Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Emir Esh Šehanović – Umetnik koji želi sebe da iznenadi

AUTOR: Isidora Spasić 20 Apr, 2019
Emir Esh Šehanović – Umetnik koji želi sebe da iznenadi

Piše: Isidora Spasić

Zoveš se Emir Šehanović, ali je između imena i prezimena umetnut i svojevrsni pseudonim Esh. Ko je onda Emir Šehanović, a ko Esh?

Ista osoba. Svoju umjetničku karijeru započeo sam kao street artist, tako negde krajem devedesetih, pa je u tom periodu nastao pseudonim Esh. Od trenutka kad sam osetio da nemam više šta reći na tom polju, ostavio sam street art iza sebe. Nisam želio da bežim od toga, jer sam se kroz to i razvio, te sam taj dio života obilježio sa Esh. Onda sam kasnije počeo da koristim svoje pravo ime, koje se vezuje za ovo što trenutno radim. Dakle Esh je osoba koja se bavila street art-om, a Emir Šehanović se pre par godina na neki način ponovo rodio. Esh su logično još i inicijali mog imena i prezimena.

Emir Esh Šehanović  / Foto: Irfan Brković

Emir Esh Šehanović / Foto: Irfan Brković

Tvoj razvojni i umetnički put prošao je dosta faza. Hajde nam zato daj jedan kratak timeline koji pokriva period od tvojih početaka pa sve do sada.

Krajem devedestih sam živeo u Istanbulu, pošto sam tamo završavao srednju školu. Tada sam se zainteresovao za street art i počeo da ga istražujem. Kasnije, kad sam se vratio u Bosnu, ispostavilo se da ima dosta ljudi koji su takođe u tome. Međutim, mene je uvek kod grafita više interesovala umjetnička strana, taj estetski dio. Zato sam napravio tranziciju i počeo da radim murale. Ujedno sam bio dio FM Jama-a, to je hip-hop pokret u Tuzli koji još postoji. Pošto sam bio zadužen za vizuelni dio, počeo sam baš da se ložim na grafički dizajn, i krenuo njime profesionalno da se bavim. Razlog što sam prestao sa street art-om verovatno je taj jer sam sve manje vremena provodio na ulici, a sve više za kompjuterom. Uporedo sa grafičkim dizajnom, krenuo sam da pravim kolaže, i manuelne i digitalne. Zbog toga što sam i ranije imao kontakt sa galerijama, jer smo street art radove unosili u galerijski prostor, izlaganje na takvom mjestu bilo mi je sasvim poznato. Generalno sam uvek išao po sistemu go with the flow. Volim da eksperimentišem sa raznim medijima, ali se brzo zasitim onim čime se trenutno bavim. Stalno tražim nešto novo, neki nov izazov.

Foto: Emir Šehanović | Flicker

Foto: Emir Šehanović | Flicker

Posmatrajući tvoje radove, čini se da su ti okultizam, sujeverje i paganska tradicija oduvek bili inspiracija. Zašto baš ovi „faktori” toliko zaokupljuju tvoju pažnju?

Kao dijete imao sam lično iskustvo, jer su me zbog noćnih mora vodili na te neke rituale. Kasnije sam prolazio kroz rituale iz čisto lične znatiželje. Ali generalno gledano, na regiji Balkana te stvari možeš da vidiš na svakom čošku. Barem ja doživljavam da je to sastavni dio našeg života i svakodnevice. U jednom trenutku taj fenomen mi je postao interesantan. Privlačila me je mističnost i što ne znam previše o tome, pa mi je ta tema bila izazov. Fascinantno je da nema naučnih dokaza i jasnih činjenica koje ukazuju da rituali funkcionišu, ali na nekom nivou verujemo. Očigledno je da pomaže određenim ljudima, a to je najbitnije. Ono što ja želim jeste da dok neko posmatra moj rad, u isto vreme doživi osećaj privlačnosti i odbijanja.

Digitalni kolaži: Emir Esh Šehanović

Digitalni kolaži: Emir Esh Šehanović

Koje si sve umetničke medije vremenom koristio kako bi prikazao svoje koncepte, i navedi nam materijale koje si upotrebljavao prilikom njihove realizacije.

Medije sam birao da budu u službi rada. Što se materijala tiče, na početku sam upotrebljavao one koji se zaista koriste u gore pomenutim ritualima. To su olovo, vosak, fotograije, nakit i slično. Dok sam se bavio kolažom, koristo sam fotografije i objekte pronađene na buvljacima. Kasnije su počeli da me interesuju drugi materijali, posebno industrijski, i radovi su dobili nov smisao.

Foto: Aron Weber

Foto: Aron Weber

Opiši ukratko svoj stvaralački proces – od ideje do prezentacije.

Nema nekog pravila i tačnog rasporeda. Većina radova kreće od ideje, ali ideja ponekad nastane tokom samog rada. To jest, radeći jedan rad stvara se ideja za sledeći. Ovi novi radovi su prvo nastali na kompjuteru, a zatim sam ih materijalizovao.

Foto: Aron Weber

Foto: Aron Weber

Tvoja nova izložba očekuje nas 25. aprila u galeriju Eugster || Belgrade. Kaži nam koji će biti njen naziv i zašto?

The world was to me a secret which I desired to divine. U stvari to je citat iz knjige Frankenštajn.

Foto: Dušan Nikitović

Foto: Dušan Nikitović

Reci nam nešto više o samoj izložbi. Otkrij nam šta možemo da očekujemo.

U pitanju je nova tema kojom počinjem da se bavim – uticaj tehnologije na današnji svet. Radi se o savremenom dobu, gde je u većini slučajeva sve artificijelno, i gde postoji ta potreba čovjeka da rekonstruiše prirodu. Naravno da treba da se istražuje i ide dalje, ali šta je granica to je pitanje. Tehnologija brzo napreduje, pa ne znamo šta nas sutra očekuje. Ta neizvesnost budi strah, a u isto vreme tehnologija nam dosta pomaže. Tako da, kao i za sve ostalo, pitanje je mjere. Ispratio sam razvoj tehnologije, od kad sam imao tetris pa do VR-a, ali se na trenutke malo zabrinem. Doduše, uvjek sve ispadne bolje nego što mislimo.

Foto: Ivan Zupanac

Foto: Ivan Zupanac

Nabroj nam nekoliko tebi važnih umetnika/umetnica, muzičara i filmova koji su te inspirisali, a pre svega motivisali da zađeš dublje u sebe i u svoj umetnički izraz.

Ima tu milion umjetnika koji nemaju dodirnih tačaka sa onim što ja radim, ali me njihova energija inspiriše. Inspirišu me ljudi generalno, posebno kada vidim da neko radi svim svojim srcem, kad je sav u tome. To može bit i stolar. Motivišu me oni koji rade stvari sa lakoćom, pa pomislim da i ja mogu tako.

Foto: Ivan Zupanac

Foto: Ivan Zupanac

Imaš nekoliko tetovaža. Pošto se čini da sve što radiš sa sobom nosi promišljenu simboliku, otkrij nam šta one znače.

Za razliku od mojih radova, moje tetovaže nemaju nikakvu simboliku. Ja njih doživljavam kao čistu dekoraciju. Svaka tetovaža naravno obilježava neki period mog života; jedino u tom smislu imaju značenje.

Foto: Ivan Zupanac

Foto: Ivan Zupanac

Kako ti se čini trenutna umetnička scena na ovim našim, da ih nazovemo, Ex-Yu prostorima? I hajde nam u skladu s tim navedi nekoliko mladih umetnika, tvojih prijatelja i kolega, koje posebno ceniš.

Ovo je intersantno mjesto, sa talentovanim umjetnicima. Sa nekima od njih svakodnevno provodim vreme. Razgovaramo o umjetnosti i životu. Evo na primer, bili smo pre par mjeseci na sajmu umjetnosti u Ženevi. Gledao sam radove mojih kolega i uporedio ih sa radovima svetskih umjetnika. Nema tu neke velike razlike; talenta ne manjka ni malo.

Foto: Ivan Zupanac

Foto: Ivan Zupanac

Šta bi za tebe kao za umetnika bila najveća potvrda i dokaz da si zaista uspeo u svom stvaralaštvu?

Svako od nas ko se bavi ovim, ima potrebu za povratnom reakcijom publike. Kada vidim da su ljudi prihvatili i doživeli rad na način koji sam ja želio, to mi je najveća nagrada, satisfakcija i potvrda da sam uspio u svojoj namjeri. Mislim i da nema većeg kritičara, za većinu umjetnika, od njega samog. Zato tokom rada želim sebe da iznenadim, jer se taj osećaj ne može mjerit ni sa čim. Da doživim svoj rad kao da ga je neko drugi napravio. Iznenaditi sebe – ka tome težim.

Emirova knjiga "Take Three Deep Breaths" / Rostfrei Publishing

Emirova knjiga “Take Three Deep Breaths” / Rostfrei Publishing

Obzirom da su tvoji radovi prevashodno inspirisani okultizmom sa balkanskih prostora, uputi za kraj čitaocima jednu pozitivnu bajalicu.

Ako je na tebi kakav sihir (urok), saberi tri vode sa tri česme ili izvora, koje teku prema suncu, pa se istom vodom okupaj. Kade se obučeš, salij vodu u zemljanu posudu, pa je baci na vrbovo drvo!

Emirova knjiga "Take Three Deep Breaths" / Rostfrei Publishing

Emirova knjiga “Take Three Deep Breaths” / Rostfrei Publishing