružaju doprinos razumevanju klimatskih promena.

Praksa vođenja zabeleški na evropskom kontinentu ponekad je bila veoma detaljna. „Pljuskovi grada padali su pre i posle Beltejna [prvog maja], uz sevanje i grmljavinu, uništavajući cvat, pasulj i voće u svim delovima Irske koje su pogodili. Jedan od tih pljuskova, na istoku, imao je komade grada duge nekoliko inča, koji su naneli velike povrede ljudima… Bio je još jedan… kod manastira Bojla i, kako smo čuli od ljudi sa tog mesta, čamci su mogli da plutaju iznad poda velike monaške crkve“, zabeleženo je u analima irske provincije Konot 1471. godine.

Jedna od najrazornijih poplava pogodila je Poljsku pre deset godina (foto boston.com)

Oslanjajući se na slične izvore, Gunter Blošl, hidrolog sa Tehnološkog univerziteta u Beču, prikupio je podatke o izlivanjima 103 evropske reke u poslednjih 500 godina, pri čemu je prepoznao devet perioda sa učestalim poplavama. Njegova studija, nedavno objavljena u časopisu Nature, ne donosi lepe vesti – poslednje tri decenije imaju više poplava od drugih intervala. Pored toga, neobično je što su svi prethodni periodi, za razliku od sadašnjeg, bili obeleženi hladnijom klimom.

Poplava u Obrenovcu 2014. godine (foto blic.rs)

Prema procenama koje je Evropska agencija za životnu sredinu objavila pre četiri godine, evropski kontinent moglo bi zadesiti pet puta više poplava do sredine veka. Mnoge velike reke, uključujući Dunav i Rajnu, ostale su bez rukavaca koji su nekada primali veliku količinu vode. U Mađarskoj, na primer, oko petine stanovništva živi na ukroćenim i prilagođenim plavnim ravnicama. Izgradnja auto-puteva, železničkih pruga, zgrada i drugih objekata, uz značajan doprinos klimatskih promena, ne sluti na dobro. Pojedine zemlje, poput Nemačke, problem rešavaju uklanjanjem barijera u slabo naseljenim područjima i omogućavanjem da reke nesmetano teku.

Reprodukcija duboreza koji prikazuje poplave u Glauhauu iz 1854. godine (foto nature.com)

Dok klimatolozi dobro beleže prosečne temperature na planeti, lokalne vremenske prilike nepredvidljive su na duži period. Tabloidi koji usred leta najavljuju najhladniju zimu slobodno se mogu baciti u kantu za otpatke. Poplave, međutim, ne zavise samo od kratkotrajnih ali obilnih padavina, već i od topljenja snega, globalnih uticaja i mnogih drugih parametara. Imajući sve u vidu, postavlja se pitanje koliko se uopšte možemo osloniti na podatke iz starih tekstova.  

Slika Etorea Reslera Fransa iz 1883. godine prikazuje jednu od poplava u Rimu (foto pinterest.cl)

Istorijska klimatologija nastala je u prvoj polovini 20. veka, od kada je značajno napredovala. Naučnici su svesni ograničenja arhivskog materijala, zbog čega koriste dodatne metode da bi proverili da li su na dobrom putu. Godovi drveća se, na primer, upotrebljavaju kao dopunski, komparativni izvor, jer se merenjem njihove gustine, debljine i izotopa mogu dobiti podaci o vremenskim prilikama. Mana je što se na taj način dobijaju samo informacije iz sezona tokom kojih drvo raste, a prednost što ipak nema toliko praznina koliko ostaje iza istorijskih zapisa.

Stanovnici hodaju kroz poplavljenu ulicu u Mađarskoj 2010. godine (foto boston.com)

Naučnik Nazareno Diodato upoređivao je podatke do kojih je došao sa drugim istraživanjima i uvideo preklapanja. Prema tekstu objavljenom na sajtu Kraljevskog meteorološkog društva, njegova pažnja bila je usmerena samo na Italiju i period od 800. do 2017. godine. Diodato je pronašao 150 relevantnih istorijskih izvora, čime je obuhvatio više od 650 poplava. To je daleki odjek od 9576 izlivanja reka kojim se pozabavio Blošl, ali su rezultati obe studije slični. Italijanski istraživač je takođe došao do saznanja da su poplave bile češće u hladnijem periodu i da njihov broj raste u poslednje vreme.

Veliki talasi poplavili su deo istočne obale Britanije 1953. godine (foto theconversation.com)

Klimatolozi Kristijan Fister i Hajnc Voner skrenuli su pažnju da mnogi naučnici veruju kako su opažanja nastala pre upotrebe naprednih instrumenata subjektivna i manje pouzdana. Njihovo mišljenje je suprotno – provereni i kalibrisani podaci o vremenskim prilikama, dobijeni iz istorijskih izvora, mogu pružiti preciznost i prostorno-vremenski opseg kao retko koji metod. „Širom sveta postoji na hiljade tomova sa dnevnim zapažanjima, ali oni još uvek nisu analizirani u potrazi za informacijama o klimi. Hajde da se bacimo na posao“, rekli su pre gotovo dve decenje za Global Changes. Potraga, kao što vidimo, još uvek traje, a sa njom ostaje otvoreno i pitanje kako ćemo se sa rekama suočavati u budućnosti.

Naslovna fotografija: newscientist.com