Magazin za urbani životni stil
Newsletter
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Prozor u dvorište: Čisti serotonin

AUTOR: Jordan Cvetanović 04 Sep, 2019

Piše: Jodan Cvetanović

Dok mi vetar mrsi kosu i raznosi pepeo sa cigarete, na ravnom putu prema Adi Bojani, žmurim i mislim da ništa više ne postoji. U tom stanju totalne anestezije, gde ste ostavili život iza sebe u bukvalnom smislu te reči, jedva čekam da zaronim stopala u vreli pesak i skinem sve sa sebe. Začudim se kako je moguće da ceo taj krajolik zapravo ne liči na sve naše predstave o toj brdovitoj zemlji, nego je kao neka nova dimenzija, portal kroz koji ste prošli i više ništa neće biti isto. Iako nisam ljubitelj sunca i čvarenja na ležaljci, tamo jedino mogu da se prepustim i zaboravim kako sunčevi zraci prže kožu. Čak i to bolno peckanje i neprekidna zabrinutost da li ću se do zalaska sunca vratiti crven kao rak, deo je celog tog paketa samozaborava, koji mi savršeno defragmentira mozak i čisti nepotrebne fajlove iz glave.

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Tamo su i ljudi drugačiji, ne samo zbog činjenice da vole da se šetaju gologuzi, već mislim da ih upravo ta divljina i osećaj napuštenosti od celog sveta, zapravo pripitomljava i čini sasvim drugačijima nego kakvi su u realnom svetu. Primećujem da previše ljudi čita Serotonin Mišela Uelbeka, kao da će to da ih uteši, uprkos planetarnoj popularnosti tog nepopravljivog namćora. Doduše, moram da priznam da sam istu knjigu i ja poneo sa sobom, ali nešto mi teško ide, kao da je postao mekši i nežniji nego što je bio, a to mi u njegovom slučaju dođe kao neka banana koja je počela da korodira u činiji za voće. U redu je, ljudi, pa i pisci, imaju pravo da se menjaju, nije to ništa loše, ali imate utisak da ovoga puta laže. Međutim, on je stvarno maestralan autor, pa i kad vas mulja, čini to šarmantno i spretno. Verovatno bolje od bilo koga na svetu. Ali, ima nečeg tragičnog upravo u toj slici u kojoj vidite kordon golih ljudi, malih i velikih morževa koji se vrte na pesku držeći u rukama transparent sa natpisom Serotonin. Dok posmatrate taj kadar imate blagi utisak da cela plaža vapi za nekom vrstom sreće koju eto teško nalazi i u knjigama.

Nezamislivo je da boravite tamo, a da vam se bar jednom u toku dana ne pričini da ste videli stidljivu Miru Furlan ili Miru Banjac u onim najlonskim dokolenicama. Taj kultni film kao da je zauvek omađijao taj prostor, prosuvši svuda unaokolo vrlo specifičnu vrstu magije, lepotu i tugu ljudskih poroka. Sve kao da je isto, još iz tog vremena, od lenjih konobara do usplahirenih svinger parova iz Severne Evrope. A onda tako kada se odlučite da se prošetate tim prostranstvom, u trenutku kada sunce lagano krene da pada i da ljubi more, osetite kako je upravo ta konstanta i nepromenjivost učinila da se baš tu, u tih nekoliko kilometara peskovite plaže, osećate kao da ste se tek rodili. Čini mi se da nema tog objekta, nabeđenih hipstera ili tv lica koji mogu da ugroze autentičnost tog prostora. Koliko god se trudili da se to mesto osavremeni, da se uvede wi-fi ili bolja kafe mašina, stvari se vrlo brzo vrate na staro, baš onako kakve i treba da budu. Tišina i ništavilo. Prostranstvo i samoća. Horizont i neustrašivost prirode.

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović)

U dugoj koloni automobila, u povratku, dok rojevi komaraca i zrikavaca prave nezaboravan party svima koji su se tu sticajem okolnosti obreli, u meni raste neka golema tuga, osećaj teške melanholije što ostatak sveta ne izgleda baš kao tih nekoliko sati ležanja na apsolutnoj vrelini koja nikakvom zlu ne da da prodre do vas.

#183 City Magazine // 85 preporuka za leto

Izdvojeno za tebe

Prozor u dvorište: I?

U poslednje vreme, sve više i više, nemam šta da kažem. Ne samo drugima, nego i sebi, iskren da budem.…

Prozor u dvorište: Ništa specijalno

Dok gledam sve te silne fotografije s letovanja, s ovog i onog mora, kampovanja, surfovanja, safarija, ove i one ležaljke,…

Seks i ostale lepe reči: Psovanje publike, mudre…

Pre tri godine davala sam intervju za jedan nezavisni pulski radio i bilo je predivno. U senovitoj bašti, nas nekoliko…

Prozor u dvorište: Pusti vodu

Imam neku bizarnu naviku da izbegavam da idem u toalet van kuće. Možda je u pitanju začetak OCD-a ili dosta…