Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

U pripremi je filmska adaptacija klasičnog romana za mlade „Hajduk u Beogradu“

AUTOR: Đorđe Bajić 25 Dec, 2019
U pripremi je filmska adaptacija klasičnog romana za mlade „Hajduk u Beogradu“

Poklonici popularnog i dugovečnog serijala Gradimira Stojkovića biće za nekih godinu i po dana u prilici da svoje omiljene junake vide na velikom platnu. Кomisija Filmskog centra Srbije je, naime, podržala projekat Hajduk u Beogradu, zasnovan na prvom romanu iz Stojkovićevog serijala. Reditelj/producent Milan Todorović, pisac Gradimir Stojković, scenaristkinja Milica Konstantinović Stanojević i producentkinja Tijana Marković su rado pristali da predstave svoj projekat čitaocima City Magazina. Pročitajte njihov zajednički intervju.

Zašto ste poželeli da baš Hajduka u Beogradu pretočite u film i u čemu leži neprolazna privlačnost ovog romana?

Milan Todorović: Kao klinac, uživao sam u filmovima i romanima prikladnim mom uzrastu, a koji su govorili o važnim temama na poučan način i kroz magiju sedme umetnosti i književnosti približavali nam neke prave vrednosti. Odrastao sam 80-ih godina, upravo tokom perioda koji je obeležio roman Hajduk u Beogradu Gradimira Stojkovića. Smatram da je ovaj roman jedna od najboljih i najpopularnijih knjiga za decu svih vremena na ovim prostorima. Istovremeno, u pitanju je moja omiljena knjiga iz perioda osnovne škole. A legenda koja je kružila mojim krajem u Pančevu kaže da je pisac Gradimir Stojković živeo baš u mojoj ulici! Dugo nisam sa sigurnošću znao da li je to istina ili ne, a onda se ispostavilo da je tačno to što se priča! A izgleda da će i san koji sam imao još od tada – da gledam film o Hajduku – postati i java zahvaljujući Filmskom centru Srbije i njegovoj podršci. Sve se uklopilo kako treba, kao retko kad u životu.

Milan Todorović (Foto: Aleksandar Letić)

Tijana Marković: Oduvek sam se pitala kako je moguće da se niko nikada nije setio da ekranizuje ovaj roman, s obzirom na njegovu popularnost i sve vrednosti koje poseduje. Kasnije smo Milan i ja saznali da je nekolicina reditelja došla do te ideje u bližoj i daljoj prošlosti, ali izgleda da je bilo suđeno da film po Hajduku u Beogradu sačeka baš nas. Čak i kada po strani ostavim ushićenje i svoju emotivnost zbog toga što sam velika obožavateljka romana o Hajduku, ono što je bitno jeste da verujem u ovaj projekat kao njegova producentkinja. Mislim da je njegova realizacija bila neminovna, samo se desilo da je, na opštu radost svih uključenih, ta čast pripala baš nama. To me ujedno raduje i plaši, zato što mislim da je ovaj projekat došao u ruke ljudima koji će ujedno biti i njegovi najveći kritičari.

Milica Konstantinović Stanojević: Kada mi je Milan predložio da radimo adaptaciju romana Hajduk u Beogradu, prvo sam bila oduševljena idejom, jer je to i meni, kao i mnogima rođenim i odraslim 80-ih i 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, jedan od omiljenih romana iz detinjstva. Potom sam shvatila da se nalazimo u jednoj od onih situacija kada treba da iz jednog medija u drugi prebacimo ono što mnogi vole i ono sa čim se ogroman broj ljudi identifikovao u ključnim godinama po formiranje ličnosti. Ako zabrljamo, dolazimo do one grozne rečenice: „film je upropastio roman“ – a to je kao neka vrsta svetogrđa za ljubitelje Hajduka. Zato mi je bilo veoma bitno da scenario očuva ono što volimo u romanu. Želela sam da sačuvamo poetiku Gradimira Stojkovića i Hajduka, jer nije samo naracija ono što ljude vuče ka određenoj stvari – tu su i jezik i stil i opis vremena, mentaliteta.

Milica Konstantinović Stanojević

Kako ste stupili u kontakt sa gospodinom Gradimirom i obezbedili prava za adaptaciju?

Tijana Marković: Nakon početne ideje, prvo što je trebalo rešiti bilo je upravo pitanje dobijanja autorskih prava. Bez toga nismo mogli dalje. S obzirom na ogromno poštovanje prema Gradimiru i njegovim delima, a koje datira još od mog detinjstva, shvatila sam da baš i ne ide obratiti se takvom čoveku i umetniku na način kakav bi se očekivao od nas mladih u ovom dobu, pa sam odustala od pokušaja stupanja u kontakt putem interneta. Zato sam, shodno duhu Hajdukovog vremena, odlučila da mu napišem pismo. Potrajao je taj proces, moram priznati, jer sam osećala neki neobičan pritisak i osećaj odgovornosti. Shvatila sam da je pred nama ogroman zadatak, a to pismo je predstavljalo prvi korak i prekretnicu. Nakon višemesečnog prolongiranja, napisala sam ga u cugu, što bi rekli – „prosula dušu“ na papir, objasnila zašto smatram da je sada više nego ikad neophodno dovesti Hajduka na bioskopska platna, kako vidim njegovu budućnost i uticaj na današnju omladinu, ali i njegove sada već odrasle fanove, a onda u sred noći po selima tražila kuću Gradimira Stojkovića kako bi mu pismo uručila. Verovao ili ne, pismo sam, koji minut pre ponoći, dala čoveku ispred kafane na vrhu brda u blizini Grocke, prvom Gradimirovom komšiji. Strahovala sam da li će ga Gradimir ikada i dobiti, nije mi bilo dobro do sledećeg dana, kada smo se prvi put čuli i kada sam se isplakala od naleta emocija, čuvši njegov glas i iskrenu reakciju. Tako je sve počelo.

Gospodine Stojkoviću, na koji način su vas Milan Todorović i njegova ekipa pridobili da im ustupite prava na roman? Pre njihove, odbili ste mnoge ponude za ekranizaciju, zar ne?

Gradimir Stojković: Odavno, još od pojave romana, bilo je veoma zainteresovanih za film ili televizijsku seriju. Odbijao sam sve. Roman je pisan tako da ni u jednom pasusu nema opisa Hajduka. Namerno, dakako. Svako ko čita može se poistovetiti s likom. A na filmu jedan jedini je lik. Takav će biti upamćen.  Godine su prošle. Tri i po decenije od pojave romana. Potvrđen je kao dobar, istinski, trajan. I nema više prepreka za ekranizovanje. Pogotovu, ponavljam, što je projekat u pravim rukama. Verujem u to, jer verujem u ove sjajne mlade ljude. Tijana Marković, Milica Konstantinović Stanojević i Milan Todorović su „deca hajdučka“. Rasli su s mojim i njihovim Hajdukom, ostao im je zauvek u srcima – ima li većih garancija za uspeh?

Gradimir Stojković

Šta možete da nam otkrijete o adaptaciji koja se sprema? Šta želite da postignete ovim filmom, koju reakciju i emociju da izazovete?

Milan Todorović: Velika je odgovornost sada na nama koji smo se latili ovog divnog posla, jer moramo da opravdamo ogromna očekivanja nekoliko generacija ljubitelja Hajduka, ali s obzirom da smo i svi u timu, pored mene i producentkinja Tijana Marković i scenaristkinja Milica Konstantinović Stanojević, i sami veliki fanovi, mislim da smo na putu da napravimo kultni dečji i omladinski hit film, ali i film koji će biti izuzetno zanimljiv i starijim generacijama, s obzirom da će priča ostati smeštena u sredinu 80-tih, kao što je i u knjizi. Mislim da je ta jugonostalgija i estetika tog vremena nešto veoma privlačno za publiku.  Oživećemo duh Beograda iz vremena kada je još uvek rastao, kada su cvetale jugoslovenska muzička i filmska scena, kada su se u tom gradu i državi cenili talenat i originalnost, kada su čast i osećaj za druge bili važniji od novca… Deci će biti ponuđena priča o vremenu kada su zajedništvo, drugarstvo, iskrenost, poštenje, prava ljubav i odabir onih sa kojima ćemo odrastati činili prave i jedine vrednosti.

Tijana Marković: Naš budući porodični i dečji igrani film prvi je deo čuvenog serijala o dečaku pod nadimkom Hajduk i adaptacija je jedne od omiljenih dečjih knjiga, nastale još u zlatno doba velike Jugoslavije, koja je rado čitana i danas, sa ogromnom bazom fanova koja je nastala širom Balkana tokom protekle tri i po decenije! Ova činjenica predstavlja ogroman plus za produkciju, s obzirom na široki raspon naše ciljne grupe. Deca koja su odrastala uz prva izdanja ove knjige sada već imaju svoju decu, koja se sreću sa istim naslovom i prihvataju ga na isti način, u potpuno drugačijem vremenu. Iza njega nalazi se priča o odrastanju, vaspitanju, moralnim načelima, prvim ljubavima i sklapanju životnih prijateljstava, problemima sa kojima se suočavaju mladi na svom transferu iz školske klupe ka svetu odraslih, bez obzira na dekadu u kojoj se nalaze. Kroz unutrašnji monolog glavnog junaka, približiće nam se sve dileme, strahovi i želje njegovih vršnjaka, kao i sukob dve različite sredine – seoske i urbane, koje će se na kraju filma spojiti u jednu, edukujući mlade o predrasudama, prihvatanju razlika, značaju porodice i snazi udruživanja. Ne treba zaboraviti da je Hajdukova uloga, pre svega, edukativna. Cilj nam je da roditelje i profesore podseti na neka bezbrižnija i sporija vremena, približi ih stanjima kroz koja mladi prolaze u najnezgodnijim godinama i pomogne u ostvarivanju kvalitetnijih odnosa. Ali, još bitnije – da deci pokaže da nisu sama u svojim strahovima i brigama, da je sve dostižno i rešivo, da ih podstakne na poštovanje sebe i drugih, hrabrost, iskrenost i otvorenost, da ih nauči kako se na zdrav način izboriti sa nedaćama karakterističnim za to doba, ali i kako da u istom uživaju i da zaista budu deca. Hajduka smatram našom zajedničkom misijom u unapređenju narednih generacija, ali i kvaliteta našeg zajedničkog života u sadašnjosti.

Najnovije izdanje romana Hajduk u Beogradu objavila je Laguna

Da li vam je drago što će radnja romana ostati u 80-im? Po čemu je to vreme bilo posebno, drugačije u odnosu, na primer, na današnjicu?

Gradimir Stojković: Naravno da mi je drago! Drugačije ne bih mogao ni da zamislim adaptaciju… U suštini, film treba da bude romantičan. Vreme 80-ih je bilo upravo takvo. Bezazleno. Potpuno različito od današnjice, u kojoj deca nemaju uslova da budu deca. Okolnosti ih sprečavaju. Vreme je surovo. Elektronski mediji ih vaspitavaju, jače, upornije i brže od roditelja i prosvetara. Ako im ovaj film dočara bar trunku onoga što je toplo, romantično, ljudsko – uspećemo!

Milica Konstantinović Stanojević: Dugo sam razmišljala šta u scenariju nikako ne smem da izgubim od onoga što je u svojoj biti ovaj roman i shvatila sam da je to zapravo tretman lika u određenom vremenu i društvenom kontekstu. Zaključila sam da je kutlurološki razdor između sela i grada tokom 80-ih, pred raspad Jugoslavije, a koji je reprezentovan u glavnom junaku, zapravo ono što ne sme da se izgubi ni u jednom momentu filma, tj. scenarija.

Tijana Marković: Vizuelni vajb 80-ih, prodaja stripova ispred Doma Omladine, vožnja „fićom“ kroz poluprazne beogradske bulevare i porodični sastanci u novobeogradskom soliteru iz doba komunizma, definitivno će probuditi nostalgiju svima koji se tog vremena sećaju, bez obzira da li su do sada čuli za našeg junaka i njegovu porodicu.

Tijana Marković (Foto: Luka Trajković)

Kako je protekao rad na adaptaciji romana u scenario? Koje sve izmene su unete u odnosu na predložak?

Milica Konstantinović Stanojević: Hajduk je junak. Heroj. U njemu se te vrednosti filtriraju na pravi način. Ubacila sam tragove svih tih stvari – rok, stripovi, filmovi, sve ono što postoji u romanu, a i ono čega nema, a što se u tu sliku dobro uklapa. Naraciju smo morali neznatno da menjamo, naročito u samom kraju scenarija, prilikom gradnje (filmske) kulminacije. Sam početak romana je vrlo dramatičan i „scenarističan“, slikovit, ali od polovine romana imamo i vremenske skokove i vreme različito teče unutar junaka i oko njega, tako da smo morali da malo sažmemo radnju, a da opet zadržimo sav taj psihološki potencijal romana.  Naravno, sve te  izmene smo uneli uz odobrenje Gradimira Stojkovića.

Milan Todorović: Veoma nam je važno da gospodin Stojković, čika Grada, od početka bude uključen u projekat, od pisanja scenarija, pa nadalje… Bez toga bi bilo besmisleno upuštati se u čitavu priču. Gradimir Stojković je stvorio Hajduka i sasvim prirodno je bilo da bude aktivni deo našeg kreativnog tima. Kao što sam već istakao, sve se pokopilo i uklopilo, kao retko kad u životu. Šta da vam kažem? Izgleda da ima neka tajna veza u toj pančevačkoj ulici… Te je i pisac odlučio da konačno dozvoli da Gligorije Pecikoza Hajduk dobije lice na velikom platnu! A ono što je ubedljivo najbolje od svega jeste što će kao aktivni deo našeg tima učestvovati i u odabiru glumaca!

U kojoj fazi se trenutno nalazi filmska verzija Hajduka u Beogradu?

Tijana Marković: Projekat se trenutno nalazi u fazi razvoja, a zamišljen je kao koprodukcija zemalja bivše Jugoslavije, s obzirom da je knjiga imala svoja izdanja i bila popularna u svakoj od njih od 1985. godine do danas. Predviđen je za bioskopsku distribuciju, a rekla bih da je sada pravo vreme za dolazak voljenog Hajduka na bioskopska platna, jer njegova misija nikada nije bila važnija nego sad. Razlog za to krije se u činjenici da su, zbog rapidnog napretka tehnologije, mladi suočeni sa usamljenošću – uprkos prisutnosti na društvenim mrežama, poštovanje autoriteta smanjeno na minimum čak i u školama, kao i kvalitetno porodično vreme, što je rezultiralo gubitkom bitnih moralnih i etičkih postulata u procesu vaspitanja dece.

U izdanju Lagune objavljene su i druge Hajdukove avanture

Milica Konstantinović Stanojević: Sad je pred Milanom najteži zadatak – počev od odabira mladih glumaca, pa nadalje… Svi su sa ushićenjem čekali scenario, davali svoje komentare, ali baš onako sa puno entuzijazma (uključujući i Tijanu koja je producent, a koja je sa mnogo žara učestvovala u svim segmentima rada na projektu), i taj entuzijazam se valjda preneo i na komisiju Filmskog centra Srbije koja je podržala projekat. Hvala im u svakom slučaju i sada je pritisak na nama, naročito na Milanu da opravda poverenje.

Milan Todorović: Film Hajduk u Beogradu svakako ima prioritet kada su u pitanju projekti na kojima radim. Planiramo da faza prikupljanja finansijskih sredstava traje otprilike sledećih godinu dana, nakon čega je na redu samo snimanje, pa postprodukcija. Ako sve bude išlo kako treba, a svi se nadamo da hoće, Hajduk u Beogradu u bioskope stiže sredinom 2021. godine.