Muzej detinjstva
19. mar
KULTURA · art

Muzej detinjstva se sistematizovano stvara već jednu deceniju. Projekat Vladimira Perića, kome se potom pridružila i Milica Stojanov, od 2006. se razvija kao pasionirana kolekcionarska i umetnička praksa usmerena na predmete detinjstva, a kao „imaginarni muzej bez zidova“ 2016. ušao je u svoju desetogodišnjicu. Iako zamišljen kao još jedan desetogodišnji projekat nakon Perićeve prethodne dve desetogodišnje stvaralačke faze (Talent, Talent Factory), Muzej detinjstva bi i nakon predviđenog kraja, mogao biti nastavljen kao osoben koncept autorskog muzeja, unutar koga detinjstvo predstavlja kaleidoskopnu mapu tema i materijala i neiscrpan rudnik za istraživanje i stvaralaštvo.

Galerija Remont, Maršala Birjuzova 7
Događaj na Facebooku

Sakupljeni predmeti Muzeja detinjstva za nas su relevantni kao umetnički materijal koji nosi adekvatna estetska svojstva, ali i kao materijal koji je kroz svoj put od proizvodnje do odbačenosti, sažeo u sebi otvorenu slagalicu činjenica i bajki, na čijem prisustvu i odsustvu počiva pisanje i prepravljanje istorije. Ta slagalica je svakako zaturena u onoj pregradi pojedinca/društva iz koje se svesno ili ne, gradi i preispituje vlastiti identitet.

Biti u Muzeju detinjstva, i biti okružen stotinama iskorišćenih omota od čokolada, kantica od marmelada, sapuna i krema, knjiga, dečjih alata, albuma, sličica, hiljadama tuđih igračaka, fotografija i razglednica iz raznih epoha, podrazumeva istovremeno uzbuđenje, osećanje prenatrpanosti, frustracije, ali pre svega radosti što smo u prilici da sve te skrajnute priče otkrijemo, sačuvamo i u njima pronađemo delić vlastitih uspomena i emocija.

Obimnost kolekcije Muzeja detinjstva, njen stalan rast i usložnjavanje, primorali su nas na uvođenje sistematizacije, nalik podelama kakve se mogu naći u muzejskim institucionalnim zbirkama. Iako sa ambicijom da kroz kolekciju pružimo holistički pregled detinjstva – što je istinski istraživački poduhvat koji obuhvata analize detinjstva sa pozicija antroplogije, sociologije, etnografije, istorije, najpre nam je bilo važno da otvorimo police i fioke koje će ujediniti predmete iz različitih istorija, međusobno povezanih originalnim kontekstom ili našom interpretacijom, i da potom takav aranžman koristimo kao podsetnik prilikom potrage za predmetima, kao i prilikom razmišljanja o njihovoj sadašnjoj upotrebi.

Dafiment 19. mart 2400. Promocija kalendara Dafiment kalendar Ivana Šuletića u Centru za grafiku Goran Kosanović 3. decembar 2015. Dve izložbe Gorana Kosanovića Jednaki i različiti 1. decembar 2015. Izložba o Horkestru: „Jednaki i različiti“ Nina Cvijović 19. mart 4400. Izložba grafika Nine Cvijović – Di Ujdi “Čajanka” u Centru za grafiku