Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Stefan Tićmi: Najvažnije je biti sa svojim Nemirom na ti

AUTOR: Jelena Jovanović 26 Jan, 2019
Stefan Tićmi: Najvažnije je biti sa svojim Nemirom na ti

Piše: Jelena Jovanović

Roman mladog pisca iz Leskovca je od svoje zvanične promocije prošlog septembra stekao mnogo čitalaca. Osvojio je i nagradu za Dečju knjigu godine na međunarodnom književnom festivalu u Herceg Novom, i ocenjen kao poetsko, nadahnuto i autentično delo.

O svom romanu, njegovom šarmu i slojevima, popularnosti i čitanosti, o susretima sa najmlađim čitaocima, i o tome zašto je važno biti svoj i drugačiji, Stefan Tićmi (Mitić) govori za City Magazine.

Kako je nastala ideja za knjigu Ja sam Akiko?

Zaista bih u najbližoj turističkoj agenciji uplatio polupansion, i preselio se Tamo Negde otkuda dolaze ideje, ali su ideje nešto lebdeće. Ideja za Akiko je višeslojna, uhvaćena u nekoliko hiljada trenutaka, knjiga je o susretu, jer ju je podstakao jedan neobičan susret, a bodre je dadaizam, Jung, šumsko voće i mikrokosmosi.

Knjiga „Ja sam Akiko” Stefana Tićmija

Knjiga „Ja sam Akiko” Stefana Tićmija

Šta karakteriše lik glavne junakinje Akiko?

Razgovara sa peškirom, druguje sa jednim drvetom, liči na perlice jer je pomalo rasuta, njena osveta je pitoma – sveti se tako što pljune veštici Lindi u tek popijeni čaj, pevuši, onda malo zaćuti, i jako voli svog tatu.                                                                     

Po čemu je specifična? Šta čini njen svet?

„Ja sam Akiko i često imam osećaj da propadam kroz nekakvu pamučnu rupu koja nema kraja, u kojoj nema nikakve simetrije; to je spirala koja je sačinjena od mojih maštarija, od bezizlaznosti ljudi koje srećem, a izgledaju kao da su bačeni na ovaj svet nehotice, kao da im je samo malo potrebno da bi krenuli da žive i to malo nikada ne dođe, ostaju zauvek zarobljeni u Nigde. To često prepoznajem u skitnicama. Zato ih razumem i darujem im mandarine dok spavaju, jer jedini osećaj koji mi zaista pripada, jeste osećaj da tumaram. Ili je to njihov osećaj? Ili taj osećaj pripada svima?”

Naveli ste da je knjiga u suštini ozbiljna, ali da je pisana tako da mogu da je percipiraju i deca i odrasli. Koje su to ozbiljne teme kojima se knjiga bavi?

Imao sam sreću da svoje detinjstvo provedem sa zaista inteligentnim i svestranim ljudima, pa sam se često nalazio u situaciji da samo sedim, slušam, upijam, i u sebi tumačim Nešto, tako da i u knjizi Akiko sluša malo o samoubistvu onako iz prikrajka, i daje neku svoju Akikastu viziju-verziju toga. Osim te kratke scene, u knjizi se obrađuju najviše pitanje slobode, pitanje usamljenosti, i pitanje prijateljstva.

Kakve su bile reakcije i komentari čitalaca – i najmlađih i starijih?

Evo jednog skorašnjeg pisma: „Dragi Stefane, imam ćerkicu od 6 godina, i trenutno uživamo u tvojoj knjizi o maloj devojčici Akiko, nisam ni stigla do kraja, ali želim da ti kažem koliko uživamo. Neki osećaj da zaplačem, neki osećaj između tuge i sreće me stalno prati, toliko je svaka rečenica topla i mudra, da kad bih želela da zapišem nešto iz knjige, sve bih morala da prepišem. Hvala ti još jednom što si nas upoznao sa Akiko.”

Koliko je važno deci poslati poruku da je ok biti svoj i drugačiji, razlikovati se od drugih?

Najvažnije je biti sa svojim Nemirom na ti, i potrebno je ubacivati što više večnosti u organizam: to se postiže dobrom poezijom.

Stefan Tićmi

Stefan Tićmi

Gde ste sve do sada promovisali knjigu?

U Leskovcu, Beogradu, Nišu, Pančevu, Skoplju, Vranju, Lazarevcu…

Kako izgledaju promocije i susreti sa čitaocima?

Jedna je bila sa prevodom na znakovni jezik u Delfi knjižari u SKC – u, a gosti su bili Dobrosav Bob Živković, Jelica Greganović i Branko Stevanović, u Leskovcu i Nišu je bio plesni performans sa Continuum Dance teatrom iz Niša. Po školama nastupam sam, i uvek nekako bude drugačije, izvlačimo papiriće, cepamo ih, rešavamo rebuse, pričamo, upoznajemo se

Da li planirate buduće promocije?

Baš pre neki dan sam posetio tri osnovne škole u Vranju u organizaciji biblioteke Bora Stanković, i družio se sa klincima, mene to zaista ispunjava, a njima je interesantno, i hoće još malo, još malo, još malo… Mislim da će sledeća promocija biti u Kragujevcu. Mada ja to ne bih nazvao promocijama, više su prepoznavanja ili neprepoznavanja.

Roman je na prošlogodišnjem festivalu Međunarodni sajam knjige Trg od knjige u Herceg Novom, proglašen za Dečju knjigu godine, a nedavno je objavljeno da ste laureat značajne nagrade Politikinog zabavnika. Koliko vam znače te nagrade?

Veoma znače jer daju potvrdu minulom radu. Koliko sam samo puta pisao do sutradan ujutru, kada me baka u zoru sa prvim petlovima sačeka i skuva mi kafu. Nekima je to delovalo kao noćgubljenje.

Da li imate ideju za neku novu knjigu? Šta sada radite? Šta imate u planu?

Pomalo radim na novim rukopisima, pomalo na scenariju za crtani film, pomalo na scenariju za lutkarsku predstavu.