Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Vitomir Jevremović: Virtualna realnost za umetnost bez granica

AUTOR: Ljubica Slavković 04 Jan, 2020
Vitomir Jevremović: Virtualna realnost za umetnost bez granica

Prostor je jedna od ključnih determinanti umetnosti. Direktno određuje ne samo koje će biti dimenzije stvaralačkih dela i kako će se ona sagledavati, već i kome će ona i pod kojim uslovima biti dostupna. Upravo na polju prostora VR-All-Art je platforma koja otvara nove dimenzije izlaganja umetnosti, a više o njoj saznajemo od njenog osnivača Vitomira Jevremovića.

U duhu tehnološke revolucije, izlaganje umetnosti izneli ste u sasvim nove dimenzije, one digitalne, koje ne poznaju granice. Šta je VR-All-Art i kako funkcioniše?

VR-All-Art je platforma koja postavlja temelje za razvijanje umetničkih izložbi, prostora za izlaganje i trgovinu umetničkim delima, koristeći virtuelnu realnost. Težimo da omogućimo umetnicima, galerijama, muzejima i kolekcionarima širom sveta da savladaju prostorno-vremenske granice i izlažu umetnička dela koristeći virtuelnu i proširenu stvarnost. Samim tim, VR-All-Art postavlja nova pravila i demokratizuje tržište u ovoj tradicionalnoj industriji. Razvili smo mobilnu aplikaciju koja koristi augmented reality, međutim, da biste pristupili virtuelnim izložbama potrebno je da posedujete VR (virtualna realnost) headset. Publika je do sada imala priliku da privremeno pristupi platformi putem VR-All-Art stanica koje su bile postavljene na lokalnim galerijskim izložbama, međutim, pripremili smo javnu verziju platforme koja će uskoro biti dostupna široj javnosti, te će svi korisnici virtuelne stvarnosti moći da „obiđu” izložbe koje su dostupne na VR-All-Art platformi.

Odakle je došla ideja za VR-All-Art i kako je saradnja s muzejima i galerijama započela?

Od kada smo počeli da radimo s VR tehnologijom u produkcijskoj kući Digital Mind, shvatili smo da virtuelna stvarnost ima veliki potencijal i van igrica. Korisnici mogu da steknu iskustva korišćenjem VR-a koja im nisu dostupna u realnom životu. Više od dve decenije bavim se arheologijom i muzeologijom, te me je razmišljanje odmah odvelo u pravcu virtuelizacije kulturnih doživljaja. Iz te ideje je nastao i Virtuelni Muzej Nikole Tesle, prvi muzej u virtuelnoj stvarnosti. Upravo ova postavka otkrila je mnoga pitanja o predstavljanju kulturnog nasleđa. Pojavila se zainteresovanost za virtuelne izložbe, što nas je i dovelo do ideje da kreiramo platformu na kojoj će biti dostupne sve virtuelne izložbe i činiti jedno povezano iskustvo. Istraživanjem tržišta došli smo do zaključka da ne postoji platforma koja na ovakav način objedinjuje umetnost i kulturu. Tako se „rodio” VR-All-Art.

Za razliku od izlaganja u postojećim muzejima i galerijama, kad postavljate izložbu u virtuelnoj realnosti, morate kreirati i sam prostor. Kako taj proces izgleda?

Izložbu kreiraju sami autori izložbi, bilo da su to galeristi, umetnici ili kustosi. U samom programu postoje alati koji olakšavaju i usmeravaju kreatore da organizuju prostor po svojoj meri. Postavke ostaju kreirane u prvobitnom formatu, dokle god ih autor samostalno ne promeni. Dakle, sloboda kreiranja i dužina trajanja virtuelne izložbe apsolutno zavisi od samog autora izložbe. Ljudima je generalno lakše da se povežu s prostorima koji zaista postoje, jer na taj način znaju da to nije samo imaginarni, već svet prave umetnosti. Stoga naš tim osmišljava potpuno nove prostore, ali i pravi virtuelne replike već postojećih fizičkih prostora.

Danas, kad je prostor najtraženija roba, šta znači izlagati u prostoru koji je virtuelan ili digitalan?

Realni svet nosi bezbroj ograničenja, koja frustriraju sve ljubitelje umetnosti, od stvaralaca do kupaca. Na samom početku stvaranja, umetnici se susreću s fizičkim organičenjima i potrebom da se uklope u određeni format, format koji će kasnije moći da prenesu i izlože u galeriji. Kad umetničko delo prezentuju široj javnosti, ona i nije toliko široka, jer je u većini slučajeva ograničena mestom stanovanja.

Ljubitelji umetnosti su ograničeni izložbama koje se organizuju u njihovoj blizini jer, složićemo se, putovati radi umetnosti je privilegija koja je dostupna samo retkima. Galerije i muzeji su fizički ograničeni prostorom i često se dešava da samo odabrana dela budu izložena, dok se ostatak drži u depoima. VR-All-Art rešava sve navedene probleme, jer je to galerija koja je dostupna u bilo kom trenutku na bilo kom mestu na svetu. Potrebno je samo da posedujete VR set i aplikaciju, i vaše uživanje u umetnosti i kulturi može početi.

Kako izlaganje u ovom prostoru, tj. VR-All-Art-u, utiče na izlaganje umetničkih dela i koje bi bile ključne razlike u odnosu na izlaganje u „realnom prostoru?

Zainteresovanost publike, ali posebno umetnika i kustosa izuzetno je velika, jer im se pruža mogućnost koju nisu imali u „realnim” galerijama. VR-All-Art umetnicima pruža novu moć, jer više nisu sputani fizičkim ograničenjima prostora i vremena stvarnog sveta. Troškovi transporta umetničkih dela i logistike za jednu izložbu u bilo kojoj galeriji u svetu su visoki, što predstavlja jedno od ograničenja za umetnike. Kroz VR-All-Art platformu, uz samo nekoliko klikova na mobilnom telefonu, umetnik može da predstavi širokom auditorijumu svoj portfolio. Planiranje izložbi, kao i prekogranični pristup sad su stupili u virtuelno doba, gde je sve moguće. VR-All-Art rešava još jednu prepreku uvođenjem ekstenzija za proširenu stvarnost i mešovitu stvarnost, omogućavajući virtuelno postavljanje umetničkih dela u životni prostor. Ovo daje korisniku jedinstvenu priliku da vidi potencijalne umetnine unutar svog prostora, bilo putem kamere svog mobilnog uređaja kroz VR-All-Art mobilnu aplikaciju, ili pomoću naprednijih holografskih uređaja kao što je Microsoft HoloLens.

Koja su ograničenja neograničenog prostora?

Prostori su zaista neograničeni, ono što je ograničeno jesu tehnološki limiti. Brzina interneta, jačina kompjutera, količina podataka na disku i tako dalje. Kako tehnologija iz dana u dan napreduje, i ove granice se pomeraju.

VR-All-Art je i platforma gde se mogu kupiti dela umetnika koji ih na njoj izlažu. Kupuju se digitalna dela, šta to znači na polju originala i kopija?

Digitalna kopija, kao i digitalna umetnost podležu klasičnom zakonu o autorskim pravima. Na platformi se prikazuju kako skenirani originali, tako i originalna digitalna dela. Segment regulisanja prava na platformi možemo posmatrati kao kupovinu bilo koje druge digitalne robe i digitalnih prava, ali takođe i originalnih dela. VR-All-Art će omogućiti kupovinu originalnih delâ direktno od galerija i umetnika, digitalnih delâ, kao i prava na digitalne kopije originalnih delâ. Ovo je važno zato što sada digitalno posedovanje nije samo unos u bazi podataka, već vam kroz platformu omogućava kreiranje virtuelnih kolekcija, kao i samostalnih privatnih izložbi i muzeja. Sad je svaki digitalni kolekcionar i kustos svoje postavke, čime posetilac postaje i aktivni učesnik kulturne scene.

Sarađivali ste s Narodnim muzejom u Beogradu, s Muzejom Nikole Tesle i s Muzejom u Šapcu. S kakvim ste saznanjima iz toga izašli?

Ovo su tri različita projekta, od kojih svaki ima posebnu priču. Bilo bi potrebno još nekoliko ovakvih intervjua ne bih li uspeo sve da obuhvatim. Ono što svakako treba istaći i pohvaliti jeste da su naše muzejske institucije prepoznale značaj korišćenja virtuelne stvarnosti i počele su s njenom implementacijom u svoje programe. Najveća kruna ovih saradnji je zadovoljstvo posetilaca kojima je VR-All-Art u Narodnom muzeju u Beogradu i Muzeju u Šapcu omogućio da u virtuelnoj stvarnosti vide deo radova koji se uživo ne mogu videti, jer se nalaze u depoima nedostupnim javnosti.

Za Muzej Nikole Tesle niste napravili samo VR izlaganje eksponata, već ste „oživeli i Teslu kao lik i stvorili čitavu priču koja posetioce vodi kroz delo ovog genija. Koji su sve dometi i mogućnosti VR-a za potrebe muzeja/galerija?

Muzejske postavke su oduvek spore i za nove generacije „nezanimljive”. Ono što ih čini zanimljivim jeste priča koja ih prati. Ako je ona dobro ispričana i ako ima ko da je ispriča, istorija oživljava ispred vaših očiju. Veliki problem muzeologije jeste što ona često ne želi da, pored svoje stručne uloge očuvanja kulturnog nasleđa, preuzme mnogo ozbiljniju ulogu pripovedača.

U obe ove uloge digitalizacija kulturnog nasleđa pomaže prevazilaženju tih prepreka, jer nam omogućava da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivniji način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata, kao i interakciju s pričom koja do sada nije bila moguća. Učestvovanje i interakcija posetilaca postaju neophodan činilac svake moderne muzejske postavke, a VR omogućava baš to.

VR-All-Art i VR uopšte samo je jedan domen kojim se bavite. Čime se još bavite, šta još inovativno sprema produkcijska kuća Digital Mind?

Mogao bih da kažem da je glavna tema već nekoliko godina kreiranje novih „iskustava”. Da li je to virtuelna stvarnost ili nadograđena stvarnost (augmented reality), ili druge forme inovativnih projekata, to je ono što nas pokreće. Naravno, čuvamo i tradicionalno, a za nas su to mobilne aplikacije i veb-aplikacije, i ne smemo zaboraviti da bez njih posetioci i publika ne dobijaju kompletno iskustvo. Naš je posao, svakako, da vidimo i proreknemo budućnost, jer moramo znati koji je naš sledeći korak i pre nego što on postane vidljiv „golom oku”.