Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Detour: Kad publika pleše

Detour je hrvatski pop bend koji od samog osnivanja svojim melodijama i tekstovima auditorijum ne ostavlja ravnodušnim. Nedavno su u okviru Indirekt festivala održali svoj prvi samostalni koncert u Beogradu nakon kog smo podelili čašicu razgovora. Popričali smo o njihovim skorašnjim uspesima, novom albumu, samom kreativnom procesu, ali i mnogim drugim interesantnim stvarima. Na pitanja su odgovarali gitarista i kreativni mag sastava Nenad Borgudan i vokalistkinja Đina Damjanović.

Piše: Nemanja Mitrović

Intervju ćemo otvoriti za ovu situaciju jednim uobičajnim pitanjem. Kakvi su utisci nakon ovog beogradskog koncerta?

Đina: Divni. Publika je predivna, ljudi su zaista došli slušati Detour. Koliko god da imamo publike u Beogradu i Srbiji uopšte, uvek je lepo iznenađenje kad se koncert rasproda i kad publika peva, pleše, zna pesme. Zaista predivno iskustvo.

Ovo je faktički prvi vaš samostalni koncert u Beogradu. Zašto smo toliko dugo čekali na takvu formu koncerta?

Nenad: Istina. Ovaj samostalni smo čekali dosta dugo, iako smo bili 2014. godine u Mixer House-u sa Iskazom i TBF-om, a bili smo i pre nepunih godinu dana u Subbeernom Centru sa bendom Ničim Izazvan. Zašto je trebalo toliko godina? Pa teško je reći. Nama je trebalo da se razvijemo do nečega što sada možemo ovde malo šire prezentovati. Imali smo lični razlog – uspone i padove unutar benda. Zadnjih par godina se situacija složila i to je sada jedna konstantna linija rasta, a valjda je i sazrelo vreme da dođemo. Deo problema verovatno leži u manjoj komunikaciji jer koliko god da komuniciramo, ipak mogu reći da urbana scena možda manje komunicira nego zabavna ili narodnjačka. Ali tu smo da to promenimo.

Grupa Detour

Ponovili ste ove godine uspeh iz 2015, odnosno 2017. godine, osvojivši Porin za najbolji pop album i za najbolju izvedbu grupe s vokalom za numeru Bez tebe. Kakav je osećaj pobediti u tako jakoj konkurenciji i koliko to vama zapravo kao sastavu znači?

Nenad: Znači nam. Mi smo ove godine za najbolji album bili u konkurenciji s Josipom Lisac i Masimom Savićem. Ne treba ni pominjati koji su to giganti i šta oni rade i koliko su tu, tako da, kad pobediš u toj kategoriji, sigurno ti mora imponovati do mere da bi se najrađe hvalio time. To je ipak nekakav podsticaj. Artisti nisu baš tako samouvereni u to što rade, uvek im je potrebna potvrda. Tako da sve te nagrade što se događaju jesu divan podstrek za dalje i lepo je znati da te struka ceni, publika ceni, kolege cene.

Nagradu ste dobili za najnoviji album TourDetour. Kako ste zadovoljni reakcijom publike i albumom generalno?

Nenad: Počelo je s prvim singlom Zaljubila sam se, tako da mogu reći da je već tada album bio „rasprodat“ tj. dostigao nekakav interes. To je bio prvi, najavni singl kojim smo predstavili Đinu. Dalje su išle uspešne pesme Biram, Bez tebe, OvdjeBiram je bila nominovana za pesmu godine na Porinu pre dve godine. Ove godine je bila Bez tebe, pretprošle Zaljubila sam se.

Đina: Kritika nas voli i kolege nas vole jer Porinovo biračko, glasačko telo, to su kolege muzičari. Detour ima s jedne vrlo pitak, a s druge strane vrlo kvalitetan i dubokouman pop. Tekstovi, koliko god ih zaista svako može zapamtiti i saživeti se s njima, nose uvek neko dublje značenje, a isto je tako i s muzikom. Mislim da nas zbog toga kritika nekako uvek hvali, ali ono što je retkost da se potrefi, to je da te i publika jednako voli, možda nekad i više jer više imamo dodira s njima kroz stalne koncerte. I evo proteklih godinu dana smo krenuli da širimo granice regije. S jedne strane nikad ne znaš šta te čeka, s druge strane raduješ se, uzbuđen si, dobijaš poruke „jedva čekamo“, „dođite nam“… I onda, kad dođeš i vidiš da ti ljudi pevaju pesme, da uživaju, da se smeju, da plešu, to je zaista od svih nagrada koje možemo dobiti najbolja nagrada!

Nenad: Nismo direktno odgovorili na pitanje koliko smo zadovoljni albumom. Zadovoljni smo jako. Od prvog singla je krenulo jako dobro i od tih prvih pet singlova, četiri su bili nominovani za pesmu godine. Jedna je dobila pesmu godine – Zaljubila sam se. U tom komercijalnom smislu možemo stvarno biti zadovoljni. Ostalih pet pesama su bili naš artistički odabir, koji nije imao tendenciju da bude preterano puštan i emitovan. To su bile albumske pesme koje su popunile, tj. dale album u nekakav oblik. Mogu reći da sam zadovoljan iako zadovoljstvo autora ili artista nikad nije potpuno, ali kad podvučemo crtu možemo reći, po raznim kriterijumima, da je to vrlo uspešan album i mi smo poprilično zadovoljni sa njima.

Kako uopšte teče vaš kreativni proces u vezi sa samim stvaralaštvom, za pesmu, za čitav taj ciklus koji prati autorski rad?

Nenad: Poslednjih nekoliko godina pokretačka snaga u autorskom smislu sam ja, zapravo. Ja sam od početka radio pesme, još iz Yammat-a, ali uvek su tu bili autori koji su sa mnom radili kao koautori. U onom razdoblju Detoura to je bila Maja. Na pojedinim pesmama ona je imala svoj autorski upliv. U Yammat-a je bilo još pregršt drugih autora, ali uvek je moje autorsko delo bilo nit vodilja. Sa poslednjeg albuma su sve moje pesme. Tako da taj kreativni proces u smislu komponovanja ide tako da ja postavim stvari, postavim pesmu, postavim nekakav tekst, a onda dalje to prolazi kroz bend i kroz Đinin filter jer njoj to mora leći. Pojedinci su tu i na klavijaturi, i na bubnju, i na basu, i na vokalu. Svako od njih kad da svoj deo onda zapravo tek dobijamo zvuk Detour-a. Zato i jesmo, po meni, artistički vrlo zanimljivi. Dakle, taj neki miran zanatski rad. Učenje za stolom i onda prolazimo prostor za vežbu i kroz stvari, sviramo, rešavamo aranžmane itd.

Dali ste mi dobar šlagvort prethodnim odgovorom za naredno pitanje. Kako se iz Yammat-a ušlo u Detour?

Nenad: Ušlo se poprilično burno. U to vreme je Yammat bio na najboljem putu, da ode daleko, da ode jako visoko. Postojalo je vrlo jako prepoznavanje u Hrvatskoj i u regiji. Međutim, tadašnji menadžer je imao drugačije planove – on je bio vlasnik imena i nekako smo se razišli u viđenju toga. S obzirom na to da je bio vlasnik imena, on ga je zadržao i kasnije ga na razne načine, naravno upotrebljavao. Mi smo bili prinuđeni promeniti ime i tada je nastao Detour. Ta skupina koja se do juče zvala Yammat je preko noći praktično postala Detour i nastavila dalje.

A zašto to ime?

Nenad: Bila su dva imena. Malo nas je iznenadila ta situacija jer smo imali već dogovorenu jednu televizijsku emisiju. Mislili smo da ćemo doći sa svojim imenom, a ta emisija je bila za dva dana tako da smo morali pronaći novo ime. Sećam se da smo to veče predložili pedesetak raznih imena. Zapili smo se u jednoj birtiji i iskristalisala su se dva imena. Od ta dva smo izabrali ovo drugo, a ne Detour. Međutim, kada je Maja došla kući uzela je to da iskontroliše jer je njena fascinacija numerologijom barem u to vreme bila jaka. Nazvala nas je i rekla ,,nećemo ovo što smo se dogovorili, ovo drugo je bolje – Detour“, na šta smo odgovorili ,,može“. Na kraju je to reč koja nas simbolizuje na razne načine. U tom trenutku nam je predstavljala zaobilazak problema i svega na šta smo nailazili i početak putovanja koje može zaobilaznom ulicom, ali puno ugodnije i lepše, po našim pravilima.

Đina, vi ste došli nakon pevačice Maje Posavec. Kakav je osećaj bio doći u bend koji je već stasao i nastaviti putanju koju je Maja utabala?

Đina: Meni je to predstavljalo jedan veliki izazov jer s jedne strane prednost je doći u nešto što već ima svoju konstrukciju, svoju viziju, svoju ideju, svoju publiku, a s druge strane opet je, pogotovo u početku, zahtevno s obzirom na to da je, kao što si rekao, Maja utabala taj određeni put. Detour uvek ide tim svojim putem bez obzira da li se članovi zamenjuju ili ne, ali je istina da će svaki član sadašnji, bivši, budući dati deo sebe. To sam se zapravo trudila napraviti. Nisam se previše opterećivala hoće li nekome biti bolje ono pre ili ovo sada, ne, nego da dam najbolje od sebe i da u tu već postojeću priču dam nešto što bi je moglo dodatno, ne promeniti, već začiniti.

Đina Damjanović i Nenad Borgudan iz grupe Detour

Odakle Detour crpi inspiraciju i koji su vam muzički uzori?

Nenad: Đina i ja smo različitih godina. Ona je dvadeset godina mlađa od mene pa su verovatno drugačiji uzori, iako verujem da su nam koreni isti. Teško je pričati o starom popu, ali pesme 50-ih, 60-ih, 70-ih, rokenrol i sve to što se događalo. Sve te razne faze su apsolutno uticale na mene. Ja sam dete 80-ih tako da su i one strašno uticale, a pod velikim sam uticajem novog talasa, i hrvatskih, i srpskih bendova sa početka 80-ih.

Đina: Ja bez obzira što sam se rodila kasnije jesam informisana o muzici koja se stvarala u doba kad sam ja bila dete. Meni su skoro svi u porodici muzičari, što amaterski, što profesionalni i onda sam odrastala baš na tim nekim stvarima na kojima je odrastao i moj otac. Od klasike do džeza, onda Bitlsa, Stounsa, Arete Frenklin, Stivija Vondera, zapravo ceo taj dijapazon starih godina sam prošla. Naravno ima fantastičnih novih artista što u Hrvatskoj, što u regiji, što u svetu. Uvek se trudim biti u toku sa novim jer ne želim propustiti nešto što bi me moglo oduševiti. To me uvek raduje bez obzira što volim za sebe reći da sam stara duša i da najviše volim muziku koja je stvarana puno pre mene, uvek volim da pratim što se događa.

U skladu sa širokim izražajem samog benda.

Đina: Apsolutno. Zbog informacija i zbog tih ljudskih normi i okvira koje su nametnute i mi se svrstavamo u nekakav elektro-akustik-pop što je bila definicija svojevremeno, ali ono što se zaista vidi je ta jedna žanrovska širina i mislim da smo uspeli to večeras prikazati u repertoaru, koji je datirao od prvog albuma do sada. Zapravo to da se nećemo svrstavati u kutije, nego će Nenad kao autor crpiti inspiraciju iz svega što je prošao, što ima u sebi, a onda i mi u svirci i aranžmanima dati taj široki input i lepezu svega.

Album vam je još uvek svež, ali da li ste možda već krenuli da radite na nekim novim pesmama, na novom materijalu?

Nenad: Pesme su meni lično nekakav kontinuitet, nešto što radiš ili pokušavaš raditi svaki dan. Tako da su albumi zapravo podvlačenje crte tj. zaključivanje neke faze. Postoje već pesme koje ćemo uskoro verovatno snimati, a sad u kojoj formi će biti i da li će biti u klasično albumskoj formi ili nekakvoj drugačijoj, to ćemo videti. Ali sa prvom pesmom koja do sada nije snimljena ćemo verovatno već sledeće godine krenuti da najavljujemo taj novi – šta god bio, da li EP, da li LP.

I verovatno će spot ispratiti taj singl?

Nenad: Pa sigurno. Sad smo i za sedmi singl koji smo skinuli sa albuma snimali spot, iako očekivanja nisu bila velika jer je to više bila albumska pesma.

Da li vi sami učestvujete u realizaciji spotova, recimo po pitanju režije, scenografije, ideje?

Đina: Kako kad, zavisi. Uvek imamo neku viziju, imamo određenu estetiku koja nam odgovara i skladno tome tražimo ljude i sarađujemo sa određenim rediteljima. Za neke spotove je više to po našem, za neke spotove po njihovom. Kao što naša muzika ima jedan identitet, tako mora imati i vizuelni koji je u skladu sa onim što muzika hoće reći, što priča. Tako da uvek pokušavamo poklopiti te priče da i audio, i vizuelno bude u jednom lepom finom paketu.

Nenad: Načelno pokušavamo dati artisti u koga imamo poverenja kako radi da se izrazi. Baš kad vidimo da nešto ode u lošem smeru, onda pokušavamo to korigovati. Naravno ima i takvih situacija. Uglavnom, uvek je nekakva borba sa tim spotovima. Nekad ispadnu dobro, nekad manje dobro, ali nužni su svakako.

Za kraj ovog razgovora pitanje – koji su vam planovi za budućnost, mimo gorepomenutih?

Đina: Za mesec dana bi trebalo da izađe spot za pesmu Slike o našim danima s albuma TourDetour. Iduće godine planiramo da izbacimo neke nove stvari koje će se kasnije uobličiti u nekakvu priču. Onda ćemo opet krenuti da gradimo na sličan način kao što je bilo do sada – singl po singl, i na kraju će se to pretvoriti u celinu. I naravno koncerti, festivali, regija, gde god, uvek smo tu. Za sada veoma dobro ide i bili bismo zadovoljni da tako i ostane.

Nenad: Nikad nismo imali prevelike planove. Nisu nas planovi doveli do ovde, nego entuzijazam iz dana u dana. Nikad nije bio plan – moramo ovo, moramo ono. Trajalo je jednostavno toliko dugo jer smo bili toliko dugo istrajni. Sad se poslednjih godina događaju lepe stvari i sve više to nailazi na razumevanje. Idemo dalje, ko zna gde nam je kraj.